Селаковић одао почаст погинулима у устанку Невесињскa пушкa

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, у име Владе Србије, положио је венац и одао почаст у селу Крекови на спомен-обележје погинулим устаницима, поводом обележавања 148. годишњице од устанка Невесињскa пушкa у Херцеговини.

Церемонији обележавања 148. година од устанка српског народа у Херцеговини - Невесињска пушка, присуствовали су поред званичника из Србије и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић.

Ђоле Тунгуз, чији је предак био Перо Тунгуз, хајдук и један од вођа устанка у Херцеговини, казао је да су Невесињци одувек били устаници и да су били сложни у сваком рату и боју.

Невесињска пушка је назив за први сукоб између Срба и Турака у Херцеговачком устанку, који се одиграо 9. јула 1875. године, а завршен је победом устаника.

Упркос малим размерама ове битке, ова устаничка победа била је сигнал за општи устанак у Херцеговини у лето 1875. године, а по овој, првој устаничкој победи, цео устанак у Херцеговини које је трајао од 1875. до 1878. године, назива се Невесињска пушка.

На церемонији су били и начелници градова и општина Црне Горе, представници града Требиња, општина Невесиње, Гацка, Калиновика, Источног Мостара, Билеће, Љубиња и Берковића, делегације 3. пешадијског пука Републике Српске, НВО удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и НОР-а Републике Српске, представници НВО и грађани.

Линта: "Невесињским пушкама" дати већи значај у уџбеницима историје

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да је прва "Невесињска пушка" најзначајнији догађај за српски народ у другој половини 19. века.

"У уџбеницима историје у Српској и Србији, како је нагласио, требало би дати далеко већи значај `Невесињским пушкама` него што је то сада случај", поручио је Линта у саопштењу.

Прва "Невесињска пушка", истиче брзо се проширила на читаву Херцеговину, а након што су се у рат укључиле Србија и Црна Гора настала је "Велика источна криза", чија је последица био Берлински конгрес, којим су Србија и Црна Гора коначно добиле независност.

"Друга Невесињска пушка је испаљена у јануару 1882. године против Аустроугарске монархије. Невесињци су покренули Улошки устанак 1882. године, који је био револт због војне обавезе коју су увеле аустроугарске власти", подсетио је он.

"Трећа 'Невесињска пушка' десила се 3. јуна 1941. године када су усташе напале на село Доњи Дрежањ и представља први оружани отпор Срба против нацизма и фашизма, односно окупаторско-усташким јединицама у поробљеној Европи у Другом свјетском рату", навео је Линта.