Рампа на Тик-ток у Албанији – одговор на вршњачко насиље или зауздавање опозиције уочи избора

Свађа на Тик-току у Албанији отишла је предалеко, када је један дечак преминуо. Као одговор на вршњачко насиље, власти у Тирани забраниле су ту друштвену мрежу на годину дана.

"С једне стране, то је исправна одлука, али с друге, то неће значајно смањити вршњачко насиље. Већина тик-токера има друге друштвене мреже и онлајн понуде фирми и инфлуенсера које ће им помоћи да на Инстаграму наставе да расту", сматра новинар Идро Сефери.

Маркетиншки стручњак Ђуро Радосавовић истиче да је питање да ли ће политика превагнути над проблемима које изазивају друштвене мреже, попут поремећаја пажње и губитка времена.

"Неке друштвене мреже и инфлуенсери тренутно више утичу на језик и формирање личности од родитеља или околине", каже Радосавовић.

Учење преко таблета и креативност

Постоје бројне школе у западним земљама, на пример у Холандији, где деца од првог разреда основне школе уче на таблетима како би схватила да их могу користити за креативно учење, а не само за забаву.

"Забрана може повећати интересовање за нешто. Све је питање начина на који се користе мреже или апликације. Погрешно је потпуно ограничити приступ. Албанија иде ђоном, уместо да се усмери на едукацију", наводи Радосавовић.

Тим ставом води се већи део грађана Албаније, па ни забрана није прошла без контроверзи.

"Реакције су биле и позитивне и негативне. Негативне су највише долазиле од опозиције, Демократске странке у Албанији, која сматра да је имала велики раст на Тик-току и да су тамо њихови пратиоци. И премијер (Еди) Рама користи Тик-ток, а та одлука се види као обрачун са опозицијом и слободом говора, с обзиром на то да ће за неколико месеци бити одржани избори", каже новинар Сефери.

Злоупотребе и избори

Не искључују злоупотребу ни политиколози, који подсећају на случај у Румунији када је поништен први круг председничких избора, због претпоставке да је велика разлика у резултату у корист једног кандидата била остварена захваљујући Тик-току.

"Из маркетиншке перспективе, очекивати да ће се направити велика маргина у резултату је претерано. Могуће је замислити да је ово можда један од потеза албанских власти, који имају везе са страхом да Тик-ток може угрозити владајућу гарнитуру у Албанији", истиче стручњак за стратешке комуникације Ђорђе Трикош.

Судећи по новој одлуци Доналда Трампа, Тик-ток не угрожава, па он тражи од Врховног суда да одложи спровођење закона који би га забранио или приморао на продају.

Тиме је изазвана велика пажња, слично као и његове претње током првог председничког мандата да ће га укинути.

"Променило се да је један од већих донатора Републиканске партије, Џеф Јас, велики инвеститор у Тик-ток. Истина је да Комунистичка партија има озбиљан удео у пословању Тик-тока, јер има представнике у борду директора матичне компаније Тик-тока, Бајт Денса. Политички утицај није могуће искључити", сматра Трикош.

Према његовим речима, није немогуће да је политички утицај Комунистичке партије озбиљан, па се потез Трампа може тумачити као врста имплицитних преговора са Кином.

Може се, каже Трикош, тумачити и економским речником као теорија сигнализирања, где Трамп овим потезом прави контакте, а пре него што је ушао у Белу кућу, лопта је, барем када је Тик-ток у питању, била у кинеском дворишту.