Да ли је у односима САД и Додика све тако црно-бело – од размене изјава до процедуре постоје и нијансе

Између наметања закона, поништавања и доношења нових закона – тако ових дана функционише БиХ, односно Република Српска. Неки говоре и о највећој политичкој кризи после Дејтона. Најновији повод за ескалацију је заправо стари – стране судије у Уставном суду БиХ и високи представник, чији се легитиметет оспорава, и његови потези. Председник Републике Српске изнео је низ предуслова за престанак кризе, између осталог елиминисање троје страних судија из Уставног суда и поништење недавних одлука Кристијана Шмита.

Републику Српску у 2022. посетило је милион туриста. Иако он то није, једној особи су тај статус сами дали. Кристијана Шмита високог представника Бањалука назива туристом и оспорава му легитимитет, јер није прошао редовну процедуру за избор у СБ. Српској су ових дана још спорнији његови потези. Одлучили су да се његове одлуке и одлуке Уставног суда БиХ не примењују на њиховој територији. Шмит је ове законе поништио и изменио Кривични закон БиХ, тако да је непримењивање његових одлука сада кривично дело.

"РС ниједног тренутка није тражила ескалацију проблема. Ово је за нас чисти политички процес", каже Милорад Додик, председник Републике Српске.

Поред Шмитовог, стигао је и одговор Сарајева. Тужилаштво је формирало предмет поводом Додикових и потеза других институција Српске.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит каже да су све опције на столу и да их он са стола неће склонити, а на питање да ли је немогуће сменити Додика одговара да је "господин Додик сам ковач своје среће".

Сада ентитет са милион туриста и исто толико становника има двострука правила - она која су дошла од високог представника и Уставног суда, али и потпуно супротне законе своје скупштине. За непоштовање одлука Шмита и Уставног суда прописане су и казне попут губитка посла.

"Заправо, то није правни вакуум, него је правни хаос. Зато што за обичне грађане, грађанина Републике Српске, грађанина Федерације или Босне и Херцеговине, све оно што се тиче правилног функционисања Уставног суда, доводи се у питање", рекао је правник Владо Адамовић.

"Могу рећи да ће РС морати поштовати законе која је донела Народна скупштина РС. На територији РС постоје одређене институције БиХ и сигурно ће бити људи који ће се трудити да врше опструкције али сам сигуран да ће то бити пролазна ситуација", каже правник Огњен Тадић.

Милорад Додик по ко зна који пут говори о осамостаљењу. И по ко зна који пут за то ван граница Српске нема подршку. Вероватније би је добио за причу о реформисању Уставног суда у којем скоро три деценије после рата још седе странци иако је требало да буде донет закон којим би се стране судије замениле домаћима.

"Једини излаз из ове ситуације је прихватање опште прихватљиве чињенице да БиХ нема високог представника јер актуелни Кристијан Шмит који се тако представља није добио сагласност СБ као и усвајање закона о Уставном суду БиХ који ће коначно ту институцију приближити европским вредностима тј. да га чине домаће судије", каже Тадић.

Поруке са Запада

Адамовић каже да и сад постоје поларизована мишљења.

"Једни тврде да то треба урадити, други тврде да то још не треба вратити због тога што политике у овој земљи нису способне да самостално воде земљу, а на другој страни још увек је приметан политички утицај на судове у овој земљи, што је део извештаја свих међународних посматрача", рекао је Адамовић.

Поруке са Запада су стигле у политичку Бањалуку. Европски парламент тражи санкције против Додика. У одлукама човека који је на америчкој црној листи амбасада САД види намеран атак на Дејтонски споразум и државу БиХ. Ипак, има и ставова да у односима Америке и Додика није све тако црно као листа на којој се налази.

"Када би биле озбиљне намере међународног фактора, њим би се бавило Тужилаштво Босне и Херцеговине, оно не би разговарало са њим, него би једноставно утврдило, односно прогласило основаност да је угрожен тиме уставно-правни поредак и покренуло те процедуре. Процедура би било сигурно привођење, задржавање и вероватно одређивање притвора починиоцу таквих дјела. А овде се ради изјава на изјаву и то је класика односа унутар Босне и Херцеговине и односа које Милорад Додик има са америчким амбасадором", каже Зијад Бећировић са Института за блискоисточне и балканске студије у Љубљани.

У међувремену, прилике у БиХ наставља да уређује високи представник.

Бонска овлашћења му омогућавају да намеће законе, чак и да смењује званичнике, што су његови претходници и радили.

Шмит с тим у вези најављује измене Закона о забрани негирања геноцида тако да починиоци ратних злочина не могу да обављају јавне функције.

Нешто пре тога, Додик је најавио да ће на дневни ред Скупштине доћи и то да се на територији Српске суспендују ингеренције Суда и Тужилаштва БиХ, као и полицијске агенције СИПА.