У Словенији на снази црвени метеоаларм - расту нивои река, штета већа од пола милијарде евра

Насип дуж реке Муре у источној Словенији код Долње Биштице је пукао и неколико села се евакуише, саопштила је Управа за цивилну заштиту и помоћ у катастрофама.

Kомандант цивилне заштите Сречко Шестан рекао је за ТВ Словенија да се ситуација погоршава, јер је рупа у насипу све већа.

"Инжењерске службе покушавају да запуше рупу, али не успевају са механизацијом коју имају на располагању", рекао је он, преноси агенција СТА.

Према његовим речима, истражују се могућности бацања бетонских блокова из хеликоптера, што отежавају временске прилике.

Навео је да је евакуација наређена, јер је то једини начин да се спрече жртве.

"Ако вода почне да плави земљу, насип ће се урушити и талас воде ће проћи кроз десет села", рекао је Шестан.

Нуклеарна електрана Kршко у Словенији прогласила је престанак нивоа опасности као ванредни догађај.

Сава код нуклеарне електране сада има проток и ниво нижи од критеријума ванредног догађаја, а трендови указују на да ће се проток и ниво Саве даље смањивати.

Према речима представника Нуклеарне електране Kршко, унапред су се припремили за прогнозирани високи водостај и успешно спречили негативне утицаје на опрему и рад електране, како би и у ванредним ситуацијама могли да наставе сигуран рад пуном снагом.

Kако су додали, нуклеарна безбедност није била угрожена.

Словеначка влада одлучила је да од Европске комисије затражи помоћ из Европског фонда солидарности након што су тешке поплаве погодиле око две трећине земље.

Држава испуњава услове за помоћ Европског фонда солидарности ако штета прелази 0,6 одсто бруто домаћег производа. 

Према прелиминарним проценама штета је око пола милијарде евра, али с обзиром на то колико је инфраструктуре уништено, штета би могла бити знатно већа, преноси агенција СТА. 

Донације Европског фонда солидарности могу се користити за финансирање здравствене заштите, хитну поправку инфраструктуре и поправку енергије, воде за пиће, отпадних вода, телекомуникација и образовних објеката.

Одлука је донета на седници у суботу на којој је учествовао и европски комесар за управљање кризама Јанез Ленарчич. 

Он је рекао да Словенија има на располагању још неколико инструмената, укључујући Механизам цивилне заштите, пољопривредну резерву ЕУ, као и расположиве ресурсе у постојећим програмима ЕУ као што су кохезиони фондови, средства из Европског фонда за регионални развој и Механизам за опоравак и отпорност.

Словеначка војска је уз помоћ механизације успела да допре до места Чрна на Корошкем, где је санитетски тим допремио медицински материјал и лекове и извршио инспекцију терена. 

Јуче је хеликоптер помогао евакуацију 10 најугроженијих становника, а данас се тамо допремају основне животне намирнице, саопштила је Словеначка војска. Тренутно је приступ том месту поново блокиран због покретања новог клизишта, јавила је РТВ Словенија.

В. Д. директора Управе за заштиту и спасавање Леон Бехин је на владиној конференцији за штампу објаснио да су њихове "прве јединице, уз подршку словеначке војске, заправо успеле да се пробију до саме Чрне и копненим путем успоставе везу са њима".

"Сада су у току активности на јачању ове комуникације, која ће бити доступна искључиво за интервентне јединице и за снабдевање становништва, јер је реч о веома захтевном терену коме се може приступити специјалним возилима", објаснио је Бехин.

Он је истакао да неки објекти нису погодни за становање и да је потребно људе иселити и евакуисати ван општине.  

Бехин је објаснио да се проблеми приступачности јављају и у другим корушким општинама.

Градоначелник Дравограда Антон Прексавец је за Радио Словенију рекао да је Дравоград доживео "апокалипсу библијских размера".

Овакве поплаве, како је истакао, не памте ни најстарији суграђани. 

"Велики део општине је поплављен, морали смо да евакуишемо 120 грађана којима прети веома велико клизиште. Збринули смо те људе и сместили их по општини. Основна школа је отворила кухињу и кувамо оброке за евакуисане", навео је Прексавец.

Према његовим речима, има и доста туриста који су заглавили у Дравограду. 

"Не може се веровати да природа може бити толико сурова, да се за тако кратко време може покренути толико клизишта, толико мостова срушити, да нема струје, а у појединим деловима ни воде за пиће, јер су цеви пукле. Не раде телекомуникације, па је комуникација са ватрогасним јединицама на терену отежана", нагласио је Прексавец. 

Он је рекао да су тражили помоћ и од војске, која ће им помоћи са механизацијом, а велики проблем је и медицинска помоћ.

Драва се у петак у Дравограду излила из корита и делимично угрозила објекте дуж реке, али њен ток није критичан.

Деоница ауто-пута А1 између Љубљане и Марибора поново је отворена за саобраћај пошто је у петак била затворена због поплава на ширем подручју Цеља. 

Многи главни путеви у међувремену остали су затворени, посебно на западу, северозападу, северу, североистоку и неким централним деловима Словеније, преноси агенција СТА. 

Ауто-путеви у земљи су углавном потпуно отворени за саобраћај, с изузетком граничног излаза Шмарје Сап, на ауто-путу А2, југоисточно од Љубљане и излаза Снебрје на путу А1 североисточно од Љубљане. 

Док се ситуација мења из минута у минут, последњи пут је забележена гужва од 16 километара испред тунела А2 Караванке, у правцу Аустрије.

Гужва је и на аустријској страни тунела према Словенији. Мала кашњења су такође пријављена на југозападној деоници А1.  У међувремену, извештаји о урушавању мањих мостова стижу из целе земље и путницима се саветује да избегавају погођене регионе. 

Такође, нешто пре поднева је поново отворена железничка деоница између града Цеља и Зиданог Моста, важног железничког чворишта у близини границе са Хрватском. 

Уз извесну измену возног реда, поново је могуц́е путовање железницом између Љубљане и Марибора и продужетак од Зиданог Моста до Добове у правцу Загреба.

Управа Нуклеарне електране Кршко (НЕК), једине нуклеарке у Словенији, смањила је данас око поднева ниво узбуне, након што је водостај Саве почео да опада.

"На ову одлуку је утицало побољшање услова", објавила је Управа за нуклеарну безбедност земље на свом сајту, пренела је агенција СТА.

НЕК је у петак у 18.30 увече када је Сава била у порасту, прогласила "ванредну ситуацију" иако безбедност нуклеарке ни у једном тренутку није била угрожена. Тада су извршене хитне припреме за раст водостаја и могуц́не ризичне последице. У међувремену је водостај Саве почео да опада испод нивоа који покреће протоколе за проглашење ванредне ситуације, саопштила је Управа за нуклеарну безбедност.

С обзиром на то да више нема ванредне опасности, распуштена је и радна група за праћење ситуације у НЕК и само једно лице у управи биће задужено да надаље прати ситуацију, објаснио је Томаж Немец, члан управе.

Припремајући се за потенцијално висок водостај Саве, управа НЕК се припремила за негативан утицај Саве на опрему нуклеарке и њени рад, али нуклеарно постројење у Кршком је све време редовно производило електричну енергију. 

Влада Словеније је данас усвојила измене Закона о опоравку од елементарних непогода, како би општине што брже добијале финансијску помоћ од државе, пре него што буде донета коначна процена штете, изјавио је министар природних ресурса и просторног планирања Урош Брежан након хитне седнице Владе.

Он је рекао да ће локалне заједнице у најкрац́ем могуц́ем року моћи да помогну људима погођеним поплавама. Како је објаснио, предлог закона предвиђа опцију да држава угроженој општини унапред плати 20 одсто првобитно процењене штете за извођење најхитнијих поправки, преноси агенција СТА.

"Тиме ће се убрзати додела средстава у виду аванса пре него што се донесе коначна процена штете и коначни програм опоравка. Предлог закона мења и нека правила за накнаде штете у пољопривреди; на пример, фармери који су осигурали своје усеве моћи ће да добију 100 одсто исплату за изгубљене усеве на основу 'де минимис' шеме", рекао је Брежан.

Према његовим речима, важна новина је ретроактивност, пошто ће се од 1. јануара 2023. примењивати правило од 20 одсто аконтације за штету од елементарних непогода. 

Овај закон ће бити на дневном реду следеће недеље, а Брежан је рекао да очекује да ће брзо бити изгласан. 

Премијер Роберт Голоб је раније рекао да би се то могло догодити у уторак или среду. 

Премијер Словеније Роберт Голоб изјавио је да се Словенија суочила са најгором природном катастрофом у својој новијој историји и да је штета која је нанета незамислива и "вероватно већа од пола милијарде евра".

На седници проширеног Савета за националну безбедност Словеније Голоб је рекао да нема потребе за проглашавањем ванредног стања у землји јер систем цивилне заштите добро функционише, преноси РТВ Словеније.

Словеначки премијер је нагласио да Словенија има један од најефикаснијих система цивилне заштите у Европи, на који може оправдано да буде поносна. Према његовим речима наставиће се и разговори о помоћи коју нуди међународна заједница.

"Помоћ Словенији понудиле су и Хрватска, Аустрија и Мађарска", рекао је Голоб и најавио да ће, где год то буде могуће, у неделју радити продавнице са прехрамбеним производима и оне са техничком опремом, а понегде ће радно време бити продужено.

Председник владе Словеније је указао да ће приоритет бити план како да се оснажи спровођење мера хитне интервенције на терену, ако буде потребно и заобилазећи систем јавних набавки, како би се обезбедио нормалан живот грађана и што брже успоставлјање протока лјуди и добара.