Рат на дну мора - партизани, подморнице и једрилице

Четири паралелне истраге које воде државе чији су стручњаци имали приступ местима на којима су 26. септембра у ваздух одлетеле три од четири цеви гасовода Северни ток 1 и 2 ни после осам месеци нису успеле да утврде ко стоји иза овог напада.

Пет мушкараца и жена укрцали су се у изнајљени брод у Ростоку 6. септембра, утоварили материјал потребан за саботажу и испловили према данском острву Борнхолм, тврде немачки Шпигл и АРД.

Јахту је изнајмила фирма чији су власници Украјинци, а посаду су чинили капетан, два рониоца, два помоћника и лекар. До Ростока су дошли користећи лажне пасоше, које су користили и приликом изнајмљивања брода.

Њујорк тајмс и нешто касније Вашингтон пост су објавили да је напад на Северни ток извела проукрајинска група, али да нема јасних индикација да је саботажа имала везе са званичницима власти у Кијеву.

Према америчкој верзији догађаја, професионални рониоци су изнајмили једрилицу типа "баварија крузер 50" на немачком острву Риеген, а немачка полиција је, наводно, већ у јануару испитала власнике чартер компаније.

Бела кућа, морнарица, Норвежани...

Насупрот тврдњама америчких и немачких медија, Симур Херш тврди да су експлозије које су уништиле цеви гасовода Северни ток резултат компликоване тајне операције, коју су осмислили највиши званичници администрације председника Џозефа Бајдена. Експлозив су поставили Американци, док су гасовод у ваздух дигли Норвежани, написао је Херш.

Некадашњи новинар Њујорк тајмса и Њујоркера, добитник Пулицерове награде Сејмор Херш је за ову операцију окривио Белу кућу, Централну обавештајну агенцију и на концу Норвежане, наводно одговорне за активирање експлозива.

За операцију, коју су осмислили председник Џозеф Бајден, његов саветник за националну безбедност Џејк Саливен, те државни секретар Ентони Блинкен и његова помоћница Викторија Нуланд, одговорна је и ЦИА и припадници Центра за рониоце и спасавање америчке ратне морнарице, смештеног у Панама Ситију на Флориди.

"Одлука о саботажи на гасоводу донета је после више од девет месеци дебате међу званичницима о начинима на који би се тај циљ најефикасније постигао. Већину времена није дискутовано о мисији, већ о начину на који би се то могло урадити а да се не открије починилац", пише Херш.

Рониоци из центра на Флориди изабрани су јер не потпадају под надлежност команде за специјалне операције, која је обавезна да о акцијама унапред обавести Конгрес. Планирање ове операције комплетирано је у првим месецима 2022. године.

Украјински партизани, јахта и данско острво

Истрага немачких и америчких медија је експлозив којим су разнесене цеви Северног тока ставиле у руке двојице неидентификованих ронилаца, који су камионом допремили експлозив до Ростова.

Према тој истрази, јахта изнајмљена лажним пасошима допловила је до данског острва Кристијансо, североисточно од Борнхолма. На столу јахте која је потом враћена власницима, пронађени су трагови експлозива.

Наводи се и да је одмах после експлозија једна западна обавештајна служба европским партнерима дојавила да су напад извршили украјински командоси.

Дански медији, пак, тврде да је потрагу за тим бродом прва покренула полиције те државе, која је од локалних власти затражила помоћ.

Администратор тог острва, Сорен Тим Андерсен је рекао и да су прегледани регистри доласка и одласка пловила из локалне луке, као и да је преко Фејсбука замолио становнике да фотофрафије и снимке луке из дана који су претходили нападу.

Немачки медији не искључују могућност да је читава операција са изнајмљеном јахтом и траговима експлозива на столу у кабини намерно инсценирана како би се скренула пажња са стварних починилаца.

Хершова верзија саботаже

Рониоци америчке морнарице су, како тврди Херш, експлозив на цеви Северног тока поставили у јуну прошле године, током маневара названих "Балтопс 22". У исто време, постављени су и детонатори, који су активирани три месеца касније.

Хершове тврдње подударају се са малобројним детаљима који су, до сада, процурили из истраге коју воде власти у Берлину.

"Напади на гасоводе Северни ток 1 и 2 комплексна је операција, коју није могла да изведе терористичка организација, већ само добро опремљене и обучене специјалне снаге", оценили су немачки безбедносни стручњаци.

Недељник "Шпигл" је, после експлозија, објавио да је америчка Централна обавештајна агенција још током лета упозорила Немце на могуће нападе на Северни ток, тврдећи да су пресретнуте руске комуникације у којима се изражава забринутост због могућих украјинских акција усмерених против овог гасовода.

Могућност да, осим Северног тока 1, проради и нови крак гасовода из Русије ка Немачкој, наишао је на бројне противнике у САД, па је Бајденова администрација била у великој мери принуђена да промени приступ, пошто су Тед Круз и републиканци у Сенату запретили да ће блокирати избор амбасадора, осим Николаса Бернса, који је именован за амбасадора у Пекингу.

Блокада у Сенату и чињеница да су Руси гомилали трупе на граници са Украјином, вратили су фокус Бајденове администрације на Северни ток 2, пише Херш, пре свега због страха да би Немачка могла да покаже озбиљне резерве према наоружавању Украјине за рат са Русијом.

Планирање напада на Северни ток

Херш наводи да је, неколико месеци пре експлозија, у оптицају било више могућности за напад, укључујући понуду морнарице да употреби нову подморницу, ратног ваздухопловства да поред гасовода испусти бомбе које ће касније бити активиране, док је ЦИА инсистирала да било који план мора бити тајан.

На крају, избор је сведен на рониоце, али је и даље добар део званичника показивао озбиљне резерве, због честих руских патрола у Балтику, као и чињенице да у околини нема нафтних платформи, које би "прикриле" ову операцију.

План је, коначно, финализован почетком године, а 7. фебруара Бајден је после састанка се немачким канцеларом Олафом Шолцом рекао да "уколико Русија нападне...Северног тока 2 више неће бити".

Изјавом америчког председника и нешто ранијим јавним наступом Викторије Нуланд, тврде званичници, ова операција престала је да буде тајна и самим тим планери више нису имали обавезу да о њој обавесте Конгрес.

Норвежани су, убрзо затим, пронашли идеално место за напад – у плитким водама Балтика, недалеко од острва Борнхолм.

Редовни заједнички маневри на Балтику оцењени су као идеална прилика да се постави експлозив, посебно након што су Американци вежбама додали и нови елемент – истраживање и развој.

Првобитно је планирано да експлозив буде активиран 48 сати после постављања, али су Американци сматрали да би такав временски рок недвосмислено указивао на умешаност Вашингтона.

На крају, норвешки патролни авион П-8 испустио је сонар недалеко од места на којем је експлозив постављен. Неколико сати касније, експлодирале су цеви гасовода Северни ток 1 и 2.

Наредни П-8, овај пут амерички, надлетео је ово подручје непосредно после детонација.

"Морнарички П-8А је био на рутинском лету изнад Балтичког мора невезано за цурење из гасовода Северни ток", рекао је тада Ројтерсу портпарол америчке ратне морнарице, што је изазвало лавину спекулација о наводној америчкој умешаности у саботажу гасовода.

Непосредно после експлозије, бивши пољски министар спољних послова Радек Сикорски написао је на Твитеру: "Хвала САД", али је после неколико дана обрисао твит.

Према једној од верзија, која је после хаварије представљена у западним медијима, саботажу су изазвали Руси покушавајући да вештачки подигну цене природног гаса и истовремено покажу како су у стању да изведу такву акцију и на другим подводним инфраструктурним објектима од глобалног значаја.

Гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени су у експлозијама које одговарају снази 500 килограма ТНТ-а. Толико је било потребно да се уништи неколико центиметара челичне облоге и исто толико армираног бетона у који су постављене цеви гасовода, проценила је немачка обавештајна служба БНД.

С обзиром на то да су цеви постављене на дубини од 80 до 110 метара, немачки безбедносни експерти сматрају да је искључено да су за напад одговорне терористичке организације, већ једна од оних неколико држава које имају способност да овакву акцију планирају и изведу.

Напади на Северни ток 1 и 2 најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру од 1980. године, колико их је избројао швајцарски Инстутут "Паул Шерер".