Сведочење из Белгорода – мрачне слике које остају урезане у сећање

Питање безбедности једна је од брига становника пограничних руских области. Белгородска област претходних дана више пута је била на мети украјинских дронова. Екипа РТС-а је била на лицу места и проверила како изгледа живот у том граду.

Напади на белгородску област постала су учесталија од пролећа 2024. Објекти који су у међувремену оштећени или уништени у граду се тешко могу видети јер се брзо обнављају. Неки ипак чувају успомену на људске жртве.

Игор Владимирович сведок је трагедије која се догодила у кући његовог комшије.

"Био сам са унуком и чуо јаку детонацију, цела кућа се тресла, изашао сам одмах напоље. Надао сам се да то није код нас, али сам видео трагичну ситуацију. Отац је на рукама носио свог двогодишњег дечака који је био већ мртав. Све ме то јако погодило, тешко је причати о томе", рекао је Владимирович.

До Белгорода се више не може авионом, у возу ка граничној области уз путнике су војници који се враћају на положаје. На терену су они у професионалној служби, али добровољци. Њих смо срели и на периферији града.

"Није било опасних ситуација до сада, али зато што ми нисмо обични људи који су само решили да буду у шуми и на стражама, опремљени смо и спремни да реагујемо", рекао је један од добровољаца.

Знање не зна за страх

Сирена за ваздушну опасност утичу, али не зауставља академски живот. Универзитет у Белгороду организовао је студенте-волонтере који помажу у случају опасности. Неки од њих су били присутни и када је разорена једна зграда факултета.

Белокопит Александрович, студент треће године хемије и диспечер у надзорном центру факултета је пре његовог рођендана, 23. или 24. марта, чуо је када је пала ракета на кров дома и када је прошла ракетна опасност.

"Пошто сам био дежуран изашао сам да видим шта се десило, одмах сам позвао старије дежурне, командире, цео тим евакуисали смо студенте, обезбедили место пада ракете", рекао је Александрович.

Студент хемијско-техничког института, Малахов Максим Александрович, даје упозорење осталима да се упуте у склониште.

"У време ракетне опасности, из собе гласно упозоравам. Ако су људи у просторији или ходнику упућујем их у склониште. Трудим се да ако неко паничи да их смирим јер је паника наш највећи непријатељ", истакао је Александрович.

Обновљена инфраструктура факултета

Велика штета коју је Универзитет претрпео током напада у марту прошле године је санирана. У претходне три године организована су склоништа, али и додатна заштита на свим прозорима у виду посебних фолија. Уништени атријум је поново у функцији.

Евтушенко Евгениј Иванович, први проректор белгородског државног технолошког универзитета Владимир Григоријевич Шехов, рекао је да се сви брину за животе студената.

"Сви се трудимо да ако дође до непредвиђене ситуације да у што краћем року уклоним све остатке делова тих бомби. Захваљујући томе што су наши студенти дисциплиновани, па кад чују звук ракетне опасности склоне се или изађу у ходник, нисмо имали ни повреде нити жртве", нагласио је Иванович.

На техничким факултетима овог универзитета знање стиче 14 хиљада студената, међу њима и велики број странаца. На новонастале околности су принуђени да се навикну.

Студент треће године информатике родом из Курске области рекао је да га родитељи зову сваки пут кад чују неку новост, али им увек каже да је овде ипак све другачије и све у реду и смири их.

Студент из Сирије на целу ситуацију гледа из другог угла и не плаши се.

Од прошле године и у самом граду изграђен је велики број склоништа. Постављена су на готово пола километра и омогућавају макар привремену заштиту.