Зеленски: Спремни смо на мир по принципу "стојимо где стојимо", али не на ултиматуме; Медински известио Путинa о преговорима

У оквиру иницијативе председника Украјине Володимира Зеленског "Вратимо децу у Украјину" и уз помоћ тима "Save Ukraine", са украјинских територија које су под контролоом Русије враћено је још седморо украјинске деце и адолесцената.

На Фејсбук страници "Бринг Кидс Бацк УА" наводи се да се сва деца и адолесценти налазе у центрима за опоравак и да добијају психолошку подршку, као и помоћ у вези са документима и смештајем.

Зеленски је рекао да је до 17. фебруара 2026. године број деце која су враћена са територија под руском контролом у ​​оквиру иницијативе "Вратимо децу у Украјину" повећан на 2.000, пренео је Укринформ.

(Укринформ)

Због блокаде протока руске нафте, Мађарска најављује контраблокаду одлука унутар Европске Уније.

"Мађарска ће блокирати пакет кредита од 90 милијарди евра намењеног Украјини, све док та земља поново не покрене испоруку нафте преко нафтовода ′Дружба", најавио је на ванредној конференцији за новинаре министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин одржао је данас седницу Савета безбедности, јавља Спутњик.

На састанку су учествовали и шеф руске делегације на недавним преговорима са Украјином и САД у Женеви Владимир Медински и начелник Главне обавештајне управе Генералштаба Оружаних снага Игор Костјуков који су поднели извештај о разговорима.

"Желео бих да Мединском дам реч, а потом и колеги из Министарства одбране, како би поднели извештај, али и да се стални чланови Савета безбедности упознају са резултатима из прве руке", рекао је Путин.

Трилатерални преговори одржани су 17. и 18. фебруара у Швајцарској.

Руску делегацију је предводио Медински.

Он је за разговоре рекао да су били тешки али делотворни и најавио ускоро нови сусрет.

(Танјуг)

Нова рунда мировних преговора између Украјине и Русије уз посредство Сједињених Америчких Држава могла би да буде одржана пре краја фебруара, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски, и изразио наду да та рунда може "заиста да буде продуктивна".

Он је након разговора са својим преговарачким тимом који је у Швајцарској учествовао раније ове седмице учествовао на преговорима поручио да и даље постоје "реалне могућности за достојанствено окончање рата".

"И даље способност света да изврши притисак на агресора могла значајно да помогне да достојанствени мир замени рат", написао је он на свом налогу на мрежи Икс.

Зеленски је додао да су одговори Украјине на најтежа питања спремни.

"Настављамо да радимо на осигуравању спремности лидера да се састану и реше питања која се још не могу решити на нивоу тима. Управо је формат лидера тај који би могао бити пресудан у многим аспектима, а Украјина је спремна за такав формат. Тим такође мора да обезбеди услове за напредак по хуманитарним питањима, размена ратних заробљеника мора да се настави. Очекујемо да ће размена бити могућа веома брзо", сматра Зеленски.

Према његовим речима, европски партнери Украјине активно су укључени у окончање рата, али, како је оценио, постоји простор за напредак.

"Украјина увек брани наше заједничке европске интересе", навео је он.

(X)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је Украјина спремна да разговара о миру на основу принципа "стојимо где стојимо", односно разграничења дуж линије фронта, али да неће прихватити руске "ултиматуме" који подразумевају даљу окупацију територије.

У интервјуу за Кјодо њуз, Зеленски је навео да су компромиси могући, али не по цену независности и суверенитета Украјине. Он је истакао да је Русија "агресор" и да су то, како је рекао, признале многе земље.

"Спремни смо да разговарамо о компромисима са Сједињеним Америчким Државама. Али не да изнова и изнова добијамо ултиматуме од Руса. Они су агресор. Сви су то препознали. То се није променило. Многе земље које су биле посредници или су покушавале да буду посредници од самог почетка овог рата, посебно на Блиском истоку и у Азији, као и друге државе - све препознају да је Русија агресор", рекао је Зеленски.

Према његовим речима, чињеница да је Русија заузела готово 20 одсто украјинске територије, а да је Кијев спреман да разговара о миру на основу постојећих линија фронта, представља "велики компромис".

Руске захтеве оценио је као ултиматум. "Ово је тероризам. Чак су и саме ове речи тероризам. 'Спреман сам да вас не убијем - дајте нам све', шта tо значи? Tо није компромис. Tо је ултиматум", нагласио је Зеленски.

Зеленски је додао да је након преговора у Женеви остварен напредак у војним питањима, укључујући праћење прекида ватре, док ставови страна о политичким питањима, територијама и другим осетљивим темама остају различити.

(Tanjug/Kyodo News)

Кремљ није потврдио медијске наводе да би нова рунда преговора о Украјини у трилатералном формату Русија-САД-Украјина могла да буде одржана следеће недеље у Женеви.

"Не, за сада не могу да потврдим. Када се тачно постигне разумевање, ми ћемо вас, као што то последње време уобичајено радимо, обавестити", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима, пренео је Спутњик.

Додао је да Москва нема "претерана очекивања" од преговарачког процеса, оцењујући га као сложен и временски захтеван.

Коментаришући и одлуку америчког председника Доналда Трампа да продужи режим санкција против Русије за још годину дана, навео је да Москва ни раније није имала велика очекивања у вези са динамиком преговора.

Додао је да је једногодишње продужење америчких санкција Русији "аутоматска одлука".

Представници Русије, Украјине и САД састали су се 17. и 18. фебруара у Женеви, а руску делегацију предводио је помоћник руског председника Владимир Медински, који је разговоре оценио као "тешке" и најавио је нови састанак у скорије време.

(Танјуг/Спутник)

Мађарски премијер Виктор Орбан тврди да је Кијев одговоран за тренутно затварање нафтовода "Дружба", називајући то "непријатељским чином" против Мађарске.

"Они који су дигли у ваздух 'Северни ток' сада су затворили нафтовод 'Дружба': Украјинци", рекао је Орбан на конференцији за новинаре у Вашингтону, након инаугурационог састанка Одбора за мир.

Истакао је да, према Споразуму о придруживању између ЕУ и Украјине, украјинске акције не смеју да угрозе енергетску безбедност било које државе чланице ЕУ.

Орбан је нагласио да Брисел мора да стане уз Мађарску и Словачку, чланице ЕУ, и да заштити њихову енергетску безбедност, пренео је МТИ.

Мађарски премијер је рекао да, иако је "Северни ток" претходно уништен у нападу, "Дружба" је сада онеспособљена како би Украјина "задржала монопол над испоруком нафте и гаса Европи".

Према његовим речима, покушаји Украјине да се изазове хаос у снабдевању енергијом представљају "државни тероризам".

Орбан је истакао да Мађарска има право да се ослони на алтернативне руте и да ће влада предузети контрамере како би осигурала снабдевање енергијом до априлских избора.

Међу мерама је координација са Словачком и задржавање снабдевања бензином и нафтом по претходним ценама, као и евентуално блокирање снабдевања Украјине преко мађарске територије.

"Не претимо и не бих желео да журим, али значајна количина украјинске електричне енергије такође протиче кроз Мађарску", рекао је Орбан.

Додао је да, док траје рат у Украјини, нормализација украјинско-мађарских односа није могућа, али је нагласио да мир остаје кључ будућих билатералних односа.

(Tanjug/MTI)

Заменик министра одбране Пољске Павел Залевски каже да се Варшава званично повукла из Отавске конвенције из 1997. године, која забрањује употребу противпешадијских мина и да планира обнову њихове производње "за одбрану својих источних граница од Русије".

Пољска је претходно уништила домаће залихе мина 2016. године и ратификовала споразум 2012, али сада намерава да производи противпешадијске и противтенковске мине у оквиру "Источног штита", система утврђења на границама са Белорусијом и Русијом, пренео је АП.

Залевски је нагласио да ће мине бити распоређене само у случају реалне претње руских напада, а одлуку су критиковале групе за људска права због опасности по цивиле.

Пољска тврди да тиме јача одбрамбене капацитете, али не планира нападе.

(Tanjug/AP)

Руски дронови погодили су украјинску нафтну и гасну инфраструктуру у централној Полтавској области, изазвавши штету и пожар, саопштила је у петак државна компанија "Нафтогас".

"Ово је још један циљани напад на нашу нафтну и гасну инфраструктуру. Од почетка године, непријатељ је напао објекте Нафтогаз групе више од 20 пута“, навео је у објави на Фејсбуку Сергиј Корецки.

(Reuters)

Нова рунда преговора о Украјини могла би бити одржана следеће недеље у Женеви, рекао је извор агенције Тас.

Раније су руски медији известили да ће следећи трилатерални разговори о решењу сукоба у Украјини, у којима учествују Вашингтон, Кијев и Москва бити заказани у Швајцарској.

Трећа рунда мировних преговора одржана је 17. и 18. фебруара у Женеви.

(Reuters)

Председник САД Доналд Трамп продужио је америчке санкције против Русије за још годину дана због рата у Украјини.

Званична Трампова порука, објављена у Федералном регистру Сједињених Америчких Држава, предвиђа да продужетак од годину дана ступи на снагу 6. марта.

Ванредно стање у вези са ситуацијом у Украјини и даље омогућава санкције уведене у марту и децембру 2014. године, као и у септембру 2018. и фебруару 2022. године декретима претходних председника.

Санкције и ванредне уредбе САД важе годину дана, након чега председник може да их продужи посебном наредбом.

(Танјуг)

Украјински дронови напали су луку Севастопољ на Криму који је анектирала Русија, усмртивши једну особу, рекао је регионални начелник.

Михаил Развожајев је, у објави на Телеграму, навео да су јединице противваздуhопловне одбране пресреле 16 украјинских дронова.

Како је додао, у нападу је оштећено неколико стамбених зграда и приватних кућа.

(Reuters)