Споразум са много непознатих – сви заинтересовани за украјинске ресурсе, Украјинци траже безбедносне гаранције

Нацрт споразума о ресурсима, тек је први корак. То је тумачење украјинских аналитичара. Медији из извора блиских украјинској влади преносе да Володимир Зеленски на следећи договор не би да стави потпис, ако документ не буде прецизирао безбедносне гаранције.

Британски премијер Кит Стармер први се јавио да у Украјину пошаље британске војнике, па појаснио да се без америчке подршке ипак не може, упркос Трамповом ставу да тај терет пада на Европу. У Харкову верују да је једнако као и мир потребан шири консензус.

"Важно је да и Америка и Кина буду укључене. Још један играч у овој конкуренцији за нову хегемонију у светском систему", сматра професор на Националном Универзитету Харкова Антон Авксентјев.

Важно је, додаје, да се Украјина од међународног полигона за тестирање наоружања претвори у платформу за инвестиције великих светских играча.

"За Украјину је профитабилно да САД инвестирају у развој налазишта, јер сада имамо нула, када бисмо имали инвестиције америчких компанија, као и европских, то би створило вредност за све, за буџет, али и за приватни сектор, за радна места. Дакле, проблем иницијалног споразума био је то што није обезбеђивао ништа у вези са безбедносним гаранцијама, и садржао је фразе о одрицању од суверених права, а знате, то је ипак било превише", истиче Наталија Шапалова из Кијевске школе економије.

Макрон овластио министра одбране за преговоре

За украјинске ресурсе заинтересован је и Париз. Председник Емануел Макрон овластио је министра одбране за преговоре са украјинским колегом.

Међутим, како је 40 одсто подземног блага Украјине на територији под руском контролом, руска страна нуди и Американцима и Европљанима да их користе. И сами их експлоатишу већ деценију. У Кијеву кажу, реч је о намери да се потврди котрола над територијама које тренутно држе.

"Почели су да користе налазиште угља, на пример, од почетка окупације 2014. знамо да је Русија 2023. године извршила геолошку процену и да такође раде на окупираним објектима за експлоатацију руде гвожђа. Мислим да нису заинтересовани толико за литијумске ресурсе Донбаса, зато што имају велике потенцијалне резерве у Мурманској области, а такође раде у Јужној Америци", објашњава Григориј Попов из ЕФТА (Европска асоцијација за слободну трговину).

Велики потенцијал и много препрека за експлоатацију

Све до деведесетих година, Сједињене Државе биле су главни снабдевач, али Пекинг сада контролише око две трећине светских сирових ретких метала, и готово 90 одсто капацитета за рафинисање. Пре 15 година обуставио је испоруку Јапану услед дипломатског спора. Повремено су претили и Вашингтону, у одговору на амерички трговински рат.

Међутим, годишња производња ретких метала је око 15 милијарди долара, као два дана глобалне производње нафте.

Шта има Украјина, пише у документима још из совјетских времена. Питање је и колико су налазишта спремна за екплоатацију.

"Након стицања независности, пре више од 30 година, у Украјини су изграђене само две фабрике за прераду титанијума у Дњепропетровској области и у Кировоградској области. Зато што чак и са великом концентрацијом ресурса, великим потенцијалом, постоје многе регулативне препреке и инвестиционе препреке за њихову експлоатацију и сарадњу са међународним партнерима", каже Попов.

Нацрт споразума са много непознатих тумачи се као намера да се одобровољи Трамп, коме је Америка на првом месту.

Зеленски, како се тумачи, верује да некакав договор о безбедносним гаранцијама следи. Исход ће се видети у Вашингтону.