Мађарска као приоритет председавања ЕУ поставила проширење – колико су оствариви циљеви Будимпеште

"Учинимо Европу поново великом" - тим слоганом почиње Мађарска шестомесечни мандат на челу Савета Европске уније. На агенду је ставила седам приоритета, на високом трећем месту проширење. Пре свега, кажу, на Западни Балкан - само тако Европа може у коштац са изазовима са којима се суочава.

"Земље кандидати на Западном Балкану чекају у просеку 15 година и два месеца на придруживање. Ако се не убрза тај процес, његов кредибилитет и сама политика проширења биће потпуно уништени. Не можемо то да приуштимо. Морамо да проширимо ЕУ јер је у паду. Потребна нам је свежина, нова енергија, динамика, а оне могу да дођу са Западног Балкана, тамо земље желе да се развијају и раде боље", рекао је Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске.

И недавно усвојена стратешка агенда у Бриселу предвиђа ширење уније ка нашем региону. Несумњиво, оцењују познаваоци - курс Будимпеште тежиће ка тој реформи.

"Прво да помогне Црној Гори да затворе што већи број преговарачких поглавља. Било је помињања да ће чак до 10 поглавља Мађарска инсистирати да Црна Гора затвори, реалистично је можда пет до седам. Мађарска ће тежити да Србија отвори Кластер 3, видећемо колико је то за сада реално, не постоји консензус по том питању. Наравно да се направе искораци када су остале државе Западног Балкана у питању", навео је Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Не либи се шеф мађарске дипломатије ни да пита - који је интерес Западног Балкана да се прикључи Унији. Зато најављује састанке међувладиних комисија са земљама кандидатима. Позив очекује и Србија.

"Србија се веома радује мађарском председавању Саветом Европске уније, сматрамо да то може да дâ додатни импулс евроинтеграцијама целог нашег региона. Ми ћемо наставити у наредном периоду да истичемо пример наших добрих односа са Мађарском, као пример како регионални односи са земљама које су имале у историји комплексне релације могу да буду трансформисани у року од неколико година. Заправо је данас однос Србије и Мађарске један прави европски пример сарадње", рекао је Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

Недавно је шеф српске дипломатије изнео и план економских и правних реформи у наредних пет година. Уколико се испуни, евроентузијасти читају - са Црном Гором Србија би 2030. могла да постане део Уније.

"Свакако је добра ствар што комшијска држава преузима Савет ЕУ. То је држава са којом Србија има јако добре односе. Међутим, он треба бити умерен у очекивањима када је Мађарска у питању. То је држава која нема превелики кредибилитет у самој ЕУ. Све очи ће бити упрте у то на који начин ће Орбан решити проблеме у свом дворишту који се тичу владавине права и на тај начин ће са скепсом или одређеном дозом резерве узимати те планове које Мађарска има поводом Западног Балкана", истакао је Суботић.

Анализира се и тајминг доласка Мађарске на чело Савета - у Бриселу креће нови институционални циклус. Зато је важно да из Србије на његовом почетку стигне позитиван сигнал како бисмо на време усвојили и применили оно што се од нас очекује.

"Оно што је евидентно је да је Урсула фон дер Лајен као бивша и будућа председница Комисије жена која разуме значај проширења и која ће инсистирати да се стратегија на адекватан начин испуњава у периоду пред нама. С друге стране, имамо нову председницу за спољну политику и безбедност Кају Калас, која потиче из балтичке земље која има врло оштар став према Русији, врло прецизан став према Украјини, што може бити једна од отежавајућих околности за нас", навела је Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

Белгија од које је Мађарска преузела председавање је у претходних шест месеци затворила преко 60 законодавних предлога. Успела је да оствари консензус о новој финансијској подршци Украјини и санкцијама Русији. Званично су отворени приступни преговори са Украјином и Молдавијом.