Таковска 10: Колико је драматична ситуација у Републици Српској

Сукоб између руководства Републике Српске и високог представника у БиХ, којег Бањалука не признаје, могао би да ескалира и у насилни, судећи по објавама председника РС Милорада Додика. Додик је на Иксу поручио да му високи представник у БиХ Кристијан Шмит прети хапшењем и да су спремни и да пуцају на њега ако његово обезбеђење пружи отпор.

За колумнисту Недељника Љиљану Смајловић то је ситуација коју би, каже, могла да замисли.

“Могла бих да замислим да неко ухапси или покуша да ухапси Милорада Додика, јер је он допринео томе да се опстанак Републике Српске готово поистовећује с њим. Он је тај који пружа отпор и не дозвољава да се одузме надлежност РС и није искључено да неко каже – чекај, ако њега решимо, можда можемо да сломимо и остало руководство“, каже Смајловић.

Додаје, међутим, да је то сувише ризично и нерационално, али да су такви и потези који се повлаче.

Аналитичар Предраг Рајић каже да би то било ново, али да може да замисли сценарио да неко ухапси Додика. Пре свега то види као след наметнутих решења која је доносио високи представник у БиХ с којим се нису слагала сва три конститутивна народа.

"Било је из Републике Српске различитих реаговања, и оштрих реаговања, на флагрантно кршење изборне воље грађана и Дејтонског споразума. Међународна заједница често каже да не постоји слово, већ дух Дејтонског споразума, а онда сте на пољу политике. Међународна заједница неретко није била покровитељ Дејтонског споразума, већ ментор Сарајева", рекао је Рајић.

Историчар Бојан Димитријевић каже да су службе безбедности Републике Српске и они који штите Додика довољно уиграни и обавештени да спрече такву ситуацију.

“То смо видели и на Дану Републике Српске, да снаге МУП-а Републике Српске располажу довољно адекватним ресурсима да спрече један такав чин. Али, наравно, то никад не знате, јер Додик се идентификује са Републиком Српском. Па неко мисли у сарајевској чаршији да ако ухапсе Додика, Република Српска ће престати. Неће, тамо је још Додика и тамо су људи јасно опредељени да је Република Српска нешто за шта се они боре и у миру и рату што су се борили раније и да је она далеко стабилнија од овог другог остатка Босне и Херцеговине, како се год се он звао”, наводи Димитријевић.

Савић: Шмит служи америчким и британским интересима, не одговара им договор у БиХ, већ хаос и контрола

Војислав Савић из Центра за политичку анализу из Бањалуке сматра да не треба потцењивати сложеност ситуације. Поручује да Кристијан Шмит није високи представник.

“Не зато што је то хир неког политичког руководства или неке групе људи, него зато што није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума и није потврђен од стране Савета безбедности како је то предвиђено. Дакле, то је пре свега ствар легалитета. С друге стране, он нема ни пуни легитимитет да представља високог представника на територији Босне и Херцеговине и то је једна од ствари од којих се не може одступати отпочетка, зато што ако се од тога одступи, отвара се Пандорина кутија и онда он сутра може да доноси закон о било чему, данас је то изборни закон, сутра може донети закон о државној имовини, па шта смо онда урадили – биће нам мало два ока за плакање”, каже Савић.

Поручује да увек када се посматра ситуација у Босни и Херцеговини, гледа се последњи кадар из тог филма.

“Ево сада на пример су то закључци Народне скупштине Републике Српске. Међутим, морате схватити да је то дефанзива, да је то реакција на оно што већ константно долази из Сарајева и прије док је био ту и Валентин Инцко, који је био доста пасивнији до само краја свог мандата, увијек су проблеми некако долазили од стране СДА, која је у свом спором паду повлачила цијелу Босну и Херцеговину надоле”, објашњава Савић.

Говорећи о високом представнику, навео је пример недавно усвојеног договора у Лакташима где су се представници тројке, дакле бошњачких странака, ХДЗ-а и СНСД-а, договорили између осталог чак и око изборног закона, јер је то био један од услова Европске уније за брже интеграције.

“Европска унија је поздравила тај договор. Знате ко није поздравио тај договор? Амбасада САД. Kада је Шмит прогласио да ће наметати неке нове измјене изборног закона, притом не улазимо у меритум изборног закона, небитно је што су то техничке измјене. Поента је у принципу, шта год да се намеће, ми не можемо на то пристати. Дакле, када је он изашао с тим својим приједлогом, први који је декларативно и акламативно поздравио тај његов захтјев, односно приједлог, то је била амбасада САД, а знате ко је реаговао против са једном неуобичајном дозом негодовања – то је ЕУ”, наводи Савић.

“Када спојимо та два догађаја, можемо да закључимо за кога ради Кристијан Шмит овдје, да он заправо у потпуности овдје служи америчким и британским интересима, којима не одговара унутрашњи договор у БиХ, него им одговара хаос и контрола Босне и Херцеговине, онако као би то они вољели. А то што ће испаштати сви грађани БиХ, то што ће испаштати и Република Српска, то заиста није њихова брига, није никад ни била. И ко год мисли да је супротно, тај живи у једном великом балону и када тај балон пукне, судар са реалности ће бити врло, врло, врло болан”, истиче Савић.

Шта значи долазак Шмита у Београд

На најаву доласка Кристијана Шмита у Београд да разговара са председником Србије Александром Вучићем и патријархом Порфиријем, аналитичар Предраг Рајић каже да је увек добро разговарати.

"Моје мишљење је да треба разговарати са свим факторима, па били они и тешки. Постављам питање шта би се десило када руководство Србије не би хтело да разговара с њим. Наш став је био јасан од почетка, Србија подржава Дејтонски споразум и дејтонску БиХ, која подразумева постојање Републике Српске и њене надлежности. Овде постоји тенденција да се РС што више развласти, а БиХ централизује. То не доприноси снижавању тензија и причи о економији која је од значаја за цео регион, па и шире. Имате Кристијана Шмита, који то све заустави, имате најаве хапшења легитимно изабраних представника РС, и то зато што се Милорад Додик супротставља одузимању надлежности Републици Српској", рекао је Рајић.

Он каже да имамо константно кршење закона БиХ и покушаје да се маргинализује конститутивни српски народ у БиХ, и покушаја да се он сведе на националну мањину.

Димитријевић: Република Српска није поражена у рату, она се поражава у миру

Историчар Бојан Димитријевић наводи да му се чини као да су Кристијан Шмит и његов претходник на месту високог представника Валентин Инцко "добили у једном тренутку налог да ствар мало протресу и сада живимо у том периоду".

"Република Српска није поражена у рату, она се поражава у миру кроз делатност Хашког трибунала, осуђивање наших војних политичких руководилаца, наметање геноцидности те државе и једнако могућности да се она укине. И кроз ове политичке одлуке високог представника, било ко он био, да се сужавају политичке, државне и административне компетенције Републике Српске”, каже Димитријевић.

Поручује да би волео да српска држава има одлучнији став према високом представнику, да он није добродошао у Београд.

“Поздрављам то да се разговара, али треба му јасно рећи”, додаје Димитријевић.

Указао је да питање Републике Српске није политичко питање, већ национално питање опстанка једног значајног дела српског народа који не живи у Републици Србији.

“Том високом представнику мора се јасно показати да је Београд одлучан да брани Републику Српску, а то је на бази дејтонских одредаба”, поручује Димитријевић.

Истиче да људи у Републици Српској са пажњом гледају у Београд.

"Измене изборног закона саботирале почетак преговора БиХ са ЕУ"

Смајловићева указује на то да је новим изборним законом Кристијан Шмит саботирао почетак преговора БиХ са Европском унијом.

“Ја мислим да је Брисел потпуно неискрен када каже ширићемо се и даље, мислим да ту нема никакве стварне намере… Али све и да је искрена, ово је заустављено у месту. Уред високог представника је некомпатибилан са демократским утврђењем и суверенитетом било које државе“, каже Смајловићева.

Указује на то да је Шмит употребио Бонска овлашћења за измену изборног закона, иако су три народа успела да се договоре, и да је “потпуно променио изборни систем и одузео надлежности Републици Српској".

“Да РС не може да изабере сопственог председника. Он је тај који бира Централну изборну комисију, бира начин на који ће она бити изабрана. То је тело које неће имати никакав демократски легитимитет“, каже Смајловићева и истиче да је то антитеза владавине права и демократије, али да не значи да Шмит нема подршку за то.

Говорећи о изменама изборног закона, Савић каже да је небитан садржај, већ да је суштина како се он доноси.

“Да је закон који говори Република Српска ће добити самосталност, он то не може да наметне. И не можемо прихватити да се то тако одлучује. Сутра може рећи, е сад се поништава њена самосталност, сад Република Српска постаје на нивоу општине. Ствар је принципа што то просто није одрживо и није прихватљиво шта год да је садржај”, објашњава Савић.

Када је реч о изменама, каже да су оне углавном техничке.

“Не интервенише много у политички и друштвени систем за почетак, мада он оставља простор за неке процесе који би довели до можда укидања надлежности Републике Српске које су за нас неприхватљиве, и то просто неће проћи. Са друге стране, изборни закон, то је већ било договорено, све те измјене које он наметнуо су већ биле на столу и већ су политички лидери БиХ постигли консензус”, објашњава Савић.

Поручује и да је ово дословно борба за голи опстанак.

“Јер неће нико узети наше мишљење у обзир, ако га ми сами не наметнемо. Није Kристијан Шмит нити било који међународни представник, амбасадор ту да слуша нашу вољу, него да спроводи силу. А наше је да се бранимо”, додаје Савић.

Закон о државној имовини још није разрешен и биће следећа тачка притиска на Републике Српске, верује аналитичар Предраг Рајић.

"Ако се наметне нови закон, биће проблем уколико Република Српска не буде могла да располаже својим ресурсима. Кажу имате судове који су независни и којима треба да се жале, али у тим судовима седе и странци и у њима такође нема консензуса“, објашњава Рајић.

Наводи и да међународну заједницу често подгрева нестабилност у БиХ, да би онда могла да интервенише, и да то интервенисање буде цењеније.

"Запад држи и нож и погачу, а сада кажу да је Русија крива"

Говорећи о везама Републике Српске са Москвом, Рајић каже да је било периода када РС није имала блиске односе са Русијом, али и да су тада постојали јаки притисци на њу.

"За Додика је сада то погубније због рата у Украјини", рекао је Рајић.

Смајловићева указује на то да је Запад увео санкције Додику, да су фактички забрањена и виђања с њим, а да му смета што се Додик виђа са онима који с њим желе да се виде, попут Владимира Путина и Виктора Орбана.

“Ова БиХ је производ Запада, производ рата и бомбардовања РС, Запад држи и нож и погачу. Сада после 30 година одлучите да вам је Русија крива… Додиково виђање са Путином да је разлог што су у Босни проблеми, па то је стварно за смејање“, каже Смајловићева и додаје да Запад све теже "утерује страх".

Рајић: Тензије нису у интересу никоме, надам се да ће то схватити међународна заједница

Аналитичар Предраг Рајић се нада да ће се тензије у БиХ смирити, међутим, каже да то пре свега зависи од високог представника и међународне заједнице.

Нада се да ће међународни чиниоци у својим анализама доћи до тога да тензије нису у интересу ни региона, нити у њиховом интересу, посебно у геополитичком контексту када имате ратове и у Европи и на Блиском истоку.

"Ово је питање опстанка за Републику Српску због чега се мора инсистирати на јединству, јер интерес српског народа превазилази страначке размирице. Надам се да ће разум преовладати и у међународној заједници и да ће они, који често носе и мач и погачу у БиХ, доносити рационална решења", рекао је Предраг Рајић.

Смајловић: Лицемерно говорити о Сребреници док се дешава Газа

Говорећи о томе што ће се на дневном реду Генералне скупштине УН наћи резолуција којом се злочин у Сребреници квалификује као геноцид, Смајловићева је рекла да нема сумње да ће та резолуција бити изгласана, упркос томе што је потребна двотрећинска већина.

Међутим, истиче да је реч о “врхунском цинизму“ усвајати такву резолуцију док се “дешава Газа“.

“Немаш ништа да кажеш о тридесет и нешто хиљада побијених људи, не видиш генцоцид који ти се дешава пред очима, него се бринеш да покажеш да си пре 30 година према неким муслиманима саучествовао у старадању… То је толико провидно. Док се дешава Газа да прогласиш да си моралан због тога што говориш о Сребреници, уз подршку Руанде и Немачке, то је страшно“, поручује Смајловићева.

И Савић верује да ће се кренути у грубу кампању да резолуција којом се злочин у Сребреници квалификује као геноцид усвоји.

“Првенствено због неколико ствари, како због унутрашњег политичког тржишта у Босни и Херцеговини, како би то унијели као један нови баласт, а с друге стране и због међународних околности, онога што се тренутно дешава у Израелу и Гази, да просто се покаже нека солидарност са муслиманима у Европи, како то је ли просто није неко трајно опредељење Запада да се ратује свуда против њих, него да ето има и случајева гдје се може стати у њихов заштиту", објашњава Савић.

На крају свега тога страда истина, закључује Савић.