Међународни дан мира – зашто је савремени свет постао сложенији и како се мењају односи међу силама

Међународни дан мира, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација, обележава се сваког 21. септембра.

Политички аналитичар из организације "Нови трећи пут“ Димитрије Милић, говорећи о дометима и ограничењима мировних механизама Уједињених нација, који су установљени пре више од четири деценије са тежиштем на прекиду ватре, Милић истиче да су они увек зависили од најмоћнијих држава чланица и њихових капацитета.

"Што се тиче мировних механизама, наравно, Уједињене нације су увек зависиле од најмоћнијих држава чланица и њиховог капацитета, односно да ли су оне имале довољно моћи која произлази из војне моћи, економске моћи, у крајњој линији некада и просто моћи културе одређених великих држава, да просто спрече одређене сукобе у регионима“, навео је Милић.

Подсећајући да је период од деведесетих година до пре неколико година био један од мирнијих у историји, он објашњава да је то делом било тако због доминације једне силе:

"Предоминантно је то био један миран период, једним делом јер је просто постојала предоминација једне силе, Сједињених Америчких Држава, која је одвраћала у бројним регионима различите конфликте. Наравно, сада када је моћ дисперзивније распоређена у свету, и економска и војна моћ, онда многи покушавају да тестирају да ли постоји простор или не постоји простор за неке њихове идеје које раније нису могли да тестирају у пракси", рекоа је Милић.

Утицај сукоба у Украјини и на Блиском истоку на глобалну безбедност

Осврћући се на то како кризе у Украјини и на Блиском истоку мењају односе између великих сила, аналитичар указује да у овим сукобима постоји велики број инволвираних страна преко подршке.

"Русија за своја ратна дејства има подршку од Северне Кореје, од Ирана, од неких других држава посредно. Но, када говоримо о Украјини, има подршку читавог низа западних држава и држава савезница Запада. Тако да су они инволвирани у један вид, донекле, заступничког рата који је био присутан и у неким ранијим периодима“, објаснио је Милић, додајући да је ситуација на Блиском истоку још сложенија због испреплетаних односа тамошњих држава и мањих актера који имају сопствене фракције и интересе.

Као илустрацију промене економске моћи и глобалних односа, Милић је навео пример.

"Године 1997. када је Велика Британија предала Хонг Конг назад Кини, у том тренутку је Британија имала већу привреду него Кина и Индија заједно... Ево, 30 година скоро након тога, Кина је вишеструко престигла Британију, а чак и Индија је престигла Британију, тако да то са собом носи и промену у односима моћи, па самим тим и компликованије односе у свету", каже Милић.

Фрагментација светског поретка и улога мањих држава

Коментаришући да ли се свет дели на супротстављене блокове, гост Радио Београда истиче да постоји одређено фрагментирање поретка јер државе са привредним растом желе да новостечену економску моћ капитализују у политичкој сфери. Ипак, ови односи нису црно-бели:

"Као што је, рецимо, пример Русије која може да има, рецимо, са Турском одређене сфере где сарађује, пример ради енергетика, али да зато имају потпуно другачије интересе на Кавказу... Или имамо западне државе које, узмимо рецимо Сједињене Америчке Државе, које имају ривалитет са Кином у бројним сферама,али с друге стране имају економске односе и врло висок степен економске размене", навео је Милић.

У таквом хаотичнијем и сложенијем систему, где постоји већи број актера средње снаге, отвара се простор и за вешту дипломатију појединих мањих држава, попут Азербејџана или Катара, који кроз балансирање и коришћење сопствених ресурса успевају да значајно побољшају свој геополитички положај.

Положај Европе у новом глобалном поретку

Говорећи о позицији Европе, Милић наглашава да је Европска унија била највећи добитник некадашњег униполарног поретка, у којем није морала много да инвестира у сопствену одбрану нити да учествује у глобалним сукобима, будући да су САД преузимале одговорност за одржавање поретка.

"Европске државе су, можемо да кажемо, један транзициони губитник транзиције ка овом новом поретку, глобално гледано, јер су просто изгубиле у готово истом тренутку, у размаку од неколико година, све бенефите које су имале“, закључује Димитрије Милић, додајући да европске државе због дугогодишње навике да САД обављају „тежи посао“ тренутно теже пројектују сопствене интересе у нестабилном безбедносном окружењу.