Одјеци десничарског скупа у Љубљани – забрињавајући губитак васпитања и историјске свести

На дан када је пре три и по деценије потписана Брионска декларација, којом је започет пут ка отцепљењу Словеније од бивше СФРЈ, у Љубљани је одржан скуп с поруком - желимо мање миграната који живе на наш трошак.

Критикован је и због тога, али још више због онога што је доминирало - нацистичка обележја.

"Нема страдалнијег народа осим Срба од Словенаца кад су у питању нацисти. Тако да, то је доказ колико је изгубљено васпитање нове генерације у богатој и, и мислили смо, просвећеној Словенији. Нацисти су Словенце одредили за пресељење и истребљење, део да преселе у Србију и ако потомци тих људи нису свесни, то је доказ да су изгубили сваку озбиљну историјску свест", каже историчар Предраг Марковић.

Реакција државе и опозиције

Као позитивна околност узета је оштра реакције државе.

"Нацистичка иконографија, десничарске демонстрације, маскирани учесници, позиви на такозвану ремиграцију и хомофобични и увредљиви испади, укључујући и оне против неких политичара, морају се назвати правим именом: ово није патриотизам, није брига за безбедност, нити слободно изражавање мишљења. Ово је застрашивање, ширење мржње и напад на темељне вредности уставне демократије", каже Наташа Пирц Мусар, председница Словеније.

"Иако постоји тај неонацистички моменат, који је мали у Словенији али постоји - био је осуђен и од стране највеће опозиционе странке Покрета слободе бившег премијера Голоба па до председнице Пирц Мусар. Тако да су сви били јако огорчени", наводи Фарис Кочан, аналитичар из Љубљане.

Да ли регион треба да брину овакви догађаји

На питање - треба ли да регион и Европу у целини да брину овакви догађаји - познаваоци немају дилему.

"Треба да нас забрине, јер то у почетку изгледа као контракултурно лудовање тинејџера, а заврши се са Томпсоном и са нападима. Словенија није дотле дошла, али то показује да мора да се стално ради на просвећивању младих људи“, рекао је историчар Предраг Марковић.

"Мислим да је то јако битна ствар за читаву Европу, тако да се треба борити против тога. И у Немачкој се боре против АФД-а који ће вероватно бити главна партија. То су мали сигнали. Мислим да је битно да све политичке партије које раде и желе да раде уз класичан нормативан елеменат то осуђују на свим нивоима", истиче Кочан.

Позитиван пример Кочан види у одлуци највеће посланичке групе у Европском парламенту да избаци словенског политичара Бранка Гримса из групације због, поред осталог, отвореног пропагирања десничарских идеја и организација догађаја који их промовишу.