Зашто је Путин изабрао Шредера – Берлин није одушевљен, СПД би да размотри

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига изјавио је да појава украјинских дронова у ваздушном простору Летоније није била случајна нити последица навигационе грешке, већ резултат руског електронског ометања усмереног на скретање беспилотних летелица са њихових циљева на територији Русије.

Сибига је на друштвеној мрежи Икс навео да је о том питању разговарао са министарком спољних послова Летоније Бајбом Браже и да су током разговора разматрани резултати званичне истраге.

"Истрага је показала да је до инцидента дошло услед руског радио-електронског ратовања, чији је циљ био намерно скретање украјинских дронова са њихових мета на територији Русије", навео је Сибига, пренео је украјински Униан.

Он је потврдио спремност Украјине да сарађује са балтичким државама и Финском како би се спречили слични инциденти у будућности. Према његовим речима, заједнички циљ је "јачање заштите ваздушног простора пријатеља Украјине и максимално слабљење војне машинерије Руске Федерације".

Украјински медији раније су пренели да се дрон, који се доводи у везу са украјинским нападом на руску луку Приморск, срушио на територији Летоније након промене руте.

Украјински дронови су у више наврата последњих месеци нарушавали  ваздушни простор балтичких земаља, а у појединим случајевима дронови су се рушили на територији НАТО земаља.

Последњи у низу инцидената догодио се у четвртак када је неколико дронова који су дошли из Русије ушло у летонски ваздушни простор. Један дрон је пао на складиште нафте у Резекнеу, 240 километара источно од главног града Риге, изазвавши пожар у празним резервоарима за нафту.

(Униан)

Летонски министар одбране Андрис Спрудс поднео је оставку након низа инцидената у којима су дронови, вероватно украјински, летели на територију Летоније последњих недеља. 

Спрудс се, посебно, жалио да се кампања политичке критике против њега и његове политичке снаге „претворила у кампању против летонске војске“.

"Последњих дана и недеља доживели смо инциденте са дроновима у Летонији и другим земљама. Страни дронови не смеју да угрожавају безбедност наших људи. Нажалост, јасно је да се ова ситуација више не користи само за критиковање министра или његове странке. Користи се да се доведу у питање одбрамбене способности Летоније“, написао је министар на друштвеној мрежи Икс.

(Унијан)

Председник Володимир Зеленски изјавио је да је украјинска страна предала Русији спискове од 1.000 људи за размену и очекује да ће амерички партнери обезбедити спровођење ових споразума са Руском Федерацијом.

"Наши контакти са америчком страном су тренутно у току у вези са гаранцијама спровођења споразума који су недавно постигнути и о којима је говорио председник САД.Размена заробљеника 1.000 за 1.000 се припрема и мора се спровести. Американци су преузели ове гаранције", истакао је Зеленски.

Истиче да се Украјина данас и јуче уздржала од удара дугог домета на Руску Федерацију као одговор на одсуство масовних руских напада. Каже да ће и у будуће реаговати у "огледалу", а да ће, ако Руси одлуче да се врате рату пуних размера, санкције бити "тренутне и опипљиве".

"Сада и сам Путин (Владимир)каже да је коначно спреман за праве састанке, мало смо га погурали, а већ дуго се спремамо за састанке – тако да морамо пронаћи формат“, рекао је Зеленски и нагласио да је неопходно окончати рат.

(Украјинска правдa, Укринформ)

Берлин није одушевљен идејом Кремља да именује бившег немачког канцелара Герхарда Шредера за главног преговарача ЕУ за мировне преговоре са Русијом у Украјини, јавља Ројтерс, позивајући се на неименованог званичника немачке владе.

Агенција подсећа да је председник Европског савета Антонио Коста недавно изразио уверење да Европска унија има "потенцијал" да преговара са Русијом о будућој европској безбедносној архитектури. 

Неименовани извор Ројтерса је рекао да је предлог Кремља неубедљив, јер Москва није одустала од својих максималистичких захтева. Додао је да ће први тест способности Русије да преговара бити њена спремност да продужи тродневно примирје које је тренутно на снази.

Међутим, поједини званичници немачке Социјалдемократске партије (СПД) оценили су да не би требало унапред одбацити могућност да бивши немачки канцелар Герхард Шредер учествује као посредник у преговорима о окончању рата у Украјини, док се у немачкој владајућој коалицији, како сазнаје Шпигел, помиње и могућност да се тој иницијативи придружи председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.

Портпарол посланичке групе СПД за спољну политику Адис Ахметовић изјавио је за Шпигел да сваки предлог треба озбиљно размотрити и проценити његову поузданост. "Не можемо да прихватимо да само Сједињене Америчке Државе и Русија одлучују о будућности Украјине и Европе. Наш циљ мора да буде да седимо за преговарачким столом", рекао је Ахметовић.

Ко је Герхард Шредер

Герхард Шредер је био канцелар Немачке од 1998. до 2005. године и постао је један од најистакнутијих симбола проруске политике у Западној Европи. Током свог мандата, активно је промовисао енергетско партнерство са Русијом, што је довело до значајне зависности Немачке од гаса.

Сам Шредер се залагао за изградњу озлоглашеног гасовода Северни ток, потписавши споразум са Владимиром Путином само неколико недеља пре своје оставке 2005. године, пише Унијан.

Након повлачења из политике, Шредер је брзо прешао на посао за руске енергетске компаније. Само неколико недеља након што је поднео оставку на место канцелара, председавао је одбором акционара компаније  Nord Stream АГ, а потом је обављао високе функције у надзорним одборима Гаспрома и Росњефта. За овај рад је примао прекомерне плате, које су критичари сматрали "плаћањем" за његове проруске активности током његовог канцеларског мандата.

Након потпуне инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године, Шредер је осудио агресију као "грешку", али је одржавао блиске везе са Путином и одбио да се дистанцира од њега. Покушао је да делује као незванични посредник, критиковао је "демонизацију" Русије, позивао на обнову енергетске сарадње и веровао је да су Запад и Сједињене Државе осујетили потенцијалне мировне споразуме у пролеће 2022. године.

У самој Немачкој,многи политичари су захтевали да буде искључен из странке, лишен финансирања његове функције и лишен привилегија бившег канцелара. Иако није дошло до потпуног остракизма, Шредеров углед је знатно патио, а он је постао маргинална фигура у немачкој политици.

(Reuters, Spiegel,Унијан, Tanjug)

Другог дана примирја, Русија је 60 пута напао положаје Одбрамбених снага, саопштио је Генералштаб оружаних снага Украјине.

Највећи број битака је био на Покровском правцу, наводи Генералштаб.

(Украјинска правда)

Укупно 16.071 кршење примирја од стране украјинских оружаних снага забележено је у зони Специјалне војне операције, саопштило је руско Министарство одбране.

"Током протекла 24 сата, Оружане снаге Украјине извршиле су 676 напада на положаје наших трупа користећи артиљерију, вишецевне ракетне системе, минобацаче и тенкове. Такође су извеле 6.331 напад користећи беспилотне летелице.

Украјинске снаге су покренуле осам напада на руске јединице. Укупно је забележено 16.071 кршење прекида ватре у зони Специјалне војне операције", наводи се у саопштењу. Министарство је навело и да су руски системи противваздушне одбране оборили 57 украјинских дронова.

(Танјуг)

Русија не жели да се бори против НАТО и Немачке, али је забринута због дискусија о европском “нуклеарном кишобрану“, јер би то могло да промени стратешку ситуацију на континенту, изјавио је руски амбасадор у Немачкој Сергеј Нечајев.

“Не желимо рат са НАТО, а камоли рат са Немачком“, рекао је он на панел дискусији “Мир кроз дијалог“ у Берлину, пренела је агенција Тас.

Нечајев је додао да се, међутим, у последње време  често говори о такозваном заједничком “нуклеарном штиту“. 

“Ово није шала. Ако говоримо о проширењу нуклеарне претње, онда у Европи настаје потпуно другачија стратешка ситуација“, упозорио је амбасадор, додајући да би у том случају Русија морала да подсети све на своју нуклеарну доктрину.

(Тас, Танјуг)

Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је да украјински председник Володимир Зеленски изгледа спреман да се састане са лидером Кремља Владимиром Путином.

Фицо је у објави на Фејсбуку рекао да је Зеленски током личног разговора наводно изразио спремност да се састане са Путином у било ком формату. 

"Пренео сам поруку председника Украјине, Володимира Зеленског, председнику Русије. Током нашег личног сусрета у Јерменији, рекао ми је да је спреман да се састане са Путином у било ком формату. Одговор је очигледан: ако је председник Украјине заинтересован за састанак, треба да контактира свог руског колегу телефоном", рекао је словачки премијер.

Естонски министар одбране Хано Певкур позвао је представнике Оружаних снага Украјине (УОС) да држе своје беспилотне летелице (БПЛО) даље од границе са његовом земљом.

"За украјинску страну, најлакши начин да држи њихове дронове подаље од наше територије јесте да врши ефикаснију контролу над њиховим активностима“, рекао је министар, преноси естонски јавни сервис ЕРР.

Певкур је предложио да Кијев имплементира такозвани систем самоуништења у својим дроновама. Он верује да би његова употреба омогућила оперативцима украјинских оружаних снага да униште летелицу ако случајно залута ка граници друге земље.

Естонски министар одбране је дао предлог након вишеструких случајева кршења естонског ваздушног простора од стране Украјине.

(ЕПП, Европска правда, Известија)

Украјински председник Володимир Зеленски, који је био комичар пре него што је ступио на дужност, сада покушава да "одигра улогу трагедије", објавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Ово је његова [Зеленског] оригинална професија. Он је добар комичар, али покушава да игра трагику", рекао је у разговору с новинаром ИС Вести Павлом Зарубином.

Шеф руског Министарства спољних послова подсетио је да историја понекад показује како се чак и "трагедија претвара у фарсу".

(Известија)

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је данас да ће изасланици америчког председника Стивен Виткоф и Џаред Kушнер ускоро допутовати у Москву.

"Пре или касније, мислим, врло скоро, наше редовне колеге Стив Виткоф и Kушнер ће доћи у Москву, и ми ћемо наставити дијалог са њима", рекао је Ушаков, преноси Интерфакс.

Ушаков је оценио да Вашингтон не одустаје од питања решавања украјинског сукоба, о чему, како се наводи, сведоче активни телефонски контакти између САД и Русије. Помоћник руског председника изјавио је синоћ да не постоји споразум о продужењу тродневног прекида ватре између Русије и Украјине.

"Не, постојао је споразум да ће прекид ватре посвећен Дану победе трајати три дана: 9, 10. и 11. маја", рекао је Ушаков.

Амерички председник Доналд Трамп је претходно у суботу изјавио да би желео да се прекид ватре између Русије и Украјине продужи.

У нападима украјинских дронова на Белгородску област у последња 24 сата рањено је осам цивила, међу којима је и једно дете, саопштио је губернатор Вјачеслав Глатков.

Према званичним подацима, штета је забележена у 14 насеља у пет општина у региону, преноси РИА Новости.

Материјална штета је забележена на две стамбене зграде, 11 приватних кућа, два пословна објекта, једном малопродајном павиљону, аутобуској станици, једној управној згради и 11 возила.

У зони искључења Чернобиља у Кијевској области у току су напори за гашење шумског пожара великих размера који је захватио 1.200 хектара, известила је Државна служба за ванредне ситуације.

Укупно 326 људи је ангажовано на гашењу пожара, укључујући 211 спасилаца.

Државна служба за ванредне ситуације напомиње да је ситуација потпуно под контролом.

Руске снаге напале су Никопољ и насеље Марганец у Дњепропетровској области дроновима. У Синељниковском округу, напале су насеља Украјинка и Богиновка.

У нападима је повређено трогодишње дете, а уништена је и цивилна инфраструктура.

У ноћашњем нападу руског дрона на стамбену зграду у украјинском граду Харкову, током договореног прекида ватре, повређено је осам особа, укључујући двоје деце, саопштио је начелник Харковске регионалне државне администрације Олег Синегубов.

"Непријатељ је покренуо напад беспилотним летелицама на Индустријски округ Харкова. Према прелиминарним информацијама, забележен је погодак деветоспратнице“, написао је Синегубов на Телеграму, преноси Укринформ.

Све службе за хитне случајеве су на лицу места, саопштио је начелник украјинске регионалне државне администрације.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је да не постоји споразум о продужењу тродневног прекида ватре између Русије и Украјине.

"Не, постојао је споразум да ће прекид ватре посвећен Дану победе трајати три дана: 9, 10. и 11. маја", рекао је Ушаков, пренео је Интерфакс.