Напад у области Доњецка, има страдалих; шеф Пентагона поново разговарао са руским министром одбране

Шеф кабинета председника Украјине Андриј Јермак оценио је, коментаришући резултате самита НАТО-а да ће партнери и савезници у Алијански брзо дати дозволу Украјини да изводи нападе дубоко у територију Русије.

"Разговарали смо о томе. Заиста, различите државе чланице Алијансе имају различите ставове у вези са нападима на територију Русије. Али знате, апсолутно је немогуће успешно водити овај рат ако непријатељ користи све могућности и нема ограничења, мислим да ће већина земаља то решити и мислим да ћемо имати решење", пренео је Интерфакс Украјина.

Како је нагласио, Кијев за то користи све могућности, јер ће доћи до "промена игре у рату и даће нам предност". Осим тога, шеф кабинета председника Украјине је, говорећи о одлуци председника САД Џозефа Бајдена да Украјини обезбеди пет ПВО система патриот, изразио уверење да ће таквих система бити још.

"Не могу да откривам много детаља, али са тако великим самопоуздањем мислим да ће ових система бити више у будућности", рекао је он.

Јермак је, такође, оценио самит НАТО одржан у Вашингтону успешним.

(Интерфакс)

Најмање шест особа је погинуло, а 13 је повређено у руским нападима на регион Доњецка, саопштили су регионални тужиоци.

Руска ракета пала је у близини административне зграде и аутобуске станице у граду Мирноград, северозападно од града Доњецка, при чему су четири особе погинуле, а 10 је повређено, пренео је Ројтерс.

Гувернер Доњецке области Вадим Филашкин објавио је слике са места удара на којима се виде тешко оштећене фасаде зграде и аутобус са разбијеним прозорима. Запаљен је и аутомобил који је изгледа одбачен у страну од експлозије.

У одвојеном нападу на предузеће у граду Костјантиновка, северозападно од Бахмута, које су руске снаге заузеле прошле године после вишемесечних борби, погинула су два цивила, а три су повређена. У нападу на град Лајман, нешто северније, повређено је седам особа.

(Reuters)

Министарство спољних послова Украјине одбацило је тврдње портпаролке руског министарства спољних послова Марије Захарове да Кијев планира да уништи две своје хидроелектране да би за нападе окривио Русију.

"Права сврха таквих изјава Москве је да застраше украјинско друштво и обману међународну заједницу и медије", наводи се у саопштењу министарства.

(Reuters)

Амерички министар одбране Лојд Остин и руски министар одбране Андреј Белоусов разговарали су телефоном по други пут у месец дана усред тензија око рата у Украјини, саопштио је Пентагон.

Позив је иницирала Русија, рекла је портпаролка Пентагона Сабрина Синг на брифингу за новинаре.

Остин је нагласио важност одржавања отворених линија комуникације током сукоба у Украјини, навела је Синг.

(Reuters)

Најмање четири особе су страдале, а девет њих је повређено у руском нападу у региону Доњецка, саопштио је регионални начелник Вадим Филашкин.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да би одлука западних земаља да дозволе Украјини да користи њихово оружје за даље нападе на руску територију била "опасна ескалација".

"Ово је чиста провокација, нова, веома опасна ескалација тензија", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Саветник украјинског председника Михаил Подољак изјавио је да Кијев жели да му савезници укину ограничење за уништавање руских ваздушних базе унутар Русије, оружјем које је Украјини испоручено са Запада.

(Guardian)

Шеф кинеске дипломатије Ванг Ји изјавио је да Пекинг апсолутно не прихвата неосноване оптужбе из завршне декларације самита НАТО-а у Вашингтону изнете на рачун Кине.

У синоћном телефонском разговору са министром спољних послова Холандије Каспаром Велдкампом, Ванг је истакао да је Кина увек била "снага мира и стабилности у међународној заједници", преноси Синхуа.

"Кина има другачије политички систем и вредносне концепте од држава НАТО, али то не би требало да се користи као повод за НАТО да подстиче на конфронтацију с Кином", рекао је Ванг.

Прави начин је, према његовим речима, да се јача дијалог, подстакне разумевање, изгради обострано основно поверење и избегну стратешке погрешне калкулације.

"НАТО би требало да остане у својим границама и да се уздржи од мешања у азијско-пацифичка питања или кинеска унутрашња питања и од довођења у питање кинеских легитимних права и интереса", нагласио је Ванг.

Ванг је изјавио и да је Кина вољна да задржи контакт са Северноатлантском алијансом на једнаким основама и учествује у комуникацији са НАТО-ом заснованој на обостраном поштовању. 

НАТО је у декларацији усвојеној на самиту у Вашингтону, између осталог, оптужио Кину да има одлучујућу улогу у омогућавању војних операција Русије у Украјини "подршком широких размера руској одбрамбеној индустријској бази".

(BBC)

Саветник украјинског председника Михаил Подољак изјавио је да Кијев жели да му савезници укину ограничење за уништавање руских ваздушних базе унутар Русије, оружјем које је Украјини испоручено са Запада.

Подољак је рекао да је Кијев тражио дозволу за уништавање таквих ваздушних база са руским летелицама, односно да нападне "дубоко унутар Русије".

(Reuters)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да Москва не планира да нападне НАТО, као и да Алијанса која појачава тензије.

Захарова је рекла да НАТО покушава да "оправда своје постојање и ојача контролу Вашингтона над европским сателитима".

Оптужила је, такође, Јужну Кореју за уцене и претње због потенцијалних испорука оружја Украјини.

"Веома жалимо што спољна политика Сеула користи НАТО наративе, уцене и претеће тактике, што је неприхватљиво за суверене државе", рекла је Захарова.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је цео свет обратио пажњу на "лапсусе" америчког председника Џозефа Бајдена на самиту НАТО-а и назвао "неприхватљивим" начин на који је председник САД говорио о руском председнику Владимиру Путину.

"Апсолутно је неприхватљиво да један шеф државе са непоштовањем прича о другом шефу државе. То је нешто на шта увек обраћамо пажњу и што је неприхватљиво", рекао је Песков.

Песков је прокоментарисао то што је Бајден јуче погрешио када је представио украјинског председника Володимира Зеленског као "председника Путина", након чега се одмах исправио. 

(РИА, Танјуг)

Савет гувернера Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) усвојио је резолуцију којом се осуђује напад на дечију болницу у Кијеву.

Резолуција у којој се Русија осуђује за напад усвојена је са 20 гласова за, два против и 12 уздржаних, саопштиле су дипломате на хитном састанку који је одржан на захтев Украјине.

Украјина се обратила ИАЕА због тога што је погођена болница раније добила подршку ове организације за дијагностику канцера и лечење.

(Reuters)

Русија не искључује било какве сценарије у вези са могућим обнављањем неважећег житног споразума за Црно море, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Турски председник Тајип Ердоган је, говорећи након састанка са украјинским колегом Володимиром Зеленским, рекао да су између осталих тема разговарали о безбедности пловидбе у Црном мору, укључујући и споразум о житу, подсећа Ројтерс.

Песков је рекао да је руски председник Владимир Путин већ рекао да је Москва отворена за разговоре о могућем оживљавању житног споразума, али само као део ширег комплекса питања.

(Reuters)

Лидери САД и још 20 земаља са председником Украјине и председницима Европског савета и Европске комисије, потписали су на самиту НАТО у Вашингтону споразум о Украјини да би, навели су, координисали и убрзали колективне напоре усмерене на испуњавање свеобухватних потреба Украјине у области безбедности.

"Споразумом изјављујемо нашу трајну намеру и посвећеност да осигурамо да Украјина може успешно да данас брани своју слободу, независност, суверенитет и територијални интегритет и да одврати акте агресије у будућности", поручили су потписници.

Обавезали су да ће подржати непосредне одбрамбене и безбедносне потребе Украјине, укључујући континуирано пружање безбедносне помоћи и обуке, савремене војне опреме и одбрамбене индустрије и неопходне економске подршке, радећи на билатералној основи и кроз постојеће мултилатералне механизме, наводи се у саопштењу.

Као друга обавеза, наводи се да ће убрзати напоре за изградњу будућих снага Украјине које ће одржавати поуздану одбрану и способност одвраћања.

Као последњу обавезу потписници су навели да ће се, у случају будућег напада Русије на Украјину, након завршетка тренутних непријатељстава, брзо и колективно окупити на највишем нивоу да би одредили одговарајуће наредне кораке за подршку Украјини "док она остварује своје право на самоодбрану као што је садржано у члану 51 Повеље УН, укључујући пружање брзе и сталне безбедносне помоћи и наметање економских и других трошкова Русији".

Споразум су потписали лидери САД, Белгије, Канаде, Данске, Естоније, Финске, Француске, Немачке, Исланда, Италије, Јапана, Летоније, Литваније, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Португалије, Шпаније, Шведске и Велике Британије, заједно са председником Европског савета, председником Европске комисије и председником Украјине.

Потврдили су, истовремено, да је "безбедност Украјине саставни део безбедности евроатлантског региона и шире" и да намеравају да подрже Украјину док не победи Русију.

Истакли су и своју непоколебљиву посвећеност слободној, независној, демократској и сувереној Украјини која је способна да се брани и одврати од будуће агресије, потврдивши суверено право Украјине да бира сопствене безбедносне аранжмане, као и политичке, друштвене, економске и културне системе.

Оценили су и да напад Русије представља претњу међународном миру и безбедности и "флагрантно кршење међународног права" и препознали посвећеност Украјине спровођењу реформи.

Лидери су поручили да намеравају да поштују обавезе из споразума са непоколебљивом одлучношћу, "користећи мултилатералну безбедносну архитектуру која подржава Украјину, у складу са нашим националним законима и безбедносним и одбрамбеним политикама".  

Потписници планирају да унапреде ове обавезе, "док Украјина наставља свој пут ка будућем чланству у ЕУ, НАТО и широј евроатлантској заједници".  

"Друге земље које желе да допринесу овим напорима усмереним на обезбеђивање слободне, демократске, независне и суверене Украјине могу да се придруже овом договору након закључивања билатералног безбедносног споразума или аранжамана са Украјином", поручује се у саопштењу. 

(Танјуг)

Амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов оцењује је да је самит НАТО-а у Вашингтону показао да су земље Алијансе "неопозиво кренуле путем конфронтације и материјалне припреме за рат".

"Сједињене Државе и њихови сателити мобилишу максималне ресурсе да очувају своју хегемонију, која је у колапсу", рекао је амбасадор Русије, преноси РИА Новости.

Према оцени Антонова, неке трезвене мисли изнете на самиту у корист политичког и дипломатског решења украјинског сукоба биле су "пригушене" русофобичном реториком.

(Танјуг)

Украјинске ваздухопловне снаге саопштиле су да су обориле свих пет крстарећих ракета и 11 од 19 дронова које је лансирала Русија.

Додаје се да је главна мета Русије био град Староконстантинов – важна украјинска ваздушна база и честа мета московских удара, преноси Ројтерс.

(Reuters)

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је да безгранично партнерство Кине са Русијом и војна подршка Северне Кореје "подстичу агресију Руске Федерације на Украјину" и подрива Повељу УН.

"Разговарали смо са НАТО савезницима и индопацифичким партнерима о нашим заједничким безбедносним изазовима. Наша безбедност је међусобно повезана", написао је Борељ на Иксу.

Борељ је раније на самиту НАТО-а у Вашингтону рекао да ЕУ подржава само један мировни план за Украјину – формулу мира председника Володимира Зеленског.

(Танјуг)

Украјини не треба давати обећања која се не могу испунити, рекао је хрватски председник Зоран Милановић на маргинама самита НАТО савеза у Вашингтону, на којем су савезници у нацрту заједничке изјаве потврдили подршку Кијеву према чланству у блоку.

"Украјини прети опасност да се економски потпуно исцрпи и демографски уништи. Морамо бити искрени према њима (Украјини) и не давати обећања која нисмо у стању испунити", рекао је Милановић хрватским новинарима у Вашингтону, преноси Хина.

Додаје да се на самиту НАТО-а говорило да је пут Украјине према НАТО-у неповратан, а да то треба схватити јако озбиљно јер обвезује.

"Важно је да се задржи дијалог с Москвом, ту не мислим само на Путина, и зна се ко треба разговарати с Русима, то су Американци", истиче хрватски председник.

(Танјуг)

Одлука САД да размести оружје дугог домета у Немачкој води ка хладном рату, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Крећемо се сигурним корацима ка хладном рату, све се то већ догодило“, рекао је Песков у разговору који је водио новинар Павел Зарубин, а који је објављен на Телеграм каналу Зарубина, преноси РИА Новости.

Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјапков претходно је оценио да Сједињене Америчке Државе одлуком да распоређују ракете дугог домета у Немачкој неће натерати Русију да уђе у скупу трку у наоружању.

(Танјуг)