НВО са севера КиМ: Тражимо истрагу због пребијања Рашковића, недостају резултати мониторинга Еулекса

Више српских невладиних организација са севера Косова и Метохије – Нова друштвена иницијатива, Центар за афирмативне друштвене акције, Институт за територијални економски развој, АКТИВ и Центар за заступање демократске културе – затражило је хитну и независну истрагу о бруталном пребијању Ненада Рашковића из села Дрен код Зубиног Потока од стране припадника такозване косовске полиције. Истовремено, организације су изразиле забринутост због начина на који Еулекс спроводи мониторинг рада полиције и резултата тог процеса.

У заједничком реаговању наводе да су се током претходних година више пута обраћале локалним представницима Еулекса, указујући на наводе о полицијском злостављању и другим спорним поступањима полиције, уз захтев да мисија јавно изнесе своје налазе и процене у конкретним случајевима.

Према сведочењу Ненада Рашковића, припадници тзв. косовске полиције упали су у његов породични дом у селу Дрен код Зубиног Потока, а након претреса почели да га туку по телу без икаквог разлога.

Организације подсећају да су још у октобру 2024. године упозориле да континуирано ћутање Еулекса о незаконитом или спорном поступању полиције више није прихватљиво.

"Не очекујемо да Еулекс прејудицира било који случај или замени надлежне истражне и правосудне органе, али очекујемо да независно праћење омогући да се утврди шта се догодило, да се уоче обрасци и да се, када постоје озбиљни проблеми, изврши довољан институционални притисак да дође до корективног поступања", наводи се у реаговању.

Оцењују да њихови досадашњи напори и вишегодишња комуникација са локалним представницима Еулекса нису били довољни да се изврши ефикасан притисак на полицију како би се спречиле и санкционисале праксе које изазивају забринутост.

Посебно указују на то да грађани, због страха, неповерења или уверења да пријављивање неће имати конкретне последице, не пријављују све случајеве за које тврде да представљају полицијску злоупотребу. Подвлаче да изостанак видљиве одговорности и конкретних корективних мера, чак и када се наводно злостављање пријави полицијском инспекторату, додатно нарушава поверење у постојеће механизме.

"Због тога број јавно познатих случајева не може нужно бити показатељ стварних размера проблема", наводе организације.

Због, како истичу, изостанка одговарајућих резултата досадашњег обраћања локалним представницима Еулекса, организације су се директно обратиле надлежнима у Бриселу. Захтев је упућен Civilian Operations Headquarters (CivOpsHQ) Европске службе за спољне послове (EEAS), односно цивилном оперативном команданту задуженом за цивилне мисије ЕУ.

Од надлежних у Бриселу траже писану процену ефикасности мониторинга Еулекса над радом полиције, наводећи да се тиме поставља питање одговорности самог механизма међународног мониторинга.

"Уколико Еулекс утврди озбиљне проблеме у поступању полиције, а јавност о томе не добије никакву процену нити постоји видљив резултат тог мониторинга, поставља се основно питање: какав је стварни ефекат мониторинга и какав притисак он врши на институције које би требало да буду одговорне за своје поступање", закључује се у реаговању Нове друштвене иницијативе, Центра за афирмативне друштвене акције, Института за територијални економски развој, АКТИВ-а и Центра за заступање демократске културе.