Шта су заиста показали резултати пописа у Црној Гори – како их чита власт, а како опозиција

Међу пописанима највише је Црногораца - 41,12 одсто, док је Срба готово 33 одсто. Према подацима црногорске Управе за статистику готово десет одсто пописаних су Бошњаци, око пет одсто Албанци. Руса је око два процента, а Муслимана 1,63 одсто.

"Попис који смо организовали био је такав да смо добили податке на основу којих смо добили политику. Морам да признам, као припадник српског народа, веома сам задовољан да је протекао поштено, да смо добили резултате онакве какве јесу, јер је ситуација боља него што је била раније", каже председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.

Резултате пописа опозиција чита другачије.

"Резултати пописа потврђују да је Црна Гора упркос пропаганди, упркос притисцима да се етнофедерализује, односно да јој се наметне етнички концепт, успела да сачува свој грађански карактер онако како је то предвиђено највишим правним актом односно Уставом Црне Горе", сматра Данијел Живковић из ДПС-а.

Премијер Црне Горе попис види као први изазов 44. црногорске Владе, али и њен први успех. На друштвеној мрежи Икс поручује да ће се на основу резултата пописа градити будућност земље.

"Једини прави победник је грађанска и европска Црна Гора која је дом свих нас, како год се изјашњавали. Треба да живимо једини с другима, година пописа референтна је тачка у историји једног друштва, стога је ово данас више од статистика јер је оквир политика и даљег развоја Црне Горе", написао је Милојко Спајић.

А статистика каже и да је у Црној Гори највише оних којима је матерњи језик српски - око 43 одсто. Следи црногорски који је матерњи за 34,54 одсто пописаних.

"Поред матерњег језика пописом смо прикупљали и податке о језику којим лице иначе говори, 43,52 одсто рекло да говори српским језиком, црногорским језиком уобичајено говори 225.000 лица или 36,23 одсто, босанским 41.636 или 6,68 одсто, албанским 4,49 одсто, руским 2,21 одсто и српскохрватским 5,51 одсто", наводи помоћница директора Монстата Снежана Ремиковић.

Резултати пописа показују и да је 71 одсто становника православне вере, око 20 одсто исламске. Католика је око три одсто, а атеиста нешто више од два процената. Попис је указао и на проблем који дели већина европских земаља - старосну структуру становништва.

"У односу на 2011. годину, девет општина бележи раст броја становника. Највише у Будви, 42,8 одсто, док пад броја становника бележи 16 општина од којих је највећи у општини Плужине 32,9 у односу на претходни попис. Просечна старост је 39,7 година", рекла је начелница Одсека за демографију Монстата Милена Вукотић.

Попис у Црној Гори одржан је у децембру прошле године, са две године закашњења. Одлаган је због пандемије коронавируса, а затим и због противљења опозиције која је тражила да попис буде спроведен без изјашњава о верскоји и националној припадности.