Слике из Кијева - грађани све више пате, док цена рата расте

Грађани Кијева и украјински званичници на изјаве Доналда Трампа из Вашингтона реагују бурније у поређењу са нападима дроновима који се месецима понављају из ноћи у ноћ.

Непрестани напади појачавају "ратну психозу" код грађана Кијева, пред трећу годишњицу од почетка рата. Грађани све више пате, а цена рата расте – то је слика из Кијева, јавља репортерка РТС-а из украјинске престонице.

И даље, више од 51 одсто Украјинаца не би пристало на прекид рата у замену за територијалне уступке.

Десет дана од телефонског разговора руског и америчког председника, расту притисци на Украјину, посебно након састанка делегација те две земље у Ријаду. А притисак је реч која се често чује у Кијеву.

Промена стратегије САД

Професор међународних односа из Кијева, Микола Капитоњенко, рекао је за РТС да је Трампу стало да оконча рат, јер је за њега Кина најважнији проблем, док му је Блиски исток на другом месту.

"Жели да промени претходну велику стратегију САД. Заустављање рата би апсолутно одговарало његовим стратешким интересима, али проблем није у његовим намерама, већ у томе да ли има довољно моћи. То ће бити тешко – разлози су повезани са сукобом, затим са политичким ризицима које договор може донети Зеленском или Путину, а САД нису толико моћне као што су биле, чак и када је Трамп био први пут у Белој кући", сматра Капитоњенко.

Према његовим речима, ниске су шансе да рат буде окончан у текућој години, јер може бити решаван на рачун интереса Украјине. "Има много Украјинаца који не желе да рат буде окончан у овом тренутку, јер би то значило предају Украјине", истиче професор.

Који су могући сценарији за Украјину? Они са којима смо разговарали кажу да желе прекид ватре, али да свако трајно решење мора да сачека безбедносне гаранције за Украјину.

Украјинци су подељени по том питању, тешко је бити прагматичан код тако јаких емоција. Већина Украјинаца то види као привремени договор. Занимају их безбедносне гаранције, а то сада недостаје, јер САД очигледно не желе да пруже Украјини било каква безбедносна уверавања, ни на билатералном, нити на мултилатералном нивоу.

То је проблем, јер би Украјинци можда били спремни да прихвате привремени договор, чињеницу да Украјина неће бити у могућности да врати окупиране територије у најближој будућности. Вероватно ће ово питање бити решено нешто касније.

Како као професор међународних односа гледате на Трампов приступ преговорима када се одлучио на разговоре са Русијом у Ријаду?

То је било неизбежно. По Трамповом виђењу, кључ за примирје је у Москви. Русија је главни доносилац одлука, зато је његов приоритет да реши ствари са Путином, јер без тога нема примирја, а тек након тога може да разговара са Зеленским.

Може ли Европска унија да помогне Украјини и себи?

Ту сам скептичан. Гледам како се Европљани понашају последњих година, губе моћ и ефикасност, постају рањивији, плаћају високу цену због рата Русије и Украјине. Из мог угла, перспективе Европе су прилично нејасне.

И начин на који је Европа реаговала на рат у последње три године је такође веома неефикасан. Не верујем да ће Европљани бити у стању да брзо реорганизују начин на који размишљају, реагују или стратешки одговоре на изазове који су настали не само ратом између Русије и Украјине, већ и глобалним трансформацијама.

Сумњам да ће бити у стању да пронађу новац, ресурсе и одлучност да заузму одлучнији став. И то је један од кључних проблема, по мом мишљењу, за Украјину, јер пошто Сједињене Државе можда буду одсутне, бићемо много зависнији од европске самосталности, спремности и припремљености, што им тренутно недостаје.