Животић: Удари по дубини руске територије донели би несагледиве последице, Трамп ће се кретати на ивици ножа

Александар Животић подсећа да је питање испоруке западних ракета дугог домета Украјини изазивало многе спорове од самог почетка.

"Та одлука да се испоручују је донета веома тешко и уз један услов који није баш уобичајен када су у питању испоруке наоружања и војне опреме, а то је да се ограничи њихова употреба на зону борбених дејстава, односно само на ону зону украјинске државне територије која се налази тренутно под контролом руских снага", каже Животић.

Према његовим речима, одлука да се дозволи употреба ракета по циљевима дубоко у руској територији долази у врло специфичном тренутку који је крајње осетљив.

"Долази свега два месеца пре доласка нове администрације, која је најавила да би могла да започне преговоре о успостављању примирја на простору Украјине. С друге стране, када је у питању ситуација на самом фронту, руске снаге се последња два и по месеца налазе у замаху", констатује професор Филозофског факултета.

Животић указује на то да је ситуација на делу фронта који се тиче Курске области веома осетљива, када руске снаге настоје да потисну украјинске трупе са руске државне територије.

"Одлука која ће донети више ракетних удара"

Напомиње да постоје назнаке да су севернокорејске снаге ангажоване у Курској области дошле са тежом војном техником.

Животић сматра да ће зелено светло Вашингтона, Лондона и Париза за употребу ракета изазвати политичке ефекте на унутрашњем плану.

Што се тиче ефеката те одлуке на сам фронт, професор Животић сматра да то сада најављује једну фазу коју ће обележити пре свега удари са дистанце.

Истичући да та вест није потврђена званично, Александар Животић наводи да ако се ради о дозволи за ударе у радијусу од 300 до 560 километара, то би имало несагледиве последице.

"Први случај окупације дела територије једне нуклеарне силе"

Када је реч о Курској обасти, Животић истиче да је први пут у историји заузета територија, макар и у малом обиму, једне нуклеарне силе. На другој страни, сваки изазов у међународним односима носи свој одговор, додаје Животић.

Животић очекује да ће Москва одговорити интензивним ударима по дубини украјинске територије.

У очекивању могућих мировних преговора и могућег замрзавања постојећег конфликта, напредак руских снага на фронту у протекла два и по месеца, према Животићу, има за циљ да се изађе на административне границе Луганске и Доњецке области и да поправи свој положај на простору Запорошке области.

Животић каже да је након разговора немачког канцелара Олафа Шолца и Владимира Путина, први човек владе у Берлину ослабио своју позицију на унутрашњем плану.

Немачка влада је суштински пала, чекају је ванредни избори, додуше у редовној изборној години, али свакако у ванредним околностима. Шолц је под великим притиском унутрашњег јавног мњења. Опозиција захтева од њега јаче и економске мере, али и јачи наступ на спољнополитичком плану. Сама чињеница да је разговарао са руским председником је на неки начин ослабила његову позицију унутрашњем плану, каже Животић.

Професор Филозофског факултета сматра да је Шолц кроз разговор са Путином желео да пренесе одређену поруку или да предупреди неки од могућих догађаја.

То се уклапа у оно што је просто његов политички стил. Ако погледамо од почетка овог сукоба до данас, Немачка је увек опрезније реаговала, нарочито на почетку кризе, да би се претворила данас у једног од најзначајнијих донатора оружја и војне технике, додаје Животић.

О улози Турске

Говорећи о позицији Турске у украјинском сукобу, Животић каже да је она поприлично специфична. Турска се трудила да наступа као могући медијатор и заиста оно што је постигнуто током преговора између две стране у последње готово три године, најчешће је било захваљујући турском посредовању, истиче Животић.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најавио је да ће на предстојећем самиту Г20 представити идеју о замрзавању конфликта на достигнутим линијама, формирању извесне демилитаризоване зоне.

Како је рекао, на другој страни Украјина би одложила своје приступање НАТО-у на десет година и заузврат би добила значајну економску и војну помоћ.

О могућности да Доналд Трамп када преузме функцију поништи одлуку одлазеће америчке администрације, Животић каже да до тада тек треба се види шта ће се све десити с обзиром на то да се улази у фазу појачане динамике на међународном плану.

Трампови потези ће се, према Животићу, кретати на ивици ножа, односно између могућег постизања примирја и драстичне ескалације сукоба.