Срби прогнани из Книна чувају једино преостало благо – језик и обичаје

Док су за Србе дани туге и сећања на страдање и прогон у "Олуји", Хрватска у Книну слави Дан победе. Данас је на централној манифестацији у Книну било места и за око 10.000 грађана из целе Хрватске, за званичнике, за ратне ветеране, али није било места за Србе.

Срби су одабрали да данас не буду у Книну. Њихов одговор на данашњу прославу је да тугују, али и да желе да остану и опстану на тим подручјима, чувајући веру и традицију.

Валентина Лака, избеглица из Ђевраска код Книна, чува од заборава речи које разумеју само људи из овог краја.  

"Натесер – кад је нешто накриво. Кад човек хода и каже види га натесер. Шпиода је пробадача", рекла је Валентина.

Валентина је била приморана да напусти пре 31 годину. Исто толико година касније, у Канади где данас живи, објавила је књигу са причама и речима које је научила од бабе и деде у рођеним Ђеврскама. Или, како би овде рекли, од бабе и дида.

"Кад смо избегли у Србију, видела сам да ће да нестане и као дављеник кад се хвата за сламку, тако сам ја мислила да ћу све да изгубим. Изгубили смо све. Бар могу да сачувам тај језик. То је једино што могу да урадим", каже Валентина.

Осим говора, њена књига на корицама чува и другу традицију – ситан вез овог краја.

"Моја баба је у својим старијим годинама везла. Ја кажем, баба како тако ситно видиш и то је та синџирац вез и све везано за тај крај и ја сам у Канаду понела њену ношњу", испричала је Валентина.

"Ми смо научили на мало"

Традицију и на домаћем терену има ко да чува, захваљујући Ојдани Вјештици, која је први пут почела да везе по повратку из избеглиштва у Београду.

"Свака шара је доста ситна и дуго се ради на уско брдо, тако да свака млада девојка је требало себи да направи ношњу и она је пар година радила себи ношњу и то је толико дуго радила, и чији је вез био ситнији, та је девојка била боља за удају, увиђала је детаље“, каже Ојдана Вјештица из Удружења "Наше огњиште".

Њену удају, ипак, није спречио ситан вез, већ "Олуја".

"Ја сам студирала агрономију у Београду у Земуну и 1995. сам дошла у Книн да се венчам и 'Олуја' ме омела у тим плановима. Ми народ са ових каменитих крајева, ми смо научили на мало, ми смо сретни са малим, задовољни са оним што имамо", каже Ојдана.

Трауме се не заборављају

Иако некима родно тло највише прија – трауме из недалеке прошлости се не заборављају.

"Волим овде да дођем, али не бих никад своју децу овде вратила и због свега што се дешавало. Не бих желела да моја деца пролазе оно што сам ја прошла. А да би се вратила, можда да је боља ситуација“, рекла је Валентина. 

Срби у Книну некада су били апсолутна већина, данас су национална мањина. По попису из 2021. године, у Книну их живи око 2.500, што је око 23 одсто у односу на целокупно становништво.