Зеленски: Демобилизација није опција - ако половина људи оде кући, Путин ће нас све побити; ЕУ продужила санкције Русији

Председник Владимир Зеленски рекао је да демобилизација војске тренутно није предвиђена законом у Украјини.

У интервјуу италијанској новинарки Цецилији Сали за лист Ил Фоглио, он је нагласио да ванредно стање захтева мобилизацију људи и свих ресурса земље.

"Данас се бранимо. Ако сутра, на пример, половина војске једноставно оде кући, онда смо требали да се предамо првог дана, јер ако сутра половина људи оде кући, Путин ће нас све побити", рекао је Зеленски.

Зеленски је приметио да дуг рат замара људе, а прилично велики број њих је већ обухваћен мобилизацијом.

"Поставља се питање како да се врате кући и да се више не врате на фронт. Има таквих захтева. Али они данас нису предвиђени законом", додао је Зеленски.

Подсетимо, у пролеће је Врховна Рада усвојила нацрт закона о мобилизацији у целини, али су из њега уклоњене све одредбе које се односе на демобилизацију.

Министарство одбране је у децембру упутило апел Комитету Врховне раде за националну безбедност, одбрану и обавештајне послове са иницијативом да се припрема предлог закона о демобилизацији одложи до 18. марта 2025. године.

Према речима заменика команданта Треће одвојене јуришне бригаде Максима Жорина, они не могу да успоставе конкретне услове служења у војсци због великих непријатељстава, руске офанзиве у свим правцима и неуспеле мобилизације.

(Унијан)

Рафинерија нафте Рјазан са седиштем у Русији обуставила је рад после украјинског напада дроном, пише Ројтерс, позивајући се на два извора из индустрије.

"Оштећена је опрема за утовар на железници. Железничке пошиљке се не обављају, прерада нафте је заустављена", рекао је новинарима један од саговорника.

Реч је о једној од четири највеће рафинерије нафте у Руској Федерацији, која се посебно бави производњом дизел горива и горива ТС-1.

(Reuters, Унијан)

Русија и даље сматра да је останак у Унескоу исправан потез, упркос томе што руководство те агенције има "пристрасан став" поводом рата у Украјини, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је истакао да руководство Унескоа на тај нашин флагрантно крши Повељу те агенције којом су предвиђена једнака права када је реч о приступу образовању за све, пренео је Тас.

"Требало би да се боримо против апсолутно пристрасних и неприхватљивих ставова његовог руководства изнутра", рекао је Лавров.

Према његовим речима, руски језик и канонска православна црква су забрањени у Украјини и то се "није десило преко ноћи".

"Међутим, УНЕСКО, који је дужан да обезбеди једнаке могућности у сфери образовања, није реаговао ни на један корак предузет у циљу искорењивања руског језика у школама", навео је Лавров.

(Танјуг) 

Председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Бразила Луисом Инасијом Лулом да Силвом о питањима развоја стратешког партнерства две земље, саопштила је прес-служба Кремља.

Они су разменили мишљења о актуелној ситуацији у свету, укључујући и долазак на власт нове америчке администрације на челу са председником Доналдом Трампом, преноси Комерсант.

Путин је са бразислким лидером разговарао и о питањима решавања украјинског сукоба. Телефонски разговор двојице лидера вођен је на иницијативу бразилске стране.

"Разматрана су питања даљег развоја руско-бразилског стратешког партнерства на политичком, трговинском и економском плану. Контакти су планирани на различитим нивоима", наводи се у саопштењу прес-службе руског председника.

Напомиње се да су Путин и Лула потврдили "заједничку посвећеност блиској координацији ставова у широкој агенди" БРИКС-а.

(Танјуг) 

Мађарска је од Европске комисије добила гаранције енергетске безбедности које је затражила пре гласања о продужењу санкција Русији, саопштио је министар спољних послова и економских односа Мађарске Петер Сијарто, који учествује на састанку министара спољних послова ЕУ у Бриселу.

"Мађарска је добила гаранције енергетске безбедности које је тражила. Европска комисија је посвећена заштити гасовода и нафтовода који иду до држава-чланица ЕУ. Она је јасно ставила до знања да је интегритет енергетске инфраструктуре која снабдева земље-чланице ЕУ питање безбедности за целу Европску унију", написао је Сијарто на друштвеним мрежама.

Он је истакао да је Европска комисија такође тражила гаранције од Украјине за очување испорука нафте у Европску унију.

Сијарто је раније, пре могућег продужења санкција Русији, захтевао гаранције од шефице европске дипломатије Каје Калас и генералног секретара Организације за економску сарадњу и развој Матијаса Кормана да се Украјина и ЕУ неће мешати у снабдевање Мађарске енергентима.

(Интерфакс)

Шефица европске дипломатије Каја Калас званично је потврдила да је Европска унија изгласала још једно шестомесечно продужење економских санкција Русији.

"Министри спољних послова Европске уније управо су се договорили да још једном продуже санкције Русији", написала је Калас на мрежи Икс.
 
Како је прецизирано, Савет ЕУ је као разлог продужења антируских санкција навео "настављене активности усмерене на дестабилизацију ситуације у Украјини".

У саопштењу се наводи да су економске мере, које су први пут уведене 2014. године, значајно проширене од фебруара 2022. године. Оне сада укључују широк спектар мера, укључујући ограничења у области трговине, финансија, енергетике, технологије и робе двоструке намене, индустрије, транспорта.

(Икс)

Кремљ је саопштио да још није добио било какве сигнале од САД о организовању могућег састанка председника Владимира Путина и председника Доналда Трампа, али је остао спреман да организује такав сусрет.

"До сада нисмо добили никакве сигнале од Американаца“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков током видео-конференције са новинарима.

Спремност (Русије) (за састанак) остаје, а иста спремност, колико смо чули, остаје на америчкој страни. Очигледно је потребно одређено време (да би се нешто поставило)“, навео је Песков.

Путин је у петак рекао да би Трамп и он требало да се састану како би разговарали о рату у Украјини и ценама енергије, питањима која је амерички председник истакао у првим данима своје нове администрације.

Трамп, који је преузео дужност прошле недеље, такође је рекао да жели да се састане са Путином и да жели да оконча рат, који је оценио као "смешан“.

(Reuters)

Амбасадори 27 земаља чланица Европске уније састају се у Бриселу како би покушали да превазиђу мађарску блокаду проширења санкција ЕУ Русији због рата у Украјини, саопштиле су дипломате.

Један дипломата је рекао да је циљ био да се направи изјава о енергетској безбедности која би задовољила Будимпешту. То би омогућило министрима иностраних послова ЕУ, који ће се такође данас састати у Бриселу, да одобре продужење санкција.

(Reuters)

Украјинска противваздухопловна одбрана оборила је 57 од 104 дрона које је Русија лансирала током ноћи, саопштиле су тамошње ваздухопловне снаге.

Како се наводи, 39 беспилотних летелица је електронски неутралисано.

Војска је саопштила да су нападом погођене области Дњепропетровска, Сумија, Ивано-Франковска и Кијева.

"Оштећени су инфраструктурни објекти, стамбени блокови и приватне куће. Прелиминарни извештаји наводе да нема повређених“, наводи се у објави на Телеграму.

(Reuters)

Начелник Дњепропетровске обасти Сергиј Лисак објавио је на Телеграму да су услед удара руских дронова оштећене три вишеспратинце и три куће, али да није било ни повређених ни погинулих, преноси Укринформ.

Стамбене зграде оштећене су у граду Дњепру, а било је разарања и у кругу фабрике у Никопољском округу.

Како је додао, противваздухопловна одбрана успела је да неутралише 13 беспилотних летелица.

(Укринформ)

Руски системи ПВО пресрели су и уништили 32 украјинска дрона током ноћи, саопштило је руско Министарство одбране.

Скоро половина дронова уништена је изнад региона Вороњеж који се граничи са Украјином, истакло је Министарство.

(Reuters)

Председник Украјине Вoлoдимир Зеленски сменио је по трећи пут за мање од годину дана команданта кључне украјинске војне формације одговорне за одбрану Покровскa, стратешког чворишта у Доњецкој области, коме прети да падне под контолу московских снага.

Зеленски је, у свом ноћном видео-обраћању, рекао да је поставио новог команданта украјинских копнених снага, генерал-мајора Михаила Драпатија, на чело оперативно-стратешке групе "Хортиција", чија зона одговорности обухвата већи део источног фронта Украјине.

"Тамо се воде најтеже борбе“, рекао је Зеленски и додао да је о променама разговарао са главнокомандујућим украјинске војске Александром Сирским.

Како напомиње Ројтерс, пад Покровска приближио би руске снаге заузимању читавог региона Доњецка.

Зеленски је додао да ће именовање Драпатија помоћи да се комбинују борбени рад војске са одговарајућом обуком бригада.

"Потребе на линији фронта треба да одреде стандарде за попуњавање и обуку бригада“, навео је Зеленски.

Драпати ће заменити генерал-мајора Андрија Хнатова, који је на челу "Хортиције" од јуна и који ће постати заменик начелника Генералштаба који ће водити обуку и комуникацију.

Руске снаге непрестано напредују у региону Доњецка на истоку Украјине ка Покровску, покушавајући тиме да пресеку путеве снабдевања украјинским трупама.

Покровск, који је имао пре рата око 60.000 људи, већ месецима је једно од главних одбрамбених упоришта Украјине у региону Доњецка и жариште жестоких борби.

(Reuters)