Трамп добио украјинске ретке минерале, споразум без помињања безбедносних гаранција

Свега дан након што је украјински председник Володимир Зеленски одбио споразум о контроли ретких минерала са Сједињеним Државама, две стране постигле су договор о овом питању, јавља Фајненшел тајмс.

Коначна верзија споразума од 24. фебруара, укључује одредбу према којој ће Украјина половину профита од ретких минерала уплаћивати у посебан фонд, који ће контролисати Американци.

Овај фонд, који је осмислио председник Доналд Трамп као тапију на око 500 милијарди долара вредних ретких земних метала, којом би се финансирала будућа, али исплатила претходна америчка војна помоћ.

„И они су се суштински сложили, тако да у најмању руку ми не испаднемо глупи. Рекао сам им да нешто морамо да добијемо заузврат. Не можемо да наставимо да поклањамо толико пара“, рекао је Трамп током викенда.

Украјински председник Володимир Зеленски је још у октобру понудио ретке земне метале као део „Плана победе“, али је до сада било нејасно да ли ће их Кијев мењати за оружје или продавати Американцима по повлашћеним ценама.

Трамп је, још током предизборне кампање, обећао брзо окончање рата у Украјини, али је истовремено испоставио Кијеву предуслове за наставак америчке војне помоћи, према којима ће Кијев ново наоружање плаћати ретким елементима, чије тржиште у великој мери контролишу Кинези.

Договор без помињања гаса, нафте, али и безбедности

Из договора су изузете природне резерве које Украјинци већ користе, односно у фонд неће улазити приходи Нафтогаза и Укрнафта, највећих произвођача гаса и нафте у тој држави.

Иако су Украјинци, од почетка преговора, инсистирали на безбедносним гаранцијама у замену за ретке минерале, одредбе о том питању изузете су из овог споразума. Нејасно је колику ће тачно контролу Американци имати над овим фондом.

"Споразум о минералима је само део шире слике и то нам је у више наврата потврдила администрација у Вашингтону", рекла је Фајненшел тајмсу Олха Стефанишина, министарка правде која је у име Кијева водила преговоре.

Напредак у преговорима резултат је промене става Вашингтона, који је до пре 24 часа инсистирао на формулацији према којој Украјина продајом ретких минерала Сједињеним Државама пуни фонд до тренутка када његова вредност не достигне 500 милијарди долара.

До те суме, фонд би контролисали Американци, док би у следећој фази био постигнут договор о даљем управљању.

Пре почетка рата, Украјина је имала око 20.000 лежишта 116 различитих минералних сировина, од чега је свега 15 одсто било на неки начин кориштено. Претпоставља се да су Американцима најинтересантније резерве алуминијума, титана, мангана, магнезијума и графита.

Део проблема у Трамповом плану о компензацији трошкова могла би да представља чињеница да је део налазишта ретких земних метала у Украјини већ у руским рукама. Још током првих месеци рата, пише петроградски лист „Аргументи“, руске снаге заузеле су најмање две локације на којима су откривене значајне резерве титанијума.

Првобитна верзија текста разгневила је украјинске званичнике и представнике Европске уније, па је Зеленски прилично одлучно одбио. Одмах затим, Трамп га је назвао диктатором, који упркос изостанку подршке народа, избегава да распише изборе.

Споразум о ретким минералима већ су потврдила украјинска министарства правде, економије и спољних послова. Очекује се да га Зеленски ускоро потпише у Белој кући.

Пре него што заиста ступи на снагу, споразум мора да потврди и украјински парламент.