Баножић имао 0,21 промила алкохола у крви пола сата након судара

Смењени министар одбране Хрватске Марио Баножић, који је учествовао у саобраћајној несрећи у којој је погинуо Г. Ш. (40), имао је 0,21 промила алкохола у крви пола сата након судара, показала је анализа Опште жупанијске болнице у Винковцима, а преноси хрватски "Индекс". Ни Баножић ни возач комбија нису били везани, а доскорашњи хрватски министар одбране је возио брже него што је прописано. Хрватска полиција подноси пријаву за изазивање саобраћајне несреће из нехата, а тужилаштво одлучује о коначној квалификацији дела.

До саобраћајне несреће дошло је 11. новембра око 6 сати, на излазу из Винковаца према Жупањи, када су се сударили приватни аутомобил Баножића и комби.

Хрватско државно тужилаштво је убрзо након саобраћајне несреће потврдило да ју је изазвао Баножић, а хрватски премијер Андреј Пленковић је саопштио да је министра одбране разрешио дужности.

Баножић је вече пре несреће био на прослави која је потрајала до касно у ноћ. Затим је у раним јутарњим часовима кренуо у лов, а на путу до ловишта је изазвао саобраћајну несрећу у којој је погинуо отац двоје деце, преноси Индекс податке из истраге.

Возачи нису били везани, Баножић прекорачио брзину

Извештаји вештака потврђују да Баножић и возач комбија у тренутку несреће нису били везани појасом, као и да је доскорашњи министар одбране Хрватске у тренутку претицања, у условима измаглице, возио брзниом од 78 километара на час, на месту на ком је дозвољена брзина до 50 километара на час.

Тужилаштво је саопштило и да се Баножић није уверио да претицање може да изврши на безбедан начин.

Баножић је теже повређен. Задобио је повреде главе и у свесном је стању, али како су рекли из болнице, не сећа се несреће.

Баножић је прво превезен у болницу у Винковцима, а након тога у КБЦ Осијек.

Правна квалификација

Хрватска полиција је саопштила да ће против Баножића поднети пријаву за кривично дело изазивање саобраћајне несреће у путничком саобраћају због кршења саобраћајних прописа у којој је погинула једна особа.

"Прва ставка се односи на само почињење саобраћајне несреће, друга ставка је да је то урађено из нехата и трећа, да је несрећа проузроковала смртни случај", саопштио је портпарол полиције Драгослав Живковић.

Коначну квалификацију дела утврдиће Жупанијско државно тужилаштво у Вуковару. Уколико прихвати пријаву полиције, бившем министру хрватске одбране прети казна од једне до осам година затвора, преноси Индекс.

Према хрватским законима, за особу која је изазвала саобраћајну несрећу у алкохолисаном стању са мање од 1,5 промила у крви, предвића се квалификација изазивање незгоде из нехата.

Разлика између нехата и намерног поступања

Др Невена Аљиновић са Катедре за правне науке у форензици на Универзитету у Сплиту каже да је нехат у Хрватској блажи облик кривичне радње у односу на намерно поступање.

"Кривично дело изазивања саобраћајне несреће у путничком саобраћају представља специфичну конструкцију код које се преплећу угрожавање и повређивање и има две последице – основну последицу угрожавања безбедности саобраћаја и тежу последицу која се односи на теже телесно повређивање особе или смрт особе", каже Аљиновићева.

Професорка Универзитета у Сплиту наводи да у односу на тежу последицу може да се сматра да ли је окривљени изазвао саобраћајну несрећу са намером или из нехата.

"Окривљени поступа с намером када је свестан кршења прописа о безбедности саобраћаја и тога да може да угрози и другу особу, док са нехатом поступа када је свестан кршења прописа, али лакомислено сматра да неће доћи до повреде и саобраћајне несреће", истиче Аљиновићева.