Мир у Украјини – ближи или даљи након самита и усвајања декларације у Швајцарској

Мање од 24 сата пошто је завршен мировни Самит о Украјини и усвојена је декларација на коју је 85 држава ставило потпис, а из НАТО-а у најмању руку, упозорење.

Разговара се, каже генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, о вађењу нуклеарног оружја из складишта како би Алијанса послала поруку противницима, суочена с растућом претњом Русије и Кине.

"Нећу говорити о оперативним појединостима о томе колико нуклеарних бојевих глава би требало да буде стављено у функцију, треба да се консултујемо о овим питањима. Све док нуклеарно оружје постоји, остаћемо нуклеарни савез јер свет у којем Русија, Кина и Северна Кореја имају нуклеарно оружје, а НАТО нема, опаснији је свет", истакао је Столтенберг.

Очекивано брзо стигла је реакција Кремља. "То је ништа друго него још једна ескалација тензија", навео је Димитриј Песков, портпарол Кремља.

Спољнополитички аналитичар Мирко Даутовић сматра да употреба нуклеарног оружја сада није на столу,, иако руски председник Владимир Путин, па и мало и француски Емануел Макрон, њиме "звецка".

"Кина је још 2022. године, након што је инвазија почела, врло јасно рекла Русији да ни до какве употребе нуклеарног оружја не може и не сме доћи", објашњава Даутовић.

Анализа списка званица

У документу који је епилог разговора протеклог викенда, каже се да је "територијални интегритет" Украјине основа за мировни споразум са Русијом.

Подстиче се Кијев да уђе у дијалог са Москвом о окончању рата и мере се домети потписа 85 земаља, али и оних који нису парафирали, на пример земље БРИКС-а, Мексико, Индонезија и Тајланд.

"Западни свет и Украјина су показали на добру вољу да се отпочне мировни процес. И сада је то више покушај да се придобију земље глобалног југа. То неће успети, али је легитиман као покушај. Било би добро почети са техничким стварима, чисто да се започне процес. Питање је зашто би Русија размењивала украјинске војнике за своје, која има далеко већу војну резерву, док је Украјина нема", каже Даутовић.

Нису дошли ни Бајден, Да Силва, Си. Осим што се анализира списак званица, анализира се и моментум. Можда и најважнија вест, заказан је нови самит за јесен, баш уочи председничких избора у Сједињеним Државама.

"Јасно је да је свет врло подељен. Ако само 80 земаља са ове стране стоји, земаље с друге стране или неутрално или не учествују. Мислим да се налазимо на почетку једног мукотрпног процеса, који ће на крају вероватно изродити мир на територији Европе. Надамо се да неће доћи до ескалације сукоба", објашњава аналитичар Иван Милетић.

"Мир још даљи"

Само дан пре него што су званице пристигле на Самит, из Москве је стигао мировни предлог. И баш тај потез за многе је одредио скуп о Украјини, између осталог – окончање рата уз повлачење украјинских трупа из четири области, неутрални, ванблоковски, ненуклеарни статус Украјине.

Спољнополитички коментатор Жарко Ракић каже да мир у Украјини није ближи, већ сматра да је чак и удаљенији него што је био.

"Сама најава је говорила о томе да не треба очекивати неке епохалне резултате, ако се не позове један од директних учесника сукоба у Украјини. Имамо на крају један документ који је прилично мек, разводњен и фактички, ништа озбиљно не говори", наглашава Жарић.

Нелогично и узалудно, био је коментар Кремља када је изостао позив за пут у Швајцарску.