Изборни закон поново дели Сарајево и Загреб - спор о избору хрватског члана Председништва

Хрватски сабор усвојио је пре два дана Декларацију о положају Хрвата у Босни и Херцеговини, документ који је отворио нову полемику између Загреба и Сарајева, али и поново у први план ставио питање изборне реформе у Босни и Херцеговини. Иако необавезујућа, Декларација, према речима предлагача, шаље поруку да Загреб неће пасивно посматрати прегласавање Хрвата у суседној држави.

Мање од три месеца уочи општих избора у Босни и Херцеговини, изборни закон поново је једна од главних политичких тема. За Хрвате је спорно то што хрватског члана Председништва бирају Бошњаци који су у Федерацији бројчано надмоћни.

Политичка подршка стиже из Загреба - Сабор је пре летње паузе усвојио Резолуцију којом, између осталог, тражи легитимно представљање Хрвата у заједничким институцијама.

Предлагач текста, конзервативни Домовински покрет, одустао је од првобитне верзије у којој се помињало успостављање трећег ентитета, што је наишло на критике дела саборских заступника.

"Ја сам свестан да сте ви кренули са добрим намерама, добрим мотивима, али ваша задња верзија резолуције је ослабљена, разводњена", каже Никола Грмоја саборски заступник Моста.

Резолуцију је претходно, током посете Мостару, подржао Милорад Додик. Подршка из Републике Српске није изненађење јер власт у Бањалуци годинама заступа став да Босна и Херцеговина може да функционише искључиво на принципу равноправности три конститутивна народа и два ентитета.

У том оквиру, захтев хрватских странака Додик види као потврду истог принципа на који се и Република Српска позива.

"Једнако тако као што поштујемо конститутивност српског народа и бошњачког народа, поштујемо и хрватског народа. веома је урушена конститутивност хрватскога народа, значајно је урушена конститутивност српског народа", наводи Милорад Додик, председник СНСД-а.

Из Сарајева стижу другачије поруке. Бошњачки политички представници оцењују да се Хрватска меша у унутрашња питања Босне и Херцеговине и одбацују тврдње да су Хрвати политички обесправљени.

Министар спољних послова Елмедин Конаковић иде корак даље - тврди да Хрвати у БиХ уживају много више права и позиција него што им по закону припада.

"Мислим да ови који су покренули ту тему вероватно не знају шта се дешава. Показаћемо бројевима какво је стање у институцијама", каже министар Елмедин Конаковић.

Као одговор Загребу, Конаковић најављује конференцију о положају конститутивних народа у институцијама БиХ која ће бити одржана 5. августа у Сарајеву.

Додаје да ће отворити ширу расправу о положају Хрвата, Бошњака и Срба и показати чињенице које, каже, не иду у прилог Хрватима.