уторак, 29.09.2026, 11:04 -> 19:45
Извор: РТРС
Сећање на херојство мајора Милана Тепића
На гробљу у Комленцу код Козарске Дубице обележено је 35 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића, који је погинуо у Бјеловару где је дигао у ваздух војно складиште и себе како се непријатељ не би домогао оружја и њиме убијао његове војнике.
Помени и сећање у Комленцу код Козарске Дубице и Горњим Лесковицама код Ваљева. Мајор Милан Тепић и војник ЈНА Стојадин Мирковић погинули су 29. септембра 1991. године. Тепић је постхумно одликован и проглашен народним херојем.
Мајор Милан Тепић са само 10 младих војника бранио је војно складиште које се налазило у мјесту Беденик недалеко од Бјеловара.
Били су у окружењу много бројнијих хрватских параваојних формација, под сталним гранатирањем, прекинутим везама, исеченом струјом и водом. Мајор Тепић био је одлучан да наоружање неће предати. Када је почео напад у ваздух је дигао складиште са 170 тона експлозива. И сам је страдао. Мајор Милан Тепић једини је у протеклом рату који је одликован орденом народног хероја.
Виктор Нуждић из Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина истиче да је Тепић показао шта значи част, шта значи војнички живот и шта значи жртвовати се за свој народ.
Милован Гагић, предсједник Предсједништва борачке организације Републике Српске, поручује да се морају поново рађати и Синђелићи и Обилићи и Тепићи јер другачије опстати нећемо.
Војници који су били уз мајора Тепића с поносом се сећају Стојадина Мирковића. Био је војник од само 19 година али саборци памте да је мајору Тепићу када је војницима наредио повлачење и рекао да он остаје одговорио да је то једино наређење које неће да изврши. Погинуо је на транспортеру бранећи војно складиште.
Како га се сећају саборци и другови
Мајка Стојадина Мирковића, Аника, каже да је поносна и да захваљује свима што га нису заборавили.
“Било је тешко, испрва је било много тешко”, каже Аника Мирковић.
Ратни другови који су са њим били у Бјеловару кажу био је права момчина а у његовом родном селу Горње Лесковице код Ваљева да је Цоле како су га звали био понос овог краја.
Слађан Кулинчевић из Горњих Лесковаца код Ваљева каже да су били школски другови и заједно отишли у војску.
“Он на ратишту, ја на ратишту. Много ме је погодило”, каже Кулинчевић.
На питање какав је био, одговорио је да је био "много добар и као друг и као војник.”
Стојадин Мирковић одрастао је на падинама Повлена уз јуначке приче о породичној лози из претходних ратова. Био је честит, вредан, памте да је волео село.
Мајор Милан Тепић одрастао је у Поткозарју, херојском и страдалачком крају који је у Другом светском рату претрпио страшне губитке. Зато сигурно о двојици хероја најбоље говоре посљедње речи мајора Тепића: “Једном људи дају ријеч, је се држе или је погазе.”
