Таковска 10: Коме је споран Дан Републике Српске

Професорка Универзитета у Београду Радмила Накарада каже да они који се противе прослављању Дана републике Српске виде то као ауторско дело људи који су осуђени за ратне злочине. Они који не виде ту ништа спорно кажу да је Република Српска настала пре било каквих сукоба у БиХ.

"Кључне секвенце односе се на распад Југославије - 20. децембра је руководство БиХ тражило независност, док су дан после Срби решили да оснују Републику како би остали унутар Југославије. Оснивање РС није био окидач за насиље, оно је експлодирало после референдума и признања независности БиХ, али кључни сукоб је настао око поделе између оних који хоће да остану у Југославији и оних који су били за независну државу. Овде имамо ситуацију 'недовршеног мира' и тако ће бити све док се то не расветли.

Сматра да, ако се прича о миру и развоју за једну врло компликовану државу са компликованом прошлошћу каква је БиХ, то захтева трагање за решењима како да она постане функцијална држава.

"То захтева структуралне реформе, али и да се дође до неких непорецивих чињеница око којих би се осмишљавала будућност. Ратови се не воде физички, али се воде за истином, за проналажењем виновника и криваца, али то све иде на дуги рок и мора да иде са другачијим премисама.Можда да се осмисле неки нови празници који би би славили помирење", прецизирала је професорка Накарада.

Ни други датум не би био прихватљив за Сарајево

Историчар Милош Војиновић верује да би Дан Републике Српске био споран за Сарајево и да не пада на верски празник, јер је БиХ прошла кроз брутални грађански рат.

"Мислим да је то само један од разлога у коме се тражи замерка, а пуно труда је уложено у њихово тражење. Дејтонски споразум је било феноменално решење јер је зауставио рат, а исход рата у БиХ никог није задовољио и зато је разумљиво да су многи незадовољни што није учињено више. Ипак, мислим да је то више недостатак талента међународних представника који су долазили и њихово неразумевање ситуације", рекао је Војиновић. 

Економиста Горан Николић каже да је главни проблем био тај што су Срби мислили да живе у Југославији, а Хрвати и Бошњаци да живе у независној БиХ.

"И они су живели у различитим реалностима, то су потпуно два опозитна наратива. Највећа вредност Дејтонског споразума је та што, иако и даље имамо бројне политичке проблеме, од рата ми нисмо имали етничке жртве", каже Николић.

Отворена питања

У БиХ остају и даље отворена нека важна питања од којих ће нека доћи на реализацију већ ове године попут одржавања избора, али ту је и питање имовине и питање принадлежности и састава Уставног суда.

"Питање имовине је за РС најважније, и то се види из реакција њеног руководства. Што се тиче самих избора ту мислим да нема проблема. Док је Уставни суд механизам преко кога Бошњаци покушавају да мењају и уставну структуру БиХ", сматра Николић.

Неки решење за кризе у БиХ виде и кроз геополитичке промене, међутим саговорници РТС-а не мисле да би то било добро за било кога у БиХ.

"Западна страна сматра да је руски утицај у РС огроман, а Додик њен послушник. С друге стране исти сценарио се приписује САД, да би рецимо Бајден могао да на мањем примеру демонстрира своју моћ. Није сасвим јасно колико би геополитичка ситуација могла да иде на руку било коме у БиХ", сматра Војиновић.

Професорка Накарада каже да није искључено да не дође до злоупотреба у смислу покшаја потпаљивања ватре.

"И зато је битно да се пронађе формула опстанка и развоја за БиХ, и то без протектората," сматра она.

Западу одговара оваква структура где може да игра улогу посредника, каже Николић.

Саговорници емисије "Таковска 10", међутим, не верују у неке веће промене у години пред нама, пре свега из страха свих у БиХ да изгубили оно што имају сада.