ЕУ договорила седми пакет мера против Русије; Олена Зеленски у Конгресу САД тражила оружје

Портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс изјавио је да је Бајденова администрација упозоравала на проширени војни фокус Русије у Украјини на анексију делова земље изван источног региона Донбаса.

"Овај рат није ништа друго до рат за територије", рекао је Прајс на данашњем брифингу реагујући на коментаре руског министра спољних послова Сергеја Лаврова.

(Ројтерс) 

Украјинско Министарство финансија, суочено с падом бруто домаћег производа (БДП) од 35 до 45 посто ове године након напада Москве у фебруару, саопштило је да се нада да ће до 9. августа финализирати одлагање сервисирања свог дуга од око 20 милијарди долара.

Замрзавање, које су брзо подржале водеће западне владе и велики фондови који позајмљивали средства Кијеву, одложило би и отплату дуга од око 1,2 милијарде долара који доспева већ почетком септембра.

(Ројтерс) 

Руски циљеви у Украјини сада се протежу изван источног региона Донбаса на југ земље, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Како се рат у Украјини ближи свом петом месецу, Лавров је рекао да је "географија другачија".

Како Украјина добија оружје дугог домета од западних земаља, циљеви Русије у Украјини би се променили, рекао је Лавров.

Амбасадори земља чланица ЕУ су на састанку у Бриселу финализовали и дали "зелено светло" за нови пакет санкција против Русије који се, на првом месту, односи на мере за одржавање и јачање ефикасности шест до сада уведених пакета санкција.

Нове мере подразумевају и рестрикције на извоз злата из Русије, а више физичких и правних лица додају се на постојећу листу оних којима се замрзава имовина и ограничава кретања у ЕУ.

Намера овог седмог пакета рестриктивних мера које ЕУ уводи због инвазије Русије на Украјину је додатно ограничавање извоза робе за двоструку намену у Русију као што су хемикалије и машине које би могле да се користе у војне сврхе.

Такође, овај пакет би требало да појасни правила како би се избегло да извоз хране и лекова из Русије буде ограничен постојећим санкцијама.

У Бриселу објашњавају да данас усвојени пакет појашњава низ одредби за јачање правне сигурности за спровођење до сада усвоијених рестриктивних мера и додатно усклађује санкције ЕУ са санкцијама савезника и партнера, посебно у Г7.

Седми пакет ЕУ снакција против Русије супиће на снагу по објављивању у ЕУ Службеном гласнку, што се очекује у четвртак.

(Ројтерс)

Председник Литваније Гитанас Науседа рекао је да, док Русија наставља свој рат у Украјини, светска заједница треба да додатно пооштри санкције и одсече Русију од глобалних ланаца снабдевања и одвоји је од технолошког напретка.

"Санкције треба да буду болне, ефикасне и неизбежне", рекао је Науседа после разговора са бившом потпредседницом Европског парламента, а сада чланом Европске комисије Мејрид Мекгинис, пренео је литвански "ЛРТ".

Лидер Литваније је нагласио да је неопходна сарадња са трећим земљама како би се спречило заобилажење санкција.

(Танјуг)

Према наводима градске администрације, украјинске трупе су користиле неколико дронова камиказа, а изведена су укупно четири напада.

Представник војно-цивилне администрације Владимир Рогов навео је на свом Телеграм каналу да су, према прелиминарним информацијама, "беспилотне летелице биле опремљене бојевим главама".

Реакторски део нуклеарке није оштећен.

(РИА Новости) 

Руски министар спољњих послова Сергеј Лавров изјавио је да геополитички циљеви "специјалне војне операције Русије у Украјини" више нису ограничени на Донбас, већ да укључују друге територије.

"Географија је сада другачија. Не ради се само о ДНР и ЛНР, већ и о Херсонској области, Запорошкој области и низу других територија", рекао је министар спољних послова Сергеј Лавров.

Процес се наставља, доследно и упорно, поручио је он.

Лавров је упозорио да би се циљеви Кремља могли даље проширити ако Запад настави да снабдева Украјину оружјем.

"Не можемо дозволити да део Украјине који ће Володимир Зеленски контролисати, или ко год да га замени, има оружје које ће представљати директну претњу нашој територији и територији оних република које су прогласиле независност", поручио је Лавров.

(Гардијан) 

Руски борбени авиони оборили су украјински ловац миг 29 у Николајевској области и јуришни авион Су-25 у Доњецкој народној републици (ДНР), саопштио је портпарол Министарства одбране, генерал-потпуковник Игор Конашенков.

"Ловачка авијација Ваздушно-космичких снага Русије уништила је у ваздушним борбама два авиона Ваздухопловства Украјине: миг 29 у рејону насеља Снигирјовка у Николајевској области и Су-25 у близини насеља Добропоље у ДНР", рекао је Конашенков, пренела је агенција Тас.

Како је рекао, у протекла 24 сата руске борбене авијације, ракетне и артиљеријске трупе погодиле су 17 украјинских војних објеката.

Такође, како је додао Конашенков, у нападима је уништено осам складишта ракетног/артиљеријског оружја и муниције у близини насеља Парасковијевка, Константиновка и Артјомовск у ДНР, Нововоронтсовка у Херсонској области и Терноватоје у Запорошкој области.

(Ројтерс)

Руска служба за надзор комуникација саопштила је да предузима кораке да казни Фондацију Викимедија, која је власник сервера на ком се налази онлајн енциклопедија Википедија, због кршења руског закона у вези са сукобом у Украјини.

Роскомнадзор је у саопштењу навео да се на Википедији и даље налазе "забрањени материјали, укључујући лажне информације о току специјалне војне операције на територији Украјине", као и да ће помоћу интернет претраживача информисати кориснике да је Викимедија прекршила руски закон.

Роскомнадзор је саопштио да ће мере остати на снази док Фондација Викимедија не почне у потпуности да поштује руски закон.

(Ројтерс)

Састанак Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација о безбедној испоруци украјинских житарица биће одржан у Истанбулу ове недеље, рекао је за Тас извор у Анкари.

"Очекује се да ће разговори бити одржати ове недеље, вероватно сутра", рекао је извор.

Си-Ен-Ен Турк је известио да ће састанак бити одржан у Истанбулу у петак, али још нема званичне потврде.

Турски министар одбране Хулуси Акар саопштио је у понедељак да су постигнути начелни споразуми о стварању коридора за извоз пољопривредних производа из Црног мора, као и да ће се касније ове недеље одржати састанак између делегација Русије, Турске, Украјине и УН на којем би главни споразуми могли да буду формализовани у једном документу.

У Истанбулу су 13. јула вођени разговори о успостављању коридора за извоз жита, којима су присуствовале војне делегације Русије, Турске, Украјине и представници УН.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је после састанка да је то велики корак ка осигуравању безбедног и поузданог извоза хране из Украјине преко Црног мора.

(Танјуг)

Сирија прекида дипломатске односе са Украјином, известила је новинска агенција САНА, позивајући се на дипломату у Министарству спољних послова.

Како наводи САНА, одлука сиријских власти је одговор на одлуку Кијева о прекиду дипломатских односа.

"Украјинска влада практично нема никакве односе са Сиријом од 2018. године, када је одбила да продужи визе сиријским дипломатама у амбасади у Кијеву", навео је дипломата у саопштењу, преноси агенција Тас.

Како је нагласио, они нису били у могућности да обављају дипломатску службу, а сиријска амбасада била је принуђена да обустави своје активности због непријатељских ставова украјинских власти.

(Танјуг) 

Сједињене Државе и савезници почињу да разматрају могућности за обуку украјинских пилота, као део дугорочних напора да се потенцијално помогне Кијеву да изгради ново ратно ваздухопловство, рекао је Ројтерсу командант војних ваздухопловних снага САД Чарлс Браун.

Он је током лета за Аспен у Колораду на безбедносни форум, признао да су у току такви разговори унутар америчке војске и њених савезника.

"Желимо да направимо дугорочни план о томе како изградити њихово ваздухопловство према ономе какво ће им бити потребно у будућности", рекао је Браун, који је и сам пилот, не потврђујући ниједну одлуку о даљем напретку.

Његове изјаве уследиле су неколико дана након што је Представнички дом Америчког конгреса усвојио меру којом би, ако прође даље одлучивање, било одобрено 100 милиона долара за обуку украјинских пилота и сервисних техничара на америчким борбеним авионима.

Како се прецизира, командант ваздухопловста САД није желео да коментарише ову одлуку, као ни нагађања о временском оквиру за њено спровођење или о томе које врсте западних авиона би могле бити најприкладније за Украјину.

Браун је нагласио да је будуће обучавање украјинских пилота сложено питање, које би требало да узме у обзир ратно стање и могућности Кијева да у тим околностима повуче пилоте из борбе како би се укључили у дуготрајну обуку.

На питање Ројтерса колико би времена могло да буде потребно украјинском пилоту да се оспособи за летење на америчким борбеним авионима, Браун је рекао да амерички пилот може да се обучи на новом типу авиона за око два до четири месеца.

"Прелазак са совјетског система би био мало тежи", навео је амерички генерал.

Браун је саопштио да би Украјина могла да се ослони на савезнике из НАТО-а са таквим искуством, током преласка са авиона из совјетског ере на западне системе.

Уз обезбеђивање противваздушног наоружања са Запада, Украјина добија могућност да спречи руску доминацију на небу, од почетка инвазије Москве 24. фебруара.

Украјина настоји да се ослободи зависности од руских авиона, тако што би обезбедила америчке летелице и потребну обуку за своје пилоте, а украјинске ваздухопловне снаге су јавно изразиле своја очекивања за америчке борбене авионе Ф-15 и Ф-16.

(Ројтерс)

Украјинске трупе испалиле су рано јутрос 12 пројектила из лаких вишецевних ракетних бацача "химарс" на Антоновски мост преко реке Дњепар у Херсонској области, рекао је за РИА Новости заменик начелника војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов.

Он је додао да  још немају информације о могућим жртвама гранатирања.

Начелник војно-цивилне администрације у Херсонској области Владимир Салдо затворио је мост за теретни саобраћај у среду ујутру, како би се,  како је рекао омогућили радови на поправци. 

"Ако се удари наставе, мост би се могао срушити", цитирала је новинска агенција Тас заменика шефа руске администрације Сергејa Киријенкa. 

Антоновски мост преко Дњепра, укупне дужине 1.366 метара, пуштен је у рад 1985. године.

(Ројтерс)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу извршио је инспекцију војске и наредио уништавање украјинских дронова изнад пограничних области Русије, преноси Тас.

Он је наређење издао током инспекцијског обиласка групе "Запад" Оружаних снага Русије, која учествује у ратним дејствима у Украјини.

Шојгу је, након што је саслушао извештај заповедника војне групе, затражио да се подигне оперативност када је реч о уништавању дронова, како би се одлучно спречавали напади на руске градове у области на граници са Украјином, наводи Тас.

(Ројтерс)

Ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, изјавио је да "НАТО не зна границе ако му је пут отворен и да Алијанса није заустављена у Украјини, започела би исти рат нешто касније, Крим би био изговор".

"Рат је сурова и тешка тема и Ирану није нимало драго што због тога пате обични људи, али у случају Украјине, да нисте преузели иницијативу, друга страна би својом иницијативом изазвала рат", рекао је Хамнеи у уторак у Техерану, у разговору са руским председником Владимиром Путином.

Ирански вођа је нагласио да Русија и Иран морају више да сарађују како би смањили моћ долара.

Путин се сложио са ставом Ирана да није имао другог избора него да изврши инвазију.

"Нико није за рат, а губитак живота обичних људи је велика трагедија, али понашање Запада нас је натерало да реагујемо", саопштио је руски председник.

Он је навео да су му неке европске земље потврдиле да су биле против чланства Украјине у Северноатлантском савезу, али да је на њих извршен притисак из Вашингтона.

"Били смо против чланства Украјине у НАТО-у, рекли су, али смо пристали под притиском Америке, што показује њихову несамосталност", нагласио је Путин, наводи британски Гардијан.

Руски председник Владимир Путин је у Техеран учествовао у три рунде билатералних преговора и на самиту Ирана, Турске и Русије, који су гаранти Астанског процеса за Сирију.

(Гардијан) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је формирана специјална комисија за контролу употребе оружја које је испоручено Украјини за борбу против руских снага.

"Наши партнери су у потпуности информисано како користимо добијено оружје. Али да бисмо стали на пут манипулацијама руских пропагандиста и оних који им помажу у Украјини или негде другде, формиран је додатни одбор за контролу", рекао је Зеленски.

Комисија је основана при Врховној ради и у њеном саставу биће представници свих парламентарних странака.

(Гардијан)

Према америчким званичницима, Сједињене Америчке Државе ће у наредних неколико дана објавити нови пакет наоружања за Украјину.

Очекује се да ће пакет укључити америчке мобилне ракетне бацаче, познате као "химарс", и метке за вишеструке ракетне системе, као и артиљеријску муницију, рекао је Џон Кирби, главни портпарол Савета за националну безбедност.

Сједињене Државе су обезбедиле осам милијарди долара безбедносне помоћи од почетка рата, укључујући 2,2 милијарде долара прошлог месеца.

(Гардијан)

Председник Руске Федерације Владимир Путин предочио је да Москва не види жељу Украјине, како је рекао, да се спроведе прелиминарни мировни споразум договорен у марту.

Путин, упитан о могућем састанку са украјинским председником Володимиром Зеленским, рекао је да се Кијев није држао услова прелиминарног мировног споразума за који је рекао да је "практично постигнут" у марту, без детаљнијег објашњења.

"Коначни резултат, наравно... зависи од спремности уговорних страна да спроведу договоре који су постигнути. Данас видимо да власти у Кијеву немају такву жељу", рекао је председник Русије.

Преговори су вођени у марту, а обе стране су давале предлоге, али без помака. Зеленски је тада рекао да се може веровати само конкретном резултату разговора.

Говорећи пред новинарима након самита у Техерану, Путин је рекао да Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати нуде да посредују у преговорима Украјине и Русије.

(Ројтерс)

Володимир Зеленски је рекао да очекује значајне резултате за Украјину након посете његове супруге Олене Зеленске Белој кући у Вашингтону.

"Повећање америчке подршке Украјини, додатна помоћ за заштиту људи од руског терора, решавање хуманитарних потреба су задаци текуће посете прве даме Украјине Сједињеним Америчким Државама", рекао је Зеленски.

(Гардијан) 

Бивши државни тужилац Украјине Ирина Венедиктова коју је разрешио председник Володимир Зеленски каже да прихвата смену, али истиче да у њеној служби није било колаборациониста.

"Овде у мојој канцеларији не можемо имати колаборациониста. Такви људи су само они који раде на окупираним територијима. Моја канцеларија није окупирана територија", рекла је Венедиктова за Си-Ен-Ен.

Истакла је да је приоритет њене канцеларије био рад на проблемима с кривичним делима издаје и колаборационизма, као и да је њена служба била врло транспарентна у свом раду.

На питање који је стварни разлог њене смене, Венедиктова је рекла: "Знате да је моја позиција политичка. Била сам 16. главни тужилац у 30 година историје Украјине. То је реалполитика у Украјини. То је мој одговор."

Након што је новинар америчке телевизијске мреже инсистирао на одговору на питање због чега ју је Зеленски сменио, рекла је да не жели да о томе јавно дебатује јер ће Русија то у противном искористи.

"Председник је тренутно главни. То је његова стратегија и тактика. Доноси одлуке у складу са својим ставовима", навела је Венедиктова.

Украјински парламент потврдио је у уторак смењивање с функција шефа Службе државне безбедности (СБУ) Ивана Баканова и државног тужиоца Венедиктове, два дана након што их је председник Володимир Зеленски разрешио дужности због, како је навео, бројних случајева сарадње запослених у њиховим службама са Русијом.

(Си-Ен-ЕН, Ројтерс, Гардијан)

Руски председник Владимир Путин најавио је након трилатералног састанка у Техерану да ће Русија олакшати извоз украјинског жита преко Црног мора, али да жели да сва ограничења у вези са испоруком руског жита ваздушним путем буду укинута.

Путин је током посете Техерану изјавио да је постигнут напредак који би могао омогућити Русији да укине блокаду украјинске пшенице.

"Желим да вам се захвалим на вашим посредничким напорима", рекао је руски председник Реџепу Тајипу Ердогану, свом турском колеги, у коментарима које је објавио Кремљ.

"Уз ваше посредовање, кренули смо напред", рекао је Путин. "Нису још сва питања решена, али чињеница да има кретања је већ добра.

Изразио је наду да ће ограничења бити укинута како би се побољшала ситуација на међународним тржиштима хране, преносе РИА Новости.

Путин је истакао да је "Гаспром" увек испуњавао, испуњава и намерава да испуни све своје обавезе у снабдевању енергентима и додао да је покушај партнера Русије да на њу пребаце сопствене грешке "без основа".

Истакао је да "Запад за енергетску кризу криви 'Гаспром', иако је сам затворио енергетске руте и увео санкције" и додао да је компанија "спремна да пумпа онолико гаса колико јој је потребно", преносе РИА Новости.

"Какве везе има 'Гаспром' с тим? Па какве везе има 'Гаспром'? Затворили су једну руту, другу руту, ставили су ове пумпне станице под санкције. 'Гаспром' је спреман да пумпа колико је потребно, они су сами све затворили", поручио је Путин.

"Без турбине преполовиће се доток гаса преко Северног тока 1" 

Указао је и да ће се, уколико се Русији не врати турбина, преполовити доток гаса преко Северног тока 1.

"Ако се Русији не врати турбина за Северни ток 1, капацитет тог гасовода могао би бити преполовљен са 60 на 30 милиона кубних метара гаса дневно", рекао је синоћ руски председник после самита у Техерану.

Путин је казао да гасовод Северни ток 1, којим се Европа снабдева руским гасом, функционише са две турбине које дневно испоручују 60 кубика гаса, преноси Тас.

"Ако стигне још једна турбина, добро, радиће њих две. Ако не, онда ће радити само једна која ће обезбеђивати 30 кубних метара гаса дневно", рекао је Путин и додао да компанија "Гаспром" још није добила никакав званичан документ о Сименсовој турбини, која би после ремонта у Канади требало да се врати Русији.

(Ројтерс, Танјуг)