Украјинска економија пред другу годишњицу рата - зависна од колебљиве стране помоћи, многи не могу да пронађу посао

Максим и Денис имају две године. Рођени су пред сам почетак рата. У Кијеву под бомбама, нису могли да остану у инкубатору. Две године касније, ноћу их буде звуци екплозија.

"Било је више веома бучних ноћи, под ракетама. Проблем ми је да им објасним шта се дешава, уплашени су, ја им кажем да је то ватромет. Грлим их и трудим се да им скренем пажњу", наводи Настја Коломојтсева.

Олексиј Коломотсјев наводи да је будућност неизвесна.

"Све је другачије сада, имали смо планове, али ништа од тога, будућност је неизвесна, тешко је. Као да све време нешто чекамо, да донесемо неке одлуке, али не можемо, ризик је превелики", истиче Коломотсјев.

Настја и Олексиј су програмери. На почетку рата, кажу, испрограмирали су себе да преживе. Живот је лакши са платама страних компанија, али и они осећају промене.

"По нашим рачуницама последњих месеци живот је месечно скупљи за 30 одсто, цене су порасле. Када се томе додају трошкови рехабилитације за Максима са церебралном парализом, то је велики изазов. Знам и да многи моји пријатељи не могу да пронађу посао", каже Настја Коломојтсева.

Украјинска економија на респиратору

Трговине су у Кијеву добро снабдевене, али са просечном платом од 400 евра, стандард већине Украјинаца тешко је погођен. У првој години рата бруто домаћи производ пао је за трећину, петина привреде је уништена. Уз страну помоћ, у 2023. опоравак је био близу 6 процената. Инфлација, око пет одсто.

Економисти сада користе медицински речник да опишу стање украјинског буџета. Кажу тренутно је на респиратору. Од почетка године, Кијев чека страну помоћ. Прво више, па мање од 10 милијарди долара. Није стигла. Стићи ће, од Европске уније од пролећа. Надају се, и америчка помоћ ће се наставити.

"Тешко је правити прогнозе, нарочито јер се и даље чека шта ће се догодити са кампањом нове мобилизације која може да се креће од 300.000 до 500.000 људи. То би био велики ударац на економију. Потрошња се опорављала током претходног периода, али људи су осиромашили", наводи Наталија Шаповал, директорка Инситута Кијевске школе економије.

Варшава јастреб подршке Кијеву

Храна чини 60 одсто украјинског извоза. Извоз жита изазов је од почетка рата. Од житног споразума са Русијом, преко житног коридора до протеста европских фармера, који у Украјини виде нелојалну конкуренцију. Варшава је од почетка рата јастреб подршке Кијеву, али због ниске цене украјинског жита, незадовољни пољски пољопривредници блокирају границу са Украјином.

"Извоз Украјине зависи од партнера. Блокада границе са Пољском је велики проблем. Ове године је могућ опоравак од око пет процената, али са ниске стартне позиције. Буџетски дефицит тренутно треба подршку споља од 37 милијарди долара, то може да порасте додатно због мобилизације. Помоћ од европске уније ове године могла би да износи од 16 до 18 милијарди долара, али ти износи и даље нису довољни да се покрије недостатак", наводи Наталија Шаповал, директорка Инситута Кијевске школе економије.

Кијев сва средства улаже у одбрану, за остало зависи од стране помоћи. А и финансијске институције попут ММФ-а рачунице су правиле очекујући да се рат заврши 2024. Сада то изгледа мало вероватно.