Атмосфера у Србији пред изборе: Изостанак дијалога и политичке артикулације главни изазов друштва

Бивши министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и стручњак за менаџмент државне управе Михајло Рабреновић, сагласни су, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", да друштво карактерише замор од радикализације, али и наглашавају да кључни проблем лежи у одсуству истинског дијалога и адекватне политичке артикулације опозиције.

Говорећи о друштвеној клими и изласку на биралишта, Гордана Чомић истиче да проблем Србије нису сами избори, већ дубоко укорењен отпор према разговору.

"Проблем Србије је на три сегмента подељен. Први је недостатак дијалога, отпор према дијалогу. Други је та популарност непартијског плурализма и презира према партијама. И треће је што се у Србији од емоције покушава направити политичка идеологија, што је немогућ процес," истакла је Чомић.

Чомић наглашава да се у дијалогу бира тема, а не саговорник, те да је одбијање разговора заправо "намеран понос на незнање“ појединаца који немају јасне аргументе, али имају чврсте ставове.

С друге стране, Михајло Рабреновић оцењује да је у друштву приметан замор од ранијих протеста и блокада, али упозорава на опасност од неприхватања политичких неистомишљеника као легитимних саговорника.

"Грађани су на неки начин и уморни, рекао бих, од те друштвене радикализације, али оно што нарочито може да штети сагледавању политичких опција је неприхватање другог као некаквог легитимног саговорника. То је један минимум испод ког не би требало ићи," каже Рабреновић.

Улога опозиције и протестних покрета

Анализирајући политичку сцену, гости су се указали на недостатак јасне алтернативе актуелној власти, као и на појаву самозваних покрета и пленума који избегавају директно политичко организовање. Чомић истиче да емоције незадовољства, иако разумљиве, не могу заменити дуготрајан рад политичких странака.

"Без 5 до 7 година непрекидног рада, који не може да се плати, нема градње организације. То је један од послова које радите зато што је то важно...Владавина емоција без политичке артикулације неминовно доводи до делузије", каже Чомић.

Рабреновић додаје да алтернативне структуре и такозвани студентски покрети често користе неодређеност и маркетиншке стратегије како би привукли бираче, али да при том не нуде јасне ставове о кључним државним и спољнополитичким питањима, попут односа према Европској унији, Косову и Метохији и регионалној стабилности.

"Они намерно избегавају да се одреде као политичка странка докле год то могу, зато што они себе представљају као грађански покрет... на тај начин желе да захвате што већи део бирачког тела", рекао је Рабреновић.

Саговорници констатују и да је неопходно вратити фокус у институционалне оквире и бирачка места, уз очекивање да ће кампања показати у којој мери су политички актери препознали потребу грађана за стабилношћу и нормализацијом друштвених процеса.

Политичка сцена уочи избора: Занатски рад власти и одсуство алтернативе

Гордана Чомић истиче да се од владајуће коалиције може очекиват "класична кампања, занатска, дакле сабирање сигурних гласова на терену, рад активиста и подизање процента сигурности изласка сопствене подршке", наглашавајући да је кључни податак за изборе управо проценат сигурности бирача да ће се појавити на биралиштима.

Говорећи о такозваној референдумској атмосфери, Чомић оцењује да се избори не могу посматрати на тај начин јер не постоји јасна тема, већ подељеност на оне који не подносе власт и оне који је подржавају.

"Референдум је кад ви имате тему, па је пола друштва за ту тему, а пола друштва против...Ово није референдум. Ми зовемо то подељеношћу и референдумом зато што смо ми против и ми не подносимо власт, а они исто не смеју да подносе власт", рекла је Чомићева.

Она упозорава да се кроз такву кампању заправо показује "презир према демократији", јер се бирачима не нуде јасни програми нити одговори на питање шта ће се радити у понедељак након избора.

Сличан став дели и Михајло Рабреновић, који наводи да грађани остају ускраћени за јасне алтернативе и програме.

"Ми и даље не видимо шта они то нуде другачије. То је нешто чега су грађани гладни и жедни да чују, да виде: Ево, ближе се избори, ми и даље не видимо шта они то нуде другачије", рекао је Рабреновић.

Позиција нове алтернативе и универзитетски актери

Анализирајући нове политичке актере и такозвани студентски покрет, Рабреновић указује на парадоксе унутар тог процеса и истиче да се "на универзитетима нису изборили за основне академске стандарде и конкурентност кадрова, а сада се самокандидују као спаситељи друштва".

Чомић додаје да је алтернатива у друштву "самозаробљена" и да се озбиљне политичке промене не могу градити без дуготрајног рада и организације.

"Треба вам да урадите то све са политичком странком, паралелно са захтевима дневног реда дијалога као организоване мањине која гради странку, и да гледате у изборе 2034. То су избори које можете да добијете глат. Тако се то ради", истакла је Гордана Чомоић.

Завршна порука о дијалогу и стабилности

Оцењујући предстојећи изборни период, Михајло Рабреновић очекује "једну интензивну утакмицу, да се свако представи у најбољем светлу, а наравно грађани прате већ дужи период идеје које одређени политички фактори носе".

Са друге стране, Гордана Чомић, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", поручује да је за стабилност друштва кључно разумевање значаја дијалога и одговорности према држави.

"Можеш да будеш опозиција влади, можеш да не подносиш овог или оног који је сад на власти, па ћеш да га победиш. Можеш да сплеткариш, можеш свашта. Али никада нисам била опозиција Србији", истакла је Гордана Чомић.