Рат у Украјини – два плана, много експлозија и 12.000 замрзнутих тела

Дим експлозија које безмало 2.000 дана потресају Украјину и Русију прекрио је папире на којима су две стране исписале списак услова за окончање сукоба у којем су до сада страдале десетине хиљада људи, док их је од страхота рата избегло више од седам милиона.

Руски поглед на мир

Русија је, у документу који су Украјинци суштински одбили као неприхватљив, као услов за прекид ватре навела међународно признање Крима, Донбаса, Херсона, Запорожја и делове јужне Украјине, као делова Русије.

Москва је, истовремено, затражила гаранције да Украјина у будућности неће постати чланица било којег војног савеза, забрану војне сарадње Кијева са трећим државама, те забрану распоређивања нуклеарног оружја на територији те државе.

Тражи се и ограничавање броја војника украјинске војске уз истовремено распуштање низа контроверзних јединица, које руске власти сматрају неонацистичким или националистичким. Кремљ захтева и окончање западне војне и обавештајне помоћи Украјини.

Захтевају се и гаранције за руско становништво у Украјини, као и проглашавање руског као службеног језика, те решавање статуса Украјинске православне цркве.

На концу, Русија тражи укидање међусобних санкција.

Кијевска перцепција мира

Украјина као главни предуслов за успешне мировне преговоре наводи пун и безуслован прекид ватре на небу, земљи и мору, те низ мера којима би био подигнут ниво поверења међу зараћеним странама.

Као најважнију меру за изградњу поверења, власти у Кијеву затражиле су безуслован повратак све депортоване украјинске деце, ослобађање свих ратних заробљеника, као и пуштање на слободу украјинских цивила затворених у Русији.

Украјина, сматрају власти у Кијеву, мора да добије озбиљне безбедносне гаранције да се руска агресија неће поновити, што би било обезбеђено учешћем међународне заједнице у преговарачком процесу.

Наспрам руских захтева, Украјина сматра да не сме бити натерана на неутралност, те да може својевољно одлучивати о чланству у евроатлантским интеграцијама и приступању Европској унији.

Кијев, надаље, не пристаје на било каква ограничења везана за број, распоред или било који други параметар везан за оружане снаге, те распоређивање пријатељских снага на својој територији.

Украјина децидирано захтева да међународна заједница не призна руски суверенитет над територијама које су руске снаге заузеле од фебруара 2014. године, али сматра да је потребно да се рат заустави на постојећим линијама раздвајања.

Кијев је сагласан да се постепено укину неке од санкција које је међународна заједница увела Москви, као и да се од замрзнутих руских фондова наплати ратна штета.

Договор на Босфору

Уз силне фанфаре, Русија и Украјина ни овај пут нису успеле да постигну богзна какав напредак ка миру. Сложили су се да размене најмлађе ратне заробљенике, најтеже повређене рањенике, те размене по 6.000 тела војника убијених током сукоба.

Преговарачи из Кијева и Москве око осталих питања, остали су дубоко укопани у рововима које већ 2.000 дана буше по украјинским пољима, гађајући се међусобно тирадама о територијалном интегритету и суверенитету.

Трампова администрација, чији је шеф недавно најавио да ће једноставно окренути главу од овог рата уколико стране ускоро не постигну какав напредак, сматра да су болни уступци Зеленског неопходни за наставак преговора.

Најмање два уступка, које Америка сматра потребним, Зеленски је одбацио још у нацрту мировног споразума и односе се на чланство у НАТО-у и одрицању од неких територија.

Чекајући мир, Американци су објавили процену да је на руској страни, од почетка рата, страдало 790.000 војника, док је председник Володимир Зеленски саопштио да је погинуло 400.000 Украјинаца.