Харков и Суми под ваздушним ударима; Турска нуди мировни план за Украјину, Макрон предлаже "ратну економију"

Русија се нада да њени партнери у Азији, Африци и Латинској Америци неће учестововати у антируским иницијативама, поручила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова, у вези са одлуком Швајцарске да одржи конференцију на високом нивоу о Украјини, преноси Тас.

''Надамо се да ће наши партнери у Азији, Африци и Латинској Америци бити на опрезу и избећи да буду увучени у још једну антируску авантуру“, истакла је Захарова.

Нагласила је да је учешће земаља глобалног југа ''потребно Западу само да би ојачао колективни ултиматум који ће бити упућен Русији“, преноси Тас.

(Танјуг/Тас)

Заменица шефа украјинске мисије при ОЕБС-у Викторија Кувшињикова позвала је на прекид сваке значајне интеракције са Русијом, која, како је навела, "изводи терористичке нападе у покушају да уништи украјинске термо и хидроелектране и бране", преноси Укринформ.

"Изнова и изнова видимо да Русија не поштује своје политичке обавезе према ОЕБС-у, нити принципе и норме међународног права. Руски режим је још једном показао да се не може сматрати поузданим партнером, ни у оквиру ОЕБС-а. Штавише, ови свакодневни напади изнова и изнова показују да не може бити било какве смислене интеракције са Москвом у ОЕБС-у док Кремљ не заустави овај рат", рекла је Кувшињикова током састанка Сталног савета ове организације у Бечу.

Навела је да је Русија претходне ноћи лансирала 82 ракете и беспилотне летелице изнад Украјине.

"Главна мета остају објекти критичне инфраструктуре. Оштећене су термо и хидроелектране. Ванредна искључења десила су се у неколико региона Украјине", рекла је Кувшињикова.

Подсетила је да је Русија у последње две недеље напала три украјинске хидроелектране и бране - Дњепровску, Канивску и Дњестровску.

"На овај начин Русија жели да понови уништење Каховске ХЕ са огромним еколошким и економским последицама по цео регион. Угрожене су стотине хиљада људи. Ово је већ терористички напад", поручила је Кувшињикова.

(Укринформ)

Мобилизација у Украјини траје од почетка инвазије у пуном обиму, а измене закона, које је данас усвојио парламент, имају за циљ јачање контроле у овој ствари и подршку војсци у спровођењу ротација и одобравању одсуства, поручио је председник Украјине Володимир Зеленски, преноси Укринформ.

"Што се тиче мобилизације, пре свега бих волео да сви схвате: имамо рат, ванредно стање, а применом ванредног стања се спроводи мобилизација. Мобилизација се одвија по роковима, по закону, наставља се свака три месеца у континуитету од почетка рата, нема ништа ново", рекао је Зеленски у Виљњусу поводом усвајања измена закона о мобилизацији у Врховној ради.

Према његовим речима, измене закона о мобилизацији и војној регистрацији усвојене су данас у другом читању на захтев војног врха.

Иначе, Зеленски се данас у Виљнусу састао са председницима Литваније Гитанасом Науседом, Чешке Петром Павелом, Румуније Клаусом Јоханисом и Летоније Едгарсом Ринкевичсом.

(Укринформ)

Уколико донатори умање своје доприносе, ситуација настала масовним расељавањем Украјинаца од почетка руске инвазије ће се погоршати, што ће начинити овај проблем скупљим на дуге стазе, рекла је за Ројтерс генерална директорка Међународне организације за миграције (ИОМ) Уједињених нација Ејми Поуп.

Руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. године изазвала је највећу избегличку кризу у Европи у 21. веку, а забележено је 6,5 милиона украјинских избеглица у иностранству, док је 3,7 милиона људи интерно расељено, преноси Ројтерс.

УН такође наводе да је нека врста хуманитарне помоћи неопходна за око 14 милиона Украјинаца.

''Ако донаторска заједница сада обустави помоћ, неће решити проблем, он би заправо могао постати сложенији и скупљи. На крају крајева, не говоримо само о много значајнијем одговору, већ и о вецћем губитку живота и већој регионалној нестабилности“, рекла је Поуп у Кијеву.

Као пример је навела кашњење помоћи Кијеву од стране САД, које су највећи појединачни донатор.

(Ројтерс)

Украјина се са Словачком договорила да што пре разради укидање једностраних ограничења на украјинске пољопривредне производе, рекао је премијер Денис Шмихал након украјинско-словачких преговора у Михајловцима, преноси Укринформ.

"Договорили смо се са Словачком страном да што пре решимо укидање једностраних ограничења за украјинске пољопривредне производе. Рад у овом правцу се интензивно наставља и надамо се да ћемо ускоро добити резултате. Томе смо такође данас посветили значајну пажњу и време", рекао је Шмихал.

Како је оценио, међувладине консултације су биле ефикасне и конструктивне.

Консултације влада Украјине и Словачке одржане су данас у словачком граду Михајловци, који се налази у близини границе са Украјином.

(Укринформ)

Пољска је у преговорима са Украјинoм о снабдевању ракетама из совјетског доба, рекао је пољски председник Анджеј Дуда на конференцији за новинаре у Виљнусу, преноси Ројтерс.

”Разговарали смо са (украјинским председником Володимиром) Зеленским о одређеним залихама ракета из совјетског доба које имамо у нашим магацинама и разговарали смо о њиховој предаји“, рекао је Дуда.

(Ројтерс)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је потребно да се препозна нова геополитичка реалност и убрза прелазак на "ратну економију”, како би се наставила подршка Украјини и јачање одбрамбених способности Европе.

"Потребно је издржати, снабдети Украјину оружјем да би могла да се одупре. Уверен сам да је то геополитичка реалност у којој ћемо дугорочно живети. И важно је запамтити да свет неће стати ако се рат заврши сутра“, рекао је Макрон приликом полагања камена темељца фабрике за производњу барута у месту Бержерак у близини Бордоа, преноси Монд.

Према његовим речима, наставиће се масовно наоружавање у Русији, повећаваће се војни трошкови у целој Европи.

"Због тога смо на путу ка дугорочним геополитичким и геостратешким променама, где ће одбрамбена индустрија имати све значајнију улогу. Зато су напори које овде улажемо хитни. Морамо да делујемо брзо, одлучно и масовно“, рекао је француски председник.

Према плановима владе, фабрика за производњу барута и експлозива у Бержераку требало би да почне са радом 2025. године и моћи ће да производи 1.200 тона барута годишње. Компанија већ има план поруџбина до 2030. године.

Фабрика Бержерак, која производи експлозив од 1915. године, демонтирана је 2007. због недостатка довољних поруџбина, али је сукоб у Украјини био "акцелератор раста" за ову компанију.

Макрон је у јануару критиковао "облик задовољне обамрлости“ одбрамбене индустрије пре инвазије на Украјину.

"Не можемо дозволити Русији да мисли да може да победи (...). Победа Русије је крај безбедности у Европи“, истакао је Макрон.

Од његове најаве о преласку на ратну економију у јуну 2022. године, индустрија је настојала да се појача како би испунила поруџбине.

Француска је 2023. године наручила војну опрему у вредности од 20 милијарди евра, за трећину више него претходних година.

Европска унија доделила је више од 130 милиона евра немачком одбрамбеном концерну Рајнметал за повећање производње муниције. Средства ће бити искоришћена за повећање производње барута и артиљеријских граната калибра 155 милиметара.

(Танјуг/Монд)

Турска је понудила нови нацрт споразума који би замрзнуо рат између Русије и Украјине дуж постојеће линије фронта, а према извору упознатом са документом, он се промовише уз посредовање турског председника Реџепа Ердогана и иницијатива је турске стране, наводи руски независни лист Нова газета, са седиштем у Летонији, а преноси Ројтерс.

Извор тврди да све три стране, односно Турска, Русија и Украјина, тренутно имају текст документа.

Нацрт је заснован на документима са првих преговора у Истанбулу, а у нови текст су унете неке од формулација из маја 2022. године.

Мировну иницијативу може подржати већи број европских политичара, као и земаља глобалног југа, наводи се у тексту.

У документу се напомиње да је међусобна обавеза Сједињених Америчких Држава и Русије да не користе нуклеарно оружје ни под којим околностима, и позива на обнављање Споразума о ограничењу стратешког наоружања (СТАРТ-3), у одсуству једностраног повлачења из њега у будућности.

Документ предвиђа и забрану мешања у унутрашње ствари друге земље на било који начин који би могао да дестабилизује њену власт, као и замрзавање рата дуж постојеће линије фронта.

Такође су наведене обавезе да се одрже референдуми 2040: национални референдум о спољној политици земље, као и референдуми под међународном контролом на свим украјинским територијама које је Русија припојила у време замрзавања рата.

Нацрт споразума подразумева и гаранције ванблоковског статуса Украјине до 2040, и размену затвореника по формули "сви за све“, а од Русије се тражи да се не противи придруживању Украјине Европској унији.

Како оцењује руски лист, вероватноћа усвајања овог нацрта споразума је мала, будући да је ово најмање девети пројекат ове врсте.

Украјинска "формула мира“, развијена 2022. године, укључивала је 10 тачака, од којих се многе не поклапају са новим нацртом мировног уговора.

Кинески мировни план је такође укључивао тачке које нису унете у нови нацрт: поштовање суверенитета свих земаља, напуштање хладноратовског менталитета и укидање једностраних санкција које не решавају постојеће проблеме већ стварају нове.

Међутим, наводи Нова газета, сама чињеница његовог појављивања указује да међународна заједница и поједине земље настављају да улажу напоре да пронађу начин да се рат оконча.

(Ројтерс/Нова газета)

Москва је користила навођене бомбе за напад на термоелектрану у граду Сумију, на северу Украјине, саопштила је регионална војна управа, преноси Ројтерс.

Како се наводи, жртава није било.

(Ројтерс)

Било какви мировни преговори о Украјини који не укључују Русију су бесмислени, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима одговарајући на питање о иницијативи Швајцарске да се у јуну одржи конференција о такозваној украјинској формули мира.

"Прво треба да схватимо о чему ће они тамо говорити, о каквој формули мира. То је прва ствар. Друго, ми смо више пута напоменули да је, наравно, преговарачки процес без Русије беспредметан и, у ствари, то је преговарачки процес без сврхе“, рекао је портпарол Кремља, преноси Тас.

Песков је нагласио да је Русија отворена за разговоре о Украјини, али с обзиром на то како је Кијев себи забранио преговоре, Москва не види никакву перспективу за то.

(Танјуг, Тас) 

Руска војска је поново лансирала пројектиле на Харков, извештавају локалне власти.

Градоначелник Игор Терехов написао је на Телеграму да су чули "њихов долазак" у Харков.

За неколико минута је пријавио нове експлозије и позвао људе да буду опрезни.

Шеф харковског гарнизона и одбрамбених снага Харкова Сергиј Мељник пријавио је руске ракете у ваздуху.

(Унијан)

Русија као узвратну меру, прогласила персоном нон грата службеника аустријске амбасаде, коме је наређено да напусти територију Федерације до 18. априла, саопштило је Министарство спољних послова.

"Амбасадор Аустрије у Москви Вернер Алмхофер је 11. априла позван у Министарство спољних послова на разговор. Уручена му је оштра протестна нота због неоправданог проглашавања два запослена у руској амбасади у Аустрији персонама нон грата", саопштило је Министарство, пренео је Тас.

Министарство је нагласило да то није крај руских узвратних мера.

(Танјуг, Тас)

Министарство одбране Русије саопштило је да су руске оружане снаге спровеле масован напад на украјинске енергетске објекте, као одговор на покушаје Украјине да оштети руску енергетску индустрију.

"Реагујући на покушаје кијевског режима да нанесе штету нафтној и гасној индустрији и енергетским објектима Русије, Оружане снаге Руске Федерације су извршиле масовни напад високопрецизним оружјем дугог домета из ваздуха и мора, као и из беспилотних летелица, против објеката горивног и енергетског комплекса Украјине. Сви објекти су погођени", наводи се у сапштењу министарства, преноси РИА Новости.

Додаје се да је "као резултат тога поремећен рад украјинских предузећа војне индустрије, поремећено је пребацивање резерви у подручја борбених дејстава и отежано снабдевање војних јединица Оружаних снага Украјине горивом".

(Танјуг, РИА Новости)

Председници Украјине Володимир Зеленски и Летоније Едгарс Ринкевичс потписали су билатерални безбедносни споразум.

"Према томе, Летонија ће Украјини пружати војну помоћ у вредности од 0,25 одсто БДП-а годишње. Поред тога, Летонија преузима десетогодишњу обавезу да подржи Украјину у сајбер одбрани, уклањању мина, беспилотним технологијама и сигурно ће допринети нашем приступању ЕУ и НАТО-у“, рекао је Зеленски на Телеграму.

(Унијан)

Број украјинских мушкараца који беже од војне мобилизације порастао је од најаве да ће бити спуштена старосна границе са 27 на 25 година, али су порасле и цене услуга спровођења преко западне границе због повећаног опреза Украјине, рекао је један од кријумчара дезертера за Скај њуз.

Кријумчар је у интервјуу навео да су цене за бекство преко границе пешице 6.000 долара, али да бегунци добијају попуст од 2.000 долара ако су вољни да препливају неку од бројних река које деле Украјину са суседним државама.

Још се није десило да се неко удави пливајући преко реке, већ је само понеко добио хипотермију, навео је кријумчар, као и да постоји опрема за дезертере који не умеју да пливају.

Главни проблем су, како је истакао, све бројније патроле украјинске власти на западној граници, на прелазима са Пољском, Словачком, Мађарском, Румунијом и Молдавијом.

"Псе трагаче можете да заварате, да замаскирате свој мирис. Али оно што је најтеже, што је тренутно највећи проблем, то су дронови којих има веома много", казао је кријумчар.

Његов опасни посао незаконитог кријумчарења дезертера је добро плаћен, пише Скај њуз, али он признаје да значајан део новца издваја за његове неименоване изворе који му помажу да избегне патроле.

Упитан да ли је реч о помагању људима или профитирању од рата, кријумчар одговара да "особа која разуме да ови мушкарци могу бити одведени у рат не поставља тако глупа питања".

(Танјуг)

У руском ракетном нападу на Николајев на југу Украјине погинуле су најмање четири особе, а пет је повређено, саопштили су званичници.

"Непријатељ наставља балистичке ударе на југ Украјине. Подмукло је ударио на Николајев усред дана“, саопштила је јужна војна команда на Телеграму.

Оштећене су приватне куће, аутомобили и индустријски објекти.

(Reuters)

У руском ракетном нападу на Николајев на југу Украјине погинуле су две особе, а најмање четири су повређене, саопштио је регионални начелник.

(Reuters)

У масовном нападу, руске трупе су потпуно уништиле термоелектрану "Трипoљски" у Кијевској области, саопштио је агенцији Интерфакс-Украјина председник надзорног одбора ПЈСЦ "Центеренерго" Андриј Гота.

Према његовим речима, сви радници који су били у смени током гранатирања су живи. Услед удараца дошло је до пожара већих размера у турбинској радњи.

У предузећу су тренутно у току радови на сузбијању пожара.

Вреди напоменути да је термоелектрана "Трипољски" најмоћнија електрана у Кијевској области.

Предузеће за производњу енергије је највећи снабдевач електричном енергијом у Кијевској, Черкаској и Житомирској области. Налази се у округу Обуховски на обали Каневског резервоара.

(Интерфакс-Украјина)

Национални антитерористички комитет (НАЦ) саопштио је да су у предграђу Наљчика убијена два милитанта која су планирала саботаже и терористичке нападе на територији Кабардино-Балкарије.

Они су додали да су, према доступним подацима, припадници те групе, која је била део међународне терористичке организације, убијена током пуцњаве, "планирали да изврше више диверзантских и терористичких аката на територији републике".

Није било губитака међу запосленима ФСБ, Министарства унутрашњих послова, Министарства за ванредне ситуације и Националне гарде Русије који су учествовали у противтерористичкој операцији, као ни међу цивилним становништвом“, саопштио је комитет.

(Интерфакс)

Украјински парламент Врховна рада усвојио је Закон којим се уређује начин на који се мобилишу нови регрути у војску, померајући тако старосну границу са 27 на 25 година, саопштио је заменик шефа скупштинског Одбора за финансије Јарослав Железњак.

Одлуку су подржала 283 од 450 посланика.

Законом који је предложила команда украјинске војске потребно је пола милиона нових регрута, проширује се број цивила које војска може да мобилише и укључи у борбе у време трајања ванредног стања које је на снази од када је избио сукоб са Русијом у фебруару 2022. године.

Пре тога, народни посланици су гласали да се из предлога закона избаци норма о демобилизацији која је била у првом читању.

Предвиђено је отпуштање из службе војних лица која су служила укупно 36 месеци током ванредног стања. Истовремено, њихово разрешење је морало да се изврши у року који је утврђен одлуком Штаба врховног команданта.

За уклањање ове одредбе из предлога закона о мобилизацији гласало је 227 народних посланика.

Сада у закону о мобилизацији нема одређеног рока за демобилизацију оних који су бранили Украјину од првих дана потпуне инвазије.

(Унијан)

Украјинска национална компанија за нафту и гас "Нафтогас" саопштила је да су руске снаге напале два подземна складишта гаса током ноћи.

"Рано јутрос непријатељ је напао два украјинска подземна складишта гаса. Она настављају да раде“, саопштио је "Нафтогас" на Телеграму.

(Reuters) 

Руска војска саопштила је да је преко ноћи оборила 12 дронова изнад Курске, Тамбовске, Белгородске, Брјанске, Липецке области и Републике Мордовије.

У Липецкој области, дрон је пао на зграду болнице у изградњи у селу Доброје, рекао је гувернер Игор Артамонов.

(Интерфакс)

Русија је на Украјину ноћас лансирала више од 40 пројектила и још око 40 дронова.

"Успели смо да оборимо неке од пројектила и бомбаша самоубица, нажалост, само део", рекао је председник Володимир Зеленски на Телеграму.

Шеф државе напомиње да су руске снаге поново гађале критичне инфраструктурне објекте.

"Овде је, управо сада, наша прилика да победимо руски терор, да свет може да докаже да сви подједнако доживљавају терор као злочин. Али ако се Русији дозволи да то настави, ако руске ракете и мине погоде и то не само Украјину, ако наши партнери не буду одлучни, глобално ће бити допуштен терор“, напомиње Зеленски.

Истакао је да је Украјини потребна противваздушна и друга одбрамбена подршка, а "не затварање очију и дуге расправе".

(Унијан)

У граду Наљчику, административном центру руске севернокавкаског Кабардино-Балкарске Републике и у појединим областима његовог Черкеског округа јутрос је проглашен режим противтерористичке операције да би се осигурала безбедност грађана на подручју где су откривена наоружана лица која су учествовала у терористичким активностима, саопштио је Национални антитерористички комитет. 

У саопштењу се наводи да су наоружане лица блокирале снаге руске Федералне службе безбедности у предграђу Наљчика када су отворили ватру на снаге безбедности које су од њих тражиле

Прецизира се да ће због спровођења противтерористичке операције, до даљег, на наведеној територији "бити на снази низ посебних мера и привремених ограничења".

У Махачкали и Каспијску у Дагестану у Русији уведен је крајем марта режим противтерористичке операције. Тада су приведене три особе које су планирале терористичке нападе, а испоставило се да су двојица из централне Азије.

(Танјуг, РИА Новости)

Поводом последица масовног руског напада на Кијевску област, шеф ОВА Руслан Кравченко рекао је да је узбуна трајала више од пет сати.

"Нажалост, током ваздушног напада на Кијевску област, нападнут је критични инфраструктурни објекат", навео је Кравченко.

За сада нема информација о жртвама или мртвима.

(Унијан)

Руска војска је таласима јуришних дронова и пројектила напала Украјину.

Најтежа ситуација је у Харковској области, само на тај град је било више од десет ракетних удара.

Председник Володимир Зеленски рекао је да је Русија током ноћи напала Украјину са више од 40 пројектила и 40 дронова.

(Reuters) 

Доналд Трамп сматрa своју садашњу посету Украјини неприкладном, пошто није председник Сједињених Америчких Држава, саопштио је његов штаб, одговарајући на позив председника Володимира Зеленског да Трамп дође у Украјину, преноси Ројтерс.

Представници Трампове кампање рекли су да Зеленски није имао званичне контакте са бившим председником САД.

"Није било контакта са Зеленским, а председник Трамп је јавно изјавио да би било неприкладно да сада путује у Украјину, јер није главнокомандујући“, наводи се у извештају.

Истовремено, Ројтерс подсећа да амерички председнички кандидати често путују у иностранство како би унапредили своју спољну политику.

Бивши кандидати који су сада одустали, укључујући бившег потпредседника Мајка Пенса и бившег гувернера Њу Џерзија Криса Кристија, посетили су Украјину док су водили кампању за номинацију ГОП-а.

Током своје прве председничке кампање 2016. године, Трамп је посетио Мексико и састао се са његовим тадашњим председником Енрикеом Пењом Нијетом.

(Reuters)

Руски напад на Харковску област прекинуо је електричне везе са више од 200.000 потрошача, рекао је Алексиј Кулеба, заменик шефа кабинета украјинског председника, у апликацији за размену порука Телеграм.

Иначе руска војска је напала енергетску инфраструктуру и у областима, Запорожја, Лавова и Кијева, саопштио је министар енергетике Херман Галушченко.

(Ројтерс, Украјинска правда)

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ разговараo je телефоном с украјинским министром спољних послова Дмитром Кулебом о напорима ЕУ да убрза слање оружја Украјини.

"Поново сам разговарао са министром спољних послова Дмитром Кулебом о напорима ЕУ да убрза слање оружја Украјини, посебно када је реч о системима противваздушне одбране и муницији. Позивам државе чланице ЕУ да ако имају потребну опрему, помогну Украјини“, навео је је Борељ на платформи Икс.

Навео је да на следећем заједничком састанку министара спољних послова и одбране ЕУ, 22. априла, "морамо да се окупимо и разговарамо о ономе што смо обавезни да урадимо и о акцији".

"Украјина не може да чека", наручио је Борељ.