Читај ми!

Поточари, обележена 28. годишњица злочина у Сребреници

Сахраном посмртних остатака 30 особа, комеморацијом, полагањем цвећа и молитвом у Меморијалном центру Поточари, обележена је 28. годишњица злочина у Сребреници. Уз породице жртава, скупу су присуствовали верски лидери, бројни домаћи и међународни званичници, који су позвали на помирење и дијалог. И ове године скуп је протекао без делегације Србије.

Данас је најтежи дан у животу сваке мајке и сваког човека који има и мало душе и срца, поручила је Ајша Омеровић из Удружења "Мајке Сребренице". Истим речима бол описују и потомци још 30 жртава злочина у Сребреници, које су данас покопане.

Mеђу њима, најмлађи је у јулу 1995. године имао 15 година, а најстарији 65 година – Незир Муминовић. Од њега се, уз присећање на њихов последњи сусрет, опростио син. 

"Последњи пут сам га видео пред рат. Када смо кренули, отишао сам за Тузлу, а он је остао је у родном селу код Скелана. И '93. године био је у Сребреници. Са падом Сребренице '95. године дошао је са мајком и ујаком у Поточаре. Рекли су ми да је стрељан у Пилицама. Чекао сам дуго. Mајка има жељу да док је жива може да се укопа", прича Сафет, син настрадалог Незира.

Трага се за још хиљаду особа

На гробљу Меморијалног центра Сребреница – Поточари, до сада је сахрањена 6.751 особа. Трага се за још око 1.000, чији су остаци, претпоставља се, скривени у масовним гробницама или расути по шумама дуж трасе којом су марширали.

"Укопала сам оца 2011. и данас копам овог брата старијег, млађег још нисам нашла и не знам ништа“, каже Хамдија Фејзић, заменик начелника Општине Сребреница.

За преживеле, али и бошњачке политичаре, полемика о томе да ли је оно што се десило у Сребреници геноцид је неприхватљива.

"Култура сећања јача истину и правду. Културом сећања супростављамо се култури лажи, негирања злочина и геноцида. Култура сећања је једини излазак из спирале насиља и зла, једини начин да излечимо друштво од болести мржње", указује Денис Бећировић, члан Председништва БиХ.

О релативизацији злочина говори и високи представник у БиХ Кристијан Шмит. Најављује да ће допунити закон који је последњих дана мандата његов претходник потписао, а којим се забрањује негирање геноцида.

"Имамо јасну обавезу да зауставимо тензије које доводе у питање почињене злочине. Позивам надлежне да процесуирају негирање геноцида и глорификовање ратних злочинаца. Потребно је да проширимо законске одредбе где починиоци ратних злочина, осуђени починиоци, не могу да имају право да обављају јавне функције", порука је Кристијана Шмита, високог представника у БиХ.

Поруке и из Брисела

Поруку помирења у видео-поруци послали су председници Црне Горе и Турске. Из Брисела заједничко саопштење шефа европске дипломатије и комесара за проширење. 

"Европа се сећа своје одговорности и неуспеха да заштити. Данас, док рат поново бесни на европском континенту, заклињемо се да ћемо учинити боље да одбранимо мир и заштитимо живот", наводе Жозеп Бореља и Оливера Бархељија у саопштењу.

За злочине у Сребреници која је била "заштићена зона", изречено је пет доживотних казни пред Хашким трибуналом, а пред судовима у земљама региона, укључујући и Србију је осуђено 47 особа на више од 700 година затвора.

уторак, 19. новембар 2024.
14° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње