Пред посланицима 59 тачака; Мали: Два стуба ребаланса буџета – брига о грађанима и наставак убрзаног економског раста

Посланик Српске напредне странке (СНС) Мирослав Петрашиновић изјавио је у Скупштини Србије да се изменама и допунама Закона о спречавању корупције заокружује процес реформе изборног законодавства, односно оних законских прописа који директно утичу на спровођење изборног процеса.

"Ми смо овим изменама и допунама које су сада пред вама имплементирали преосталих 13 ГРЕКО препорука", рекао је Петрашиновић на седници Скупштине, на чијем је дневном реду 59 тачака, међу којима су и измене и допуне Закона о спречавању корупције.

Петрашиновић је подсетио да је промењен читав сет закона, почевши од Закона о јединственом бирачком списку, преко Закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, измена и допуна Закона о локалним изборима, затим допуна Закона о избору председника Републике, измена и допуна Закона о Уставном суду.

Говорећи о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, Петрашиновић је рекао да је сада проширен појам јавног функционера, додајући да то не само да су тражили представници опозиционих политичких странака, већ је то био захтев и неких невладиних организација.

"Добијали смо критике како нисмо појмом јавног функционера обухватили функционере на локалу и управо кроз ове уводне одредбе смо то и учинили, на тај начин што сада под појмом јавног функционера обухватамо и шефа кабинета председника владе, шефа кабинета потпредседника владе, саветника председника владе, саветника потпредседника владе, посебног саветника министра, као и директоре и чланове надзорних и извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе", рекао је Петрашиновић.

Петрашиновић је навео да су донет низ јасних одредаба које дефинишу положај директора Агенције за спречавање корупције, које предвиђају ситуацију шта се дешава у оним случајевима када дође до престанка мандата или до разрешења директора Агенције за спречавање корупције.

Министар Синиша Мали изјавио је да ће од 7. септембра почети пријаве за исплату једнократне помоћи грађанима у износу од 6.000 динара који немају право на исплату из Акционарског фонда, додајући да је цео пакет помоћи грађанима вредан 980,6 милиона евра.

Он је објаснио да уз ребаланс буџета иде и посебни закон који се односи на исплату једнократне помоћи онима који су најугроженији - пензионери, примаоци социјалне помоћи, дечијиег додатка, као и борци и они који примају борачки додатак.

"Ми ћемо свим нашим најстаријим суграђанима, ако усвојите тај закон, 14. септембра исплатити - некима 35.000 динара, некима 27.500 динара, некима 20.000 динара, а такође ћемо са по 25.000 динара помоћи онима који примају новчану социјалну помоћ, онима који примају дечији додатак, онима који примају борачки додатак, и са по 10.000 динара свим борцима, којих има још негде око 90.000 у Србији", рекао је Мали.

Говорећи о најављеној једнократној помоћи свим пунолетним грађанима у износу од 6.000 динара, навео је да ће се та исплата десити у периоду од 22. до 25. септембра.

"Један део тог новца исплаћује се из Акционарског фонда, свим оним грађанима који имају право на ту исплату. Иначе, закон је релативно лош, по мом мишљењу, закон из 2008. године, где право на исплату имају само пунолетни грађани до 31. 12. 2007. године. Наравно, било би бесмислено да се тај новац исплати само њима, а да онда имате још милион и два милиона грађана који нису примили ништа. Зато смо издвојили додатни новац из буџета, негде око 150 милиона евра, како бисмо свим пунолетним грађанима обезбедили једнократну помоћ од 6.000 динара", рекао је Мали.

Мали је најавио да ће у наредних 10 до 15 дана бити донета одлука о нивоу повећања плата и пензија које ће, како је рекао, бити веће од децембра или јануара наредне године.

Министар финансија Синиша Мали је на седници Скупштине Србије образлажући ребаланс буџета рекао да два стуба ребаланса представљају - брига о грађанима и даљи наставак убрзаног економског раста и развоја.

Ребалансом буџета Србије повећава се удео новца за капиталне инвестиције у односу на оригинални буџет и он ће износити седам одсто, односно 780 милијарди динара, изјавио је  Мали.

Он је рекао да је ребаланс усмерен и на повећање животног стандарда грађана Србије па ће социјално угрожене категорије добити једнократну финансијски помоћ, а сви пунолетни грађани накнаду у износу од по 6.000 динара.

Мали је навео да је Србија макроекономски стабилна, да на рачуну тренутно има 600 милијарди динара.

"Наше су пројекције да ће бруто домаћи производ Србије на крају ове године достићи 95 милијарди евра а да ће следеће године, после Експа, прећи 100 милијарди евра", рекао је он. Навео је да је јавни дуг под контролом и да неће прећи 45 одсто удела у БДП-у до краја године. То је, како је навео, дупло боље од просека евро зоне, док је просек у свету 100 одсто.

"У другом кварталу имали смо раст БДП-а од 3,6 одсто, пројекција је да ове године буде 3,3 одсто што је боље од првобитно планираног. План нам је да са оваквим растом наставимо", истакао је министар финансија.

Навео је да ће сви приходи у буџету ове године бити укупно већи за 112,5 милијарди и да су сви приходи осим акциза већи од планираних.

Предлог ребаланса буџета, који је прва тачка дневног реда на седници Скупштине Србије која је данас почела, пред посланицима образлаже први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

На дневном реду седнице Скупштине је 59 тачака, а посланици су на почетку седнице одлучили да воде обједињену начелну расправу о свим тачкама.

Седници присуствује 148 посланика, као и чланови Владе Србије.

Посланици Скупштине Србије обавиће заједнички начелни претрес о свих 59 тачака дневног реда ванредне седнице.

Обједињени заједнички претрес је предложио шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов, а посланици су прихватили предлог.

У Скупштини Србије почела је ванредна седница на захтев 109 народних посланика, на дневном реду је укупно 59 тачака, међу којима је и ребаланс буџета за 2026. годину.

Седници присуствују министри Синиша Мали, Ненад Вујић, Јагода Лазаревић, Александра Софринијевић, Сара Павков, Немања Старовић, Јелена Жарић Ковачевић, Ђорђе Милићевић, Милица Ђурђевић Стаменковски.

Посланици Скупштине Србије почели су нешто после 10 часова ванредну седницу на чијем је дневном реду укупно 59 тачака, међу којима и ребаланс буџета за ову годину.

Седници присуствује 148 народних посланика, а председава председница Скупштине Ана Брнабић. Седници присуствују и први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, као и министри Јелена Жарић Ковачевић и Ђорђе Милићевић.

На дневном реду седнице је и више закона из области финансија, као и Закон о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду.

На дневном реду је и Предлог закона о Правосудној академији, као и предлог измена Закона о спречавању корупције и предлог измена Закона о упису непокретности.

Одбор за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије прихватио је у начелу три предлога који су на дневном реду ванредне седнице Скупштине Србије која почиње данас и предложио народним посланицима да их усвоје.

Одбор је на данашњој седници одлучио да прихвати у начелу Предлог закона о изменама и допунама Закона о националном ДНК регистру, који је поднела Влада и Предлог закона о потврђивању Општег споразума о привилегијама и имунитетима Међународне организације криминалистичке полиције - Интерпол, који је поднела Влада.

Такође, Одбор је одлучио да прихвати у начелу и Предлог закона о потврђивању Протокола о експлозивним остацима рата уз Конвенцију о забрани или ограничавању употребе извесних врста класичног оружја за која се може сматрати да имају прекомерне трауматске ефекте или да делују без разлике у погледу циљева (Протокол В), који је поднела Влада.

Представници Министарства унутрашњих послова су на седници Одбора представили предложене законе.

Одлучено је да известилац Одбора на седници Народне скупштине буде председник Одбора Милован Дрецун.