Макрон: Француска не планира слање војника у Украјину у блиској будућности; интензивиране борбе у Запорошкој области

Више снажних експлозија одјекнуло је у Керчу на истоку Крима.

Како јављају локални медији, Кримски мост који повезује то полуострво са Русијом вечерас је блокиран и није дозвољен саобраћај.

(Униан)

Руски дронови напали су украјински лучки град Одесу.

како јављају украјински медији у граду се чуло више експлозија, али нема извештаја о људским жртвама и материјалној штети.

(Униан)

Украјински министар одбране Рустем Умеров саопштио је да је са америчким колегом Лојдом Остином разговарао о ситуацији на фронту, као и о снабдевању оружјем.

"Информисали смо министра одбране Остина о тренутној ситуацији на фронту и разговарали о променама у најважнијим секторима. Заједно радимо на обезбеђивању потреба украјинских оружаних снага и повећању способности војске", написао је Умеров на свом налогу на платформи Телеграм.

Претходно је Остин рекао током саслушања у Kомитету за оружане снаге  америчког Представничког дома да би Русија и НАТО, уколико падне Украјина, могли доћи у директан војни сукоб.

Француска не намерава да шаље трупе у Украјину у блиској будућности, али разматра могуће мере да је подржи, рекао је председник Емануел Макрон у интервјуу чешком порталу "Новинки" и листу "Право" уочи посете Прагу.

"Одговарајући на постављено питање о слању трупа у Украјину рекао сам да ништа није искључено. То не значи да разматрамо могућност слања француских трупа у блиској будућности, али ми отварамо дебату и размишљамо о свему што се може учинити да се подржи Украјина, пре свега на украјинској територији“, рекао је Макрон.

Почетком прошле недеље десетак европских лидера одржало је састанак у Паризу на којем су покренули питање пружања помоћи кијевском режиму.

Макрон је рекао да се разговарало о питању слања војног особља у Украјину, али да није било могуће постићи консензус.

(Pravo)

Европска унија се противи продужењу споразума о транзиту гаса из Русије преко Украјине после 2024. године, изјавила је европска комесарка за енергетику Кадри Симсон.

"ЕУ није заинтересована за продужење споразума о транзиту гаса са Русијом, али проучавамо како украјинска гасна инфраструктура може да се користи у будућности", рекла је Симсон.

Амерички председник Џозеф Бајден продужио је годину дана одређене санкције Русији уведене због ситуације у Украјини, наводи се у документима објављеним на сајту Беле куће.

Реч је о рестриктивним мерама које су према Русији примениле актуелна администрација 21. фебруара 2022. године, претходна администрација Доналда Трампа 20. септембра 2018. и администрација 44. председника САД Барака Обаме у марту и децембру 2014. у вези са Кримом.

"Све ове санкције морају остати на снази и након 6. марта 2024. године. Акције и политике и даље представљају неуобичајену и изузетну претњу по националну безбедност и спољну политику Сједињених Америчких Држава“, наводи се у документу.

САД су почеле да уводе санкције Русији због ситуације у Украјини и поновног уједињења Крима са Русијом у марту 2014. године. Санкције су од тада више пута проширене и обнављане.

Литавнија ће заједно са Чешком учествовати у иницијативи прикупљања помоћи за Украјину, изјавила је литванска премијерка Ингрида Шимоните.

Она није навела колико ће средстава Литванија издвојити за помоћ Украјини.

Претходно је чешки премијер Петр Фијала поручио да постоји само један пут ка миру, а то је да се "спречи агресор да оствари своје циљеве“.

(Reuters)

Оружане снаге Украјине изградиле су одбрану дуж линије Бердичи–Семјоновка–Орловка–Тоненко, где је због мочварног подручја одбрана олакшана. 

Међутим, према неким извештајима,  Бердичи, делови Орловке и Тоненка дошли су под контролу руских снага.

Борбе се настављају у сва три села, што значи да се украјинске снаге не повлаче и покушавају да зауставе Русе.

(Унијан)

Сукоби су интензивирани на неколико деоница фронта у Запорошкој области, саопштио је шеф регионалног покрета "Ми смо заједно са Русијом“ Владимир Рогов.

"Поред Работина, борбе се воде од села Вербовоје према Малој Токмачки. Фронт је оживео и у области села Жеребјанки и Пјатихатки, која се налазе североисточно од града Васиљевке", рекао је Рогов.

Украјинске снаге покушавају да задрже своје положаје појачавајући гранатирање беспилотним летелицама и артиљеријом, укључујући и касетне гранате.

(РИА Новости)

Пољска је потписала споразум којим ће купити противтенковске брацаче граната од шведског "Саба", а цео посао кошта око 1,63 милијарде долара, саопштио је пољски министар одбране Владислав Kосињак-Kамиш.

Ове године Пољска ће потрошити око четири одсто БДП-а на одбрану, док покушава да ојача оружане снаге након руског напада на Украјину.

"Пољске оружане снаге ће добити противтенковске гранате произведене у Шведској и ми смо одвојили новац за то", рекао је Kосинијак-Kамиш, додајући да се то оружје показало ефикасним у Украјини.

У договор је укључен аутоматски бацач граната "карл густав М-4", који је направљен да се супротстави свим типовима модерних борбених возила.

Kоснијак-Kамиш каже да ће Пољска добити неклико хиљада бацача граната и неколико стотина хиљада муниције, као и неопходну инфраструктуру, обуку и остале елементе неопходне за коришћење оружја.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Запад настоји да преузме контролу над Молдавијом, "као што је то учинио са Украјином".

"Од самог почетка постсовјетске ере, Запад је почео да се увлачи у односе између Русије и њених суседа. Запад и даље води исту политику. То је видљиво и у Централној Азији, у Закавказју. То је, такође, видљиво и у европском делу бившег Совјетског Савеза – Украјини и Молдавији, коју отворено спремају да постане наследник Украјине са становишта преузимања целокупног њеног руководства", рекао је Лавров.

Kонгрес непризнате Придњестровске Молдавске Републике усвојио је прошле недеље резолуцију којом је затражио помоћ од Русије услед, како се наводи, економских, социјалних, хуманитарних и војно-политичких изазова и претњи без преседана.

Односи Москве и Kишињева погоршали су се након што је прозападно оријентисана политичарка Маја Санду постала председница Молдавије крајем 2020. године, наводи руска агенција.

Санду је прошле године представила Стратегију националне безбедности којом се, између осталог, проглашава партнерство са Сједињеним Државама кључним аспектом националне безбедности.

Kремљ, са друге стране, стратегију сматра највећом претњом.

(РИА Новости)

Шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси рекао је да када са Владимиром Путином намерава да разговара о руским плановима за нуклеарну електрану Запорожје које су руске трупе заузеле на почетку рата.

На отварању састанка са представницима 35 земаља тог тела УН, који се одржава на три месеца, Гроси је рекао да сутра треба да отпутује у Русију.

Гросијево путовање у Русију је одавно планирано. Првобитно је намеравао да отпутује прошлог месеца након боравка у Украјини.

"Постоје питања у вези са будућим оперативним статусом електране. Да ли ће се покренути или не? Која је идеја? Шта је идеја у погледу спољних далековода за напајање, пошто је оно што видимо изузетно крхко и танко", одговорио је Гроси на питање о чему ће разговарати са Путином.

Запорожје, највећа нуклеарна електрана у Европи, изгубила је везу са свим спољним далеководима осам пута у последњих 18 месеци, приморавајући је да се ослања на агрегате на дизел за основне функције као што је хлађење горива у реакторима како би се избегло потенцијално катастрофално топљење језгра.

Док један од њених главних далековода тренутно функционише, а шест реактора је у гашењу, што смањује оперативни ризик, Међународна агенција за атомску енергију каже да је ситуација у електрани и даље несигурна.

Оставио је отвореним о којим другим питањима би се могло разговарати.

"Не бих долазио са фиксном листом ставки. Како то бива, када се састајем са светским лидером који има одговорности, а посебно са државом која поседује нуклеарно оружје, сталним чланом Савета безбедности УН, не могу искључити да се разговара о другим стварима“, додао је Гроси.

(Reuters)

Предмет који је пао у поље у Пољској, чланици НАТО-а, био је метеоролошки балон, након што је тамошњи таблоид Факт у понедељак објавио да је војни објекат пао у тој области.

Факт је навео да је "војни предмет" пао у поље у близини града Милаково, али полиција у оближњој Остроди потврдила Ројтерсу да је предмет био метеоролошки балон.

"Јутрос смо добили дојаву да је предмет пао на ливаду код Милакова. Сада можемо да потврдимо да је у питању метеоролошки балон“, рекао је портпарол полиције.

Како је навео, полиција је обезбеђивала место до доласка војске, а тренутно се ради на "индентификацији порекла предмета и разлога проналаска баш на том месту".

Новембра 2022. године залутали украјински пројектил погодио је пољско село Прзеводов на југу Пољске и том приликом убио две особе.

(Reuters)

Немачки канцелар Олаф Шолц искључио је могућност наоружавања Украјине ракетама дугог домета таурус уколико би било неопходно да војници Биндесвера буду укључени у њихово коришћење на фронту.

"Не можете испоручити систем наоружања који има веома широк домет, а затим не размишљати о томе како се над њим може остварити контрола", рекао је Шолц.

"Ако желите да имате контролу то је могуће само ако су умешани немачки војници, то за мене не долази у обзир."

Немачка се досад опирала слању пројектила таурус у Украјину, опрезна да не буде увучена у директну конфронтацију са Русијом.

Питање је ескалирало након што су руски медији у петак објавили 38-минутни снимак разговора у којем се чуло да немачки официри разговарају о оружју за Украјину и потенцијалном удару Кијева на мост на Криму.

(Reuters)

Високи руски званичник Дмитриј Медведев рекао је да ће Москва показати уздржаност у одговору на наводно пресретнути снимак немачких официра који разговарају о нападу на Русију, али да то неће заборавити, преносе РИА Новости.

Заменик председника Савета безбедности Русије коментарисао је тај случај на омладинском форуму на југу Русије.

Медведев је поновио да су мировни преговори са садашњим украјинским руководством немогући и да би свака нова украјинска влада прво морала да призна "нову реалност“ на терену.

(Reuters)

Кремљ је саопштио да наводни снимак разговора немачких официра показује директну умешаност Запада у сукоб у Украјини.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да није јасно да ли су немачке оружане снаге, Бундесвер, деловале на сопствену иницијативу или је то део државне политике.

(Reuters)

Украјинска војна обавештајна агенција покренула је сајбер напад на сервере руског Министарства одбране, чиме је, како се тврди у објави, добила приступ "већини поверљивих службених докумената“.

Главно одељење обавештајних служби украјинског Министарства одбране навело је на свом налогу на Телеграму да његова специјална служба има софтвер за заштиту информација и шифровање, као и низ докумената тајне службе руског војног министарства.

Наводи се да је реч о наређењима, извештајима и другим документима који су кружили између више од две хиљаде структурних јединица руске војске.

Тврди се да Кијеву прибављене информације омогућавају да спозна комплетну структуру система руског Министарства одбране и његових јединица.

(Guardian)

Министарство спољних послова Русије позвало је на разговор немачког амбасадора, пренела је агенција Тас, позивајући се на неименовани извор, након што су тамошњи медији објавили аудио-снимак састанка високих немачких официра.

У наводном позиву, немачки официри разговарају о оружју за Украјину и потенцијалном удару Кијева на мост на Криму, што је навело руске званичнике да захтевају објашњење.

(Reuters)

Железнички мост у близини руског града Самаре потресла је експлозија, јавила су тамошње новинске агенције, позивајући се на хитне службе. Жртава није било.

Очевидац је за агенцију Тас рекао да се око пет сати по локланом времену чуо удар на железнички мост преко реке Чапајевке. Саобраћај на мосту је обустављен", рекао је саговорник агенције.

Претходно је оштећена ограда и носећа конструкција моста у близини обале.

Tас наводи да је инцидент изазвала експлозивна направа.

Русија је последњих месеци известила о низу напада на своју индустријску и логистичку инфраструктуру за које је окривила Украјину.

(ТАСС, Reuters)

Руске трупе су гранатирале Никопољ и Марганец, саопштио је шеф Дњепропетровске ОВА Сергиј Лисак на Телеграму, преноси Укринформ.

”У вечерњим сатима, регион Никопољ је био под непријатељским нападом. Дроном камиказа је гађан окружни центар. Оштећени су пошта, приватна кућа и аутомобил“, навео је Лисак.

Додао је да је тешком артиљеријом гађан и Марганец, где је погођен далековод.

(Укринформ)