Келогов предлог за Украјину – пробни балон или основ за преговоре

Украјина би могла да буде подељена готово као Берлин после Другог светског рата у оквиру мировног договора. То је изјавио специјални заставник Сједињених Америчких Држава за Украјину и Русију, Кит Келог. Он је предложио да британске и француске трупе преузму зоне контроле на западу Украјине док би руска војска остала на истоку земље. Међу тим зонама налазиле би се украјинске снаге и демилитаризована зона, преноси Тајмс.

Тај предлог долази непосредно после састанка руског председника Владимира Путина и специјалног изасланика, менаџера Доналда Трампа Стивена Виткофа о устројствима за постизање мира у Украјини.

У међувремену, Ројтерс је објавио да је Виткоф, председнику Трампу, после састанка са директором Руског фонда за директно улагање, саопштио како би најбржи пут до прекида ватре био признање руске контроле над четири анектирана региона.

Историчар Станислав Сретеновић подсећа да је после Другог светског рата Немачка била окупирана и до 1949. године била подељена у четири зоне, америчку, британску, француску и совјетску као и посебно град Берлин.

Оцењујући да саветници Доналда Трампа размишљају у еволуираним оквирима Хладног рата, Сретеновић сматра да је реч о "пробном балону“, будући да није реч о званичном ставу Вашингтона.

Драгослав Рашета из организације "Нови трећи пут" подсећа да се на разговорима у Џеди и Ријаду није било помена о препуштању територија, односно признавању делова окупраних украјинских региона у корист Русије.

Како објашњава, разматрало се дефакто признање контроле Москве над одређеном теритиријом где би сценарио личио ситуацију између Јужне и Северне Кореје.

Рашета: Келогова изјава извучена из контекста

С друге стране, сматра да је изјава Кита Келога извучена из контекста.

"Келог је и интервјуу за Тајмс и другим западним и украјинским медијима да се овде говори о модалитету где би се налазила та коалиција војних који би предводиле француске и британске трупе, на западној обали Дњепра а да се између налази та тампон зона која би била широка неких 30 километара, која би личила на границу између Јужне и Северне Кореје, односно демилитаризовану зону", објашњава Рашета за РТС.

Према његовим речима, у последња три до четири месеца ситуација на фронту је углавном непромењена, јер ни једна ни друга страна немају довољно снаге за значајније померање линија или покретање контраофанзиве.

Сретеновић: Подела није решење на дуге стазе

Историчар Станислав Сретеновић наглашава да су примери две Кореје, некадашње западне и источне Немачке, показали да је веома тешко одржавати мир на дуге стазе.

"Такве поделе су давале историјски гледано веома велики број инцидената и то и јесте највећи проблем како да се смири ситуација после дуготрајног и тешког рата и после губитака толико много живота", додаје Сретеновић.

Каже да је веома важно да се дефинишу улоге свих актера као и да се направи тампон зона од 30 километара, што би, сматра, било вероватно довољно да не долази до директног контакта војски на терену и евентуалних инцидената.

Са друге стране, указује на то да такава решења нису добра на дуге стазе зато што су стално извори неких криза и могућности да се та криза од некога ко то жели појача или подстакне.

Поред свега тога, предлог није званичан.

"По свој прилици, обе заинтересоване стране би га одбиле. Видећемо да ли ће бити конкретнијих понуда", наводи историчар Станислав Сретеновић.

Два табора америчке спољне политике

Драгослав Рашета каже да унутар америчке адимнистрације постоје два табора.

"Стејт департмент под лидерством Марка Рубија спроводи традиционални неоконзервативни естаблишмент уз Белу кућу и председника Трампа који уз именовање бројних изасланика гледа да разблажи моћ коју има Стејт департмент", наводи Рашета.

Да нису сви гласови једнаки када је у питању уво Доналда Трампа, илуструје и то што се Кит Келог у прошлости жалио да његово присуство у Кијеву у ствари не доприноси миру и да је много битнија улога коју игра Стив Виткоф, јер, како каже, он има и пословне и личне везе са Трампом.

Рашета оцењује да, с обзиром да Путин није прихватио онај прекид ватре који је био понуђен пре месец дана, у Белој кући понестаје стратешког стрпљења, која је мислила да ће моћи на бржи начин да се стигне до мира.

Цео раговор са Станиславом Сретеновићем и Драгославом Рашетом можете погледати у видеу на почетку текста