РТС у Кијеву уочи трогодишњице суровог рата: Моћни раде шта могу, слаби трпе шта морају
Расте број Украјинаца који би пристали на територијалне уступке у замену за мир, али на релацији Вашингтон–Москва, по свему судећи, то није кључно. Преговори не предвиђају обавезно присуство украјинског председника. Аналитичари у Кијеву говоре о два могућа сценарија. За то време, народ плаћа све већу цену – животима и територијом. Екипа РТС-а је у Кијеву разговарала с Украјинцима о животу, бесмислу рата и очекивањима, уочи треће годишњице рата.
Тешки дани за Кијев уочи треће годишњице рата, после непроспаваних ноћи за оне који се нису навикли на руске нападе иранским дроновима, који непрекидно трају месецима. Углавном пошто у поноћ стартује полицијски час. Иако их је често и по стотину, украјинској противваздушној одбрани ретко промичу.
Један циљ код већине становништва сигурно постижу, осећај тескобе, бесмисла рата. Осећај напуштености од главног савезника можда теже подносе.
Украјинци плаћају све већу цену
Годину за годином, надомак четврте суровог рата, Украјинци плаћају све већу цену. Животима и територијом. Последица није поштеђен ни Ужгород на западу Украјине. Хиљаду и по километара удаљен од фронта.
"Прошле године смо били застрашени смрћу пријатеља и познаника. Ове године, људи се осећају дубоко депримираним, не знамо како да планирамо будућност, не проналазимо начин да се саберемо. Осећамо се усамљено, напуштено, сиромашно. Надам се да ћемо моћи да повратимо снагу да наставимо", прича Вероника Витерец из Ужгорода.
Наставља се тренд, по подацима Кијевског међународног института за социологију, пораста броја Украјинаца спремних на територијалне уступке. Према истраживању од пре два месеца, 38 одсто Украјинаца пристало би на територијалне уступке у замену за мир. Али 51 проценат не би, све и да се рат настави.
Сви су уморни и љути
"Ми смо расељени, живели смо у Херсону под окупацијом осам месеци. Сви су уморни, али не могу да замислим да повратимо отето", каже Ирена из Кијева.
Богдан, такође из украјинске престонице, истиче да је превише несреће око њих, превише људи је страдало. Сматра и да власт не чини довољно да то заустави.
"Кад читам да Трамп (Доналд) оптужује Украјину да је започела рат и друге оптужбе, јако сам љута. Гиганти као што је Америка, ако су једном видели интерес у томе, требало би да наставе да помажу", изричита је Катарина из Кијева.
Од телефонског разговора америчког и руског председника, ствари су се за Украјину кретале од лоших ка горим.
Док из Вашингтона грме Трампове оптужбе на рачун, како је рекао, диктатора Зеленског који је започео рат и потрошио амерички новац, саветник за Националну безбедност САД саветује украјинског председника – да стави потпис на 500 милијарди долара вредан споразум о ресурсима те земље.
Без безбедносних гаранција за Украјину, Кијев још не прихвата, ни после три дана преговора са специјалним изаслаником Келогом.
Два могућа сценарија за Украјину
Према речима професора међународних односа Микола Капитоњенка, први услов је договор у преговарачком оквиру Сједињених Држава, Русије, вероватно Европе, Кине, Украјине, или да неки од тих фактора изостану. Али, истиче, да се постигне нацрт договора који ће Украјина морати да прихвати.
"Вероватно ће га у почетку одбити, али би јој онда био наметнут, суоченој са смањењем америчке помоћи и кризом. Затим би уследили избори, и вероватно ће шири мировни договор формализовати замрзавање рата. Друга опција је да Украјина то одбије и да одабере ризичну, али изводљиву стратегију наставка борбе и тада би рат потрајао, баш као и многи међународни конфликти", указује Капитоњенко.
У међувремену, по Ројтерсовим сазнањима, Сједињене Државе наводно одбијају да подрже резолуцију УН која Русију узима за агресора. Слично, као и са саопштењем Г7.
"У Трамповом виђењу, кључ за примирје је у Москви. Русија је главни доносилац одлука. Зато је његов приоритет да реши ствари са Путином, јер без тога нема примирја. Тек након тога може да разговара са Зеленским", сматра професор Капитоњенко.
Иако још нису одлучили да ли би у случају договора у Украјину послали трупе да осигурају примирје, ни на трећу годишњицу рата, како је најављено, у Кијеву неће изостати високо европско руководство.
У међувремену, историчари подсећају на 2.500 година стару Тукидидову максиму – Моћни раде шта могу, слаби трпе шта морају.
Коментари