Последња "жаба" на путу ка Бриселу, Собрање расправља о уставним променама

Последња жаба, коју Северна Македонија мора да прогута на путу ка ЕУ - уписивање бугарске мањине у устав, под великим је знаком питања, јер владајућа коалиција, бар до сада, није успела да обезбеди двотрећинску већину неопходну како би тамошњи парламент, Собрање усвојио уставне промене, осме од када је та држава 1992. године прогласила независност.

Кључне уставне промене, Македонија је усвојила после сукоба 2001. године када је албански језик постао други званични језик у тој држави и пре пет година, када је после спора са Грчком земља променила име у Северна Македонија.

Дневни ред парламента подржало је 70 посланика, односно десет мање од броја неопходног да би се бугарска мањина уписала у ред конститутивних народа.

"Иза предлога за промену устава стоји само један мотив - улазак у ЕУ. То је оно што очекује огромна већина грађана. Предлог је наш македонски, написан у Скопљу и са пуном одговорношћу одбацујем тезу да се ради о диктату", рекао је на почетку десетодневне расправе македонски премијер Димитар Ковачевски.

Македонски премијер је, истовремено, рекао да се предлогом уставних промена не угрожава питање идентитета Македоније.

"Погледајте улице Скопља и видећете да је мирно и да грађани очекују бољу будућност", закључио је Ковачевски.

Опозиција против уставних промена

Главни политички ривали социјал-демократа, ВМРО-ДПМНЕ тврде да је на седници постало јасно да владајућа коалиција нема двотрећинску већину неопходну за уставне промене, наводећи да су ванредни избори једини пут за излазак из кризе у коју је ова држава запала.

"Оно што влада назива свршеним чином, који мора да се узме или остави, народ сматра распродајом националних и државних интереса", тврди шеф посланичке групе ВМРО-ДПМНЕ у Собрању, Никола Мицевски.

Лидер те странке, Христијан Мицкоски је дан раније изнео два предуслова за прихватање уставних промена - јасне гааранције ЕУ везане за македонски језик, културу и идентитет и признавање пуних права македонске мањине у Бугарској.

Према последњем попису, 3.504 особе које живе у Северној Македонији изјасниле су се као Бугари.

Албанске политичке странке, листом, подржавају уставне промене.

Демократска унија за интеграције, која је од 2001. године незаобилазан фактор у фомирању влада у Скопљу, подржава уставне промене тврдећи да представљају кључ за консолидацију демократије, будућност и животни стандард у Северној Македонији.

"Потребно је да дате допринос за улазак у ЕУ... Имамо историјску наду да се крећемо унапред, уместо да сејемо страх. Гласајте - За", рекао је посланик Демократске уније за интеграције, Арбр Адеми.

Пред почетак десетодневне расправе, владајућа коалиција деловала је прилично сигурно да ће прикупити довољан број гласова за промену устава.

Шта тражи Бугарска?

Уставне промене неопходне су како би Северна Македонија, сходно споразуму с Бугарском, начинила наредни корак у процесу евроинтеграција. Кључна тачка мењања македонског устава је укључивање Бугара као конститутивног народа.

Питање уставних промена велики је залогај за владу на чијем се челу налазе социјалдемократе, која тек треба да убеди опозицију да обезбеди двотрећинску већину, неопходну за овакав потез. Убеђивање, како ствари стоје, неће бити претерано лак залогај за власти, јер највећа опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ сматра да су уставне промене штетне по националне интересе.

Бугарска влада коју је 2020. године предводио Бојко Борисов блокирала је македонски пут ка Европској унији, користећи прилично оштру реторику сматрајући да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

После Борисова, влада Кирила Петкова је унеколико ублажила став, али без претераног утицаја на напредак Северне Македоније, па су се две стране, на инсистирање Француске, договориле да Скопље, ипак, направи први корак ка Бриселу, али да наставак интеграција зависи од уставних промена.

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима пописа објављеним у среду, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".