Зеленски: Није било примирја на фронту, Русија се спрема за нове нападе

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да на фронту нису престала борбена дејства и да Русија припрема нове нападе.

"Данас на фронту није било прекида ватре, водиле су се борбе. Видимо да се Русија, нажалост, припрема за нове нападе", рекао је Зеленски у вечерњем обраћању. Он је навео да је одржан састанак украјинског Врховног командног штаба, на којем је главна тема била руска употреба авио-бомби и јачање противваздушне одбране Украјине.

Према његовим речима, Кијев ради на развоју сопствених технолошких решења како би могао да "реципрочно одговори" Русији.

Зеленски је додао да Украјина наставља сарадњу са Сједињеним Америчким Државама у дипломатском и технолошком контексту, као и са бројним међународним партнерима у области одбрамбене индустрије.

Он је навео да око 20 земаља већ учествује у пројектима развоја дронова са Украјином, док су у току припреме за нове споразуме, укључујући и Канаду.

"Већ имамо политичке споразуме са неким земљама, а биће и уговора са произвођачима, наша војна експертиза већ даје резултате. Ускоро ћемо потписати политичке споразуме са неким земљама. Почели смо да припремамо такав споразум – Споразум о дроновима – такође са Канадом, ово је веома значајно проширење безбедносне сарадње", рекао је Зеленски.

Украјински председник је такође рекао да се воде разговори са европским земљама и САД о производњи противракетних система на територији Украјине, као и да је један од стратешких циљева да земља постане способна за сопствену производњу система ПВО.

Према његовим речима, Украјина очекује и нове транше помоћи из европског пакета вредног 90 милијарди евра, док се истовремено припрема реформа војске која би требало да почне у јуну. Зеленски је додао да се Украјина припрема за реформу војске, која би, како је навео, требало да почне у јуну.

Министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха разговарао је данас са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом о проширењу производње наоружања у Украјини уз подршку индустријске базе Алијансе.
Сибиха је навео да је током састанка у седишту НАТО у Бриселу информисао Рутеа о ситуацији на фронту, напорима за постизање мира и развоју украјинске одбрамбене индустрије, преноси Укринформ.

"Разговарали смо о начинима за даље проширење производње оружја у Украјини уз подршку индустријске базе НАТО-а – за обострану корист Украјине и Алијансе", написао је Сибиха на платформи Икс.

Украјински министар посебно је указао на значај НАТО иницијативе ПУРЛ и нових доприноса том програму, који се односи на подршку украјинској противваздушној одбрани.

Током састанка било је речи и о припремама за предстојећи самит НАТО-а у Анкари и очекиваним резултатима тог скупа.

(Танјуг)

Украјинске одбрамбене снаге тренутно имају ракете које су по карактеристикама сличне немачком "таурусу", а истовремено, Украјина је заинтересована за такво оружје и отворена за могућност да добије још ових ракета, изјавио је данас украјински министар одбране Михаило Федоров након сусрета са немачким колегом Борисом Писторијусом.

“Ако говоримо о 'таурусу', наравно, ми већ имамо ракете које делују на сличном, или већем домету, али таквог оружја никада не може да буде превише”, рекао је он на прес-конференцији после сусрета, пренео је Укринформ.

Према његовим речима, зато је Украјина увек спремна да набави још таквог оружја, али Кијев заправо данас већ стиче одређену самосталност у том смислу.

“Сви смо видели наше ударе на Русију у домету од 1.500 километара”, указао је Федоров.

(Танјуг)

Шеф кабинета председника Украјине Кирил Буданов изјавио је током посете Литванији да би Украјина била спремна за озбиљне разговоре уколико је и Русија заиста спремна за дијалог о окончању рата.

Коментаришући могућност разговора између украјинског председника Володимира Зеленског и руског председника Владимира Путина, Буданов је рекао да такав контакт неће уследити изненада, "као гром из ведра неба", али да Украјина остаје при ставу да подржава завршетак рата и постизање мира.

Буданов се нашалио да су међудржавне телефонске линије између зараћених земаља искључене, а такви позиви се, како је навео, "не обављају мобилним телефонима".

"Озбиљно, ако је Руска Федерација заиста спремна за озбиљан разговор, била би спремна и Украјина. Украјина је више пута истицала и својим поступцима показала да се залажемо за прекид рата и тежњу ка миру... Желим да поновим: закључивање мира није знак слабости, већ доказ здравог разума", истакао је Буданов, напомињући да је то званична позиција украјинског руководства.

(Танјуг)

Заменик извршног директора Европске агенције за заштиту граница и обала (Фронтекс) Ларс Гердес изјавио је да је агенција појачала присуство дуж западних граница Украјине и да пажљиво прати ситуацију, страхујући да може доћи до високог ризика од шверца оружја из Украјине у Европску унију, у случају да се постигне споразум о окончању рата у Украјини.

"Сасвим је могуће да се понови ситуација као у бившој Југославији, када је илегално оружје преплавило остатак Европе након што су се борбе тамо завршиле", рекао је Гердес за немачки лист Велт.

Према његовим речима, то може постати безбедносни проблем за Европу.

"Припремамо се за ово од почетка рата. Сматрам да је ризик посебно висок након прекида ватре или мировног споразума. У том тренутку, у земљи ће бити велике количине оружја, муниције и експлозива и много људи којима је потребан новац", рекао је он.

(Танјуг)

Европска унија циља руски војноиндустријски комплекс у 21. пакету санкција о којима тренутно расправљају државе чланице, изјавила је шефица спољне политике ЕУ Каја Калас.

ЕУ је прошлог месеца одобрила 20. пакет санкција против Русије, као и зајам Украјини од 90 милијарди евра.

(Reuters)

Будућа министарка спољних послова Анита Орбан изјавила је да Мађарска више неће користити право вета на политике Европске уније као средство уцене и да ће уложити напоре да поврати поверење својих партнера из ЕУ и НАТО-а, преноси Блумберг.

Орбанова је нагласила да је Мађарска "пречесто постајала препрека процесу доношења одлука у Европи".

"Вето нисмо користили као последње средство, већ за политички пи-ар", рекла је Орбанова.

Што се тиче Украјине, рекла је да ће Будимпешта подржати њену даљу интеграцију у ЕУ само у смислу "строгог националног интереса" и да ће такође наставити да захтева додатна права за мађарску мањину у Украјини.

(Bloomberg)

Велика Британија проширила је своју листу санкција Русији за 85 ставки, укључујући и појединце и организације, саопштило је Министарство финансија те земље.

Посебно су уведене санкције против шефа штаба покрета Јунармија Владислава Головина и шефа Федералне агенције за питања младих (Росмолодеж) Григорија Гурова.

На листу су додати Институт за развој интернета, неколико запослених у Агенцији за социјални дизајн, Севастопољски државни универзитет и неколико објеката једног туристичког комплекса на Криму. Санкционисани је и Међународни дечји камп Сонгдовон (ДНРК).

Министарство финансија Велике Британије навело је да су они допринели или су били умешани у дестабилизацију ситуације у Украјини и подривање њеног територијалног интегритета и суверенитета.

(Интерфакс)

Руси су дроном напали Херсон, петоро људи је повређено, укључујући и тинејџера, саопштила је ОВА.

"Око 10 часова, Руси су дроном напали продавницу у округу Корабелни у Херсону", наводи се у извештају.

(Укринформ)

Заменик извршног директора Фронтекса, агенције ЕУ за контролу граница, Ларс Гердес рекао је за Велт да је његова агенција појачала своје присуство дуж западних граница Украјине и да пажљиво прати ситуацију.

Упозорио је да постоји висок ризик од шверца оружја из Украјине у ЕУ у случају споразума којим би се окончао рат са Русијом, преноси Политико.

"Могло би доћи до шверца оружја у већим размерама. То би могао постати безбедносни проблем за Европу", рекао је Гердес за Велт, у власништву компаније "Axel Springer", која је такође власник листа Политико.

Рекао је да ће, када се заврши рат великих размера који је Русија покренула пре четири године, бити "сасвим могуће" да се понови ситуација као у бившој Југославији, када је илегално оружје преплавило остатак Европе након што су се борбе тамо завршиле.

Гердес је рекао да је Фронтекс појачао своје присуство дуж западних граница Украјине и да пажљиво прати ситуацију.

"Припремали смо се за ово од почетка рата. Сматрам да је ризик посебно висок након прекида ватре или мировног споразума. У том тренутку, у земљи ће бити велике количине оружја, муниције и експлозива и много људи којима је потребан новац. Могао би се појавити шверц оружја у већим размерама", упозорио је званичник.

(Welt, Politico)

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига, током телефонског разговора са својим летонским колегом Бајбом Бражеом, изјавио је да су инциденти са дроновима који су пали на територију Летоније проузроковани дејством руске опреме за електронско ратовање (EW).

Сибига је то објавио на друштвеној мрежи Икс.

Навео је да је истрага открила да су дронови који су нарушили летонски ваздушни простор одступили од својих циљева у Русији због утицаја руске опреме за електронско ратовање.

"Потврдио сам спремност Украјине да сарађује са балтичким земљама и Финском како би се спречили слични инциденти, укључујући и директно учешће наших специјалиста", министар.

(Европска правда)

Прве исплате из европског кредита за подршку Украјини за 2026-2027. годину од 90 милијарди евра могле би бити послате већ следеће недеље, најавила је европска комесарка за проширење Марта Кос пре почетка састанка Савета ЕУ за спољне послове.

"Све што се тиче Украјине је моја одговорност. То је одговорност Европске комисије, тако да се надам да ћемо следеће недеље моћи да пошаљемо прве исплате", рекла је Кос.

На питање да ли мисли да ће зајам помоћи у заустављању рата, рекла је: "Волела бих да могу да кажем да ће овај новац зауставити рат. Не могу то да кажем, али овај новац ће омогућити Украјини да брани не само земљу, већ и Европу и европске вредности."

(Укринформ)

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас одбацила је предлог руског председника Владимира Путина да бивши немачки канцелар Герхард Шредер представља Европу у будућим преговорима с Москвом о европским безбедносним аранжманима. 

"Ако дамо Русији право да именује преговарача у наше име, то не би било баш мудро“, рекао је Калас.

Подсетила је да бивши немачки канцелар Герхард Шредер, који је дан раније у Кремљу предложен као потенцијални преговарач са стране ЕУ, дуго био "високорангирани лобиста руских државних компанија".

"Зато је разумљиво зашто Путин жели да он буде (преговарач – прим. аут.), како би могао да седи са обе стране преговарачког стола", нагласила је Калас.

(Reuters)

Немачки министар одбране Борис Писторијус допутовао је у ненајављену посету украјинској престоници, објавила је агенција ДПА.

Напомиње се да ће циљ његове посете бити вођење преговора о проширењу сарадње у одбрамбеној индустрији са Украјином.

Председник Володимир Зеленски је прошлог месеца предложио Немачкој да закључи споразум о дроновима.

(Укринформ)

Украјина је доставила руској страни доставила "списак од 1.000", који је формиран на основу дужине времена које су украјински браниоци били држани у заточеништву, објавио је Координациони штаб за поступање са ратним заробљеницима.

"Ово је праведан хуманитарни приступ, спроведен уз учешће и подршку Сједињених Америчких Држава, и целом свету показује бригу украјинске државе о браниоцима и један је од корака ка праведном миру", истакао је Координациони штаб.

(Укринформ)