Адвокат Пашић о пребијању Рашковића: Тужилац у Приштини на испиту части; Томић: Тест да ли је закон изнад униформе

Полицијски инспекторат из Приштине покренуо је прелиминарну истрагу како би утврдио шта се заправо догодило Ненаду Рашковићу из села Дрен код Зубиног Потока. Према његовом сведочењу, припадници такозване косовске полиције претукли су га најпре пред сином и супругом, а затим у шуми где су га везали лисицама за дрво. Од задобијених удараца сломљена су му два ребра, због чега је у среду хитно пребачен на лечење у Београд.

Српска листа упозорава да није реч о изолованом инциденту и наводи да је још најмање седморо Срба доживело слично поступање, али да због страха о томе не желе да говоре јавно.

Некадашњи војни тужилац адвокат Драган Пашић наглашава да је неопходно да се по службеној дужности, покрене поступак против извршилаца овог "гнусног и тешког кривичног дела", те да овде није потребно подношење приватне кривичне тужбе или кривичне пријаве од стране полиције. Истиче да надлежни органи треба да обезбеде и фиксирају материјалне трагове, пре свега лекарске налазе који су већ сачињени и евидентирани у Косовској Митровици, али и у Универзитетском клиничком центру Србије.

Према његовим речима, требало би изузети ГПС логове са полицијских возила како би се тачно утврдило њихово кретање до шуме, али и до куће оштећених, као и снимке са камера полицајаца, а уколико такви снимци не постоје, затражити извештај зашто их нема. Наводи и да треба узети изјаве од оштећеног Ненада Рашковића, али и од чланова његове породице, те подсећа да је Рашковић већ дао изјаву док је био на лечењу у Косовској Митровици.

С обзиром на степен телесних повреда, оцењује Пашић, реч је о тешким телесним повредама које су нарочито опасне за живот, због чега би та изјава требало да буде детаљно дата на све околности како је дошло до овог "тешког криминалног чина".

Пашић сматра да је основни, главни тужилац Основног тужилаштва у Митровици на "великом, историјском испиту професионалне части", те да ће он својим чињењем или нечињењем показати да ли тужилаштво "води закон или политички притисак". Његова очекивања су, ипак, да ће се процесуирати учиниоци, јер је овај случај, како каже, "заинтригирао не само локалну, него и светску јавност".

"Овлашћења Инспектората - хапшење и одузимање значки"

Што се тиче поступања Полицијског инспектората, Пашић истиче да ова институција има широка овлашћења. Наводи да он може, уколико то већ није урадио, одмах да ухапси полицијске службенике, да им одузме значке и оружје, али и да препоручи генералном директору полиције тренутну суспензију и предузме радње које ће бити од користи главном тужиоцу Основног тужилаштва у Митровици.

На питање колико ће, уколико се покаже да снимци са полицијских камера не постоје, то бити "реч против реч" Рашковића и полиције, Пашић одговара да су материјални докази неспорни, пре свега тешке телесне повреде, али и то да су полицајци злостављали чланове породице, супругу Ненада Рашковића и њихово двоје деце, наносећи им душевне повреде.

Према његовим речима, без обзира на исказе и одбрану полицајаца, постоје материјални трагови који указују на основану сумњу да је извршен стицај кривичних дела - злостављање и мучење, противправно лишење слободе и изнуђивање исказа - за шта кривични закон Приштине предвиђа казну затвора до десет година.

Пашић подсећа и да су полицајци супрузи Ненада Рашковића, која је по националности Албанка, претили да ће је вратити у Албанију, што, како каже, доказује да се не ради о обрачуну грађана против грађана, Срба и Албанаца, "него једног дела апарата силе који примењује не само нечасне, него нечовечне, неморалне методе". Ти полицајци су, оцењује Пашић, "криминалци са значкама".

Питање да ли постоји политичка воља да се дође до одговорности

Политиколог Иван Томић каже да од ове истраге очекује мање него што би желео, а више него што су била досадашња искуства, те да управо у томе лежи "читава проблематика". Према његовим речима, питање није само да ли ће бити покренут поступак и како ће бити вођен, већ да ли постоји политичка воља у Приштини да се дође до одговорности и реалног кажњавања починилаца, како се овакав случај не би поновио.

Томић наводи да постоје три реална сценарија. Први је да се истрага заврши утврђивањем да је дошло до прекорачења овлашћења полиције, те да полицијски службеници на крају буду подвргнути некој дисциплинској мери - вероватно суспензији од месец или два дана - након чега би се вратили на посао и наставили са малтретирањем грађана. На тај начин би Приштина, сматра Томић, евентуално показала да су институције ту да раде свој посао, али би се истовремено послала порука да се на злочине над Србима гледа "доста благонаклоно".

Други сценарио, наставља Томић, био би повољнији у смислу изградње поверења и укључивао би преузимање политичке одговорности, било у командном ланцу, било од стране министра или неког другог, поред адекватног кажњавања директних извршилаца овог "нечовечног кривичног дела". Адекватна казна би у том случају свакако била затворска, уз трајну забрану бављења полицијским послом за те службенике.

Трећи, најнеповољнији сценарио, био би да Приштина покуша случај да релативизује и представи да је Рашковић "сам себе везао за дрво" и сам себе повредио, те да на крају поступак буде покренут против њега, за оно што је наводно урадио сам себи.

Због свега тога, Томић сматра да ово није само питање једног инцидента, већ питање да ли су привремене институције у Приштини заиста спремне да покажу да је закон изнад униформе, или ће значка бити изнад сваког закона, "када дође до ситуација у којима смо актери ми Срби".

Учестали претреси и привођења Срба

Осврћући се на учестале претресе и привођења Срба - до којих је долазило и претходних дана, а поново јуче, у селу Окланце у Зубином Потоку - Томић каже да ове инциденте не треба посматрати појединачно, јер, по његовом мишљењу, нису изоловани, већ део ширег обрасца који се у последње време понавља у понашању косовске полиције.

Безбедносна ситуација на северу Косова је, како наводи, доста специфична и не мери се само бројем инцидената, већ и осећајем да свака нова акција може бити "нова тачка притиска на српску заједницу".

Сматра да грађани, како на северу Космета тако и у осталим деловима Косова и Метохије, живе у "ситуацији перманентног страха", не знајући ко ће сутра бити на мети приштинских институција, где ће се десити следећа рација или упад специјалних јединица, и ко ће евентуално бити оптужен и осуђен "без икаквих доказа".

Проблематично је, сматра Томић, то што Приштина не схвата да контрола и стабилност нису исто, те да политичке акције неће допринети додатном поверењу, већ само продубљују страх и изазивају "још већу поларизацију" између Срба и Албанаца на простору Косова и Метохије. Наредни период ће, закључује Томић, показати како ће се све то одвијати и да ли ће Приштина успети да на то адекватно одговори.

Очи упрте у КФОР

На питање шта би требало да ураде КФОР и ЕУЛЕКС, с обзиром на то да истичу да истраге нису у њиховој надлежности, Пашић одговара да је тачно да ове међународне институције више немају надлежност спровођења истраге и хапшења коју су некада имале, али да не могу да буду неми посматрачи догађаја који је "атипичан у сваком смислу". Сматра да би припадници ЕУЛЕКС-а требало физички да буду присутни у просторијама Полицијског инспектората Косова, ради надзора над радом полиције, али и правосуђа, као и у Основном тужилаштву у Митровици.

КФОР, који према Резолуцији 1244 има мандат да обезбеди сигурност и безбедност грађана, такође треба да заштити породицу Ненада Рашковића, а Пашић оцењује да би Србија требало да упути хитан захтев КФОР-у да обезбеди присуство полиције како се догађај не би поновио.

На питање докле би могла да иде истрага о одговорнима - да ли само до непосредних извршилаца или и до њихових претпостављених - Пашић каже да, као правник, очекује да ће, након спроведене истраге, бити подигнута оптужница против тројице извршилаца, али и против свих одговорних у командном ланцу.

Треба утврдити, наводи он, ко је издао наређење за претрес села Дрен, ко је руководио полицијском акцијом и трочланом полицијском патролом, те ко је наредио или урговарао да се случај заташка, с обзиром на то да је прва изјава полицијских представника са севера Косова била да овде "није коришћена сила".

Осврћући се на наставак претреса и информације да је приликом њих пронађено оружје, Пашић истиче да Рашковић тврди да никада није поседовао оружје, те да се овде не ради о прекомерној употреби силе, већ о "чистом криминалу".

Да је Рашковић пружао отпор приликом хапшења, што није био случај, могло би се говорити о прекомерној употреби силе, каже Пашић, али ако полиција и органи кривичног гоњења имају доказе, није постојао ниједан разлог за употребу физичке силе. Због тога, закључује Пашић, без обзира на то што се претреси настављају, овакво поступање полицијских службеника представља тежак криминал, недозвољен по међународном праву.