Суђење Војиславу Медићу, сведоци одбране први пут пред судским већем

Невенка Микац је 1991. године била ратни репортер. Са Медићем је, каже, у септембру те године радила интервју о случају који је он тада водио као војни истражни судија. Реч је о случају Антон Кикаш, који је крајем августа 1991. године ухапшен због покушаја да у Хрватску авионом допреми 18 тона наоружања.

“Разговор није био сниман, тада се није снимало, него сам хватала руком интервју и на моја питања је господин Медић одговарао и ја сам од речи до речи записивала. Са те стране могу једино посведочити да је тај део интервјуа био аутентичан од слова до слова. Коректно и са моје стране и са његове“, каже Микац.

После тога Медића, каже, није ни видела ни чула. Видео га је Иван Кличек, који је 1991. био војник на служењу рока. Пошто је из ЈНА покушао да побегне у децембру, Војни суд га је гонио због издаје.

Адвокат: Да ли се сећате ко вам је био судац у војном суду?

Иван Кличек: Да, сећам се именом и презименом. Био је Војислав Медић.

Одбрана оптуженог указује на то да су сви до сада саслушани сведоци потврдили његов алиби - да је свој посао радио у Београду и да није у логорима основаним после пада Вуковара од новембра 1991. до августа 1992. године мучио ратне заробљенике, за шта га терети оптужница.

“У међувремену се појавила једна врло занимљива ствар - да је утврђено да постоји особа која се у тим сабирним центрима представљала презименом Медић. Нажалост, до података о идентитету те особе нисмо могли доћи, јер су људи везани војном тајном“, каже Томислав Филаковић, адвокат одбране.

Тужитељка у процесу је, у међувремену, одустала од два сведока које је предложила пошто се ни после три позива нису појавили на суду.

Ни седам месеци од почетка главног претреса, нема назнака када би суђење могло да уђе у завршну фазу.

Председавајући судског већа заказао је још пет термина за рочишта у јануару и фебруару, када ће се наставити са извођењем доказа.