Миливојевић: Србија има право да предузме све мере за заштиту Срба на Косову и Метохији

Поводом најаве председника Србије да се разматра могућност промене тока реке Ибар код Рибарића и формирања радне групе која би се бавила тим питањем, дипломата Зоран Миливојевић оцењује да Србија има право да предузима мере за заштиту српског народа на Косову и Метохији.

Говорећи о актуелним споровима око објеката и имовине на том подручју, као и о недавном рушењу имовине Срба, Миливојевић је рекао да би евентуално преусмеравање Ибра, уколико би допринело стварању услова за нормалан живот и опстанак Срба, било легитиман потез.

Напоменуо је да се не разуме у техничке елементе евентуалног пројекта, али да је, како је навео, у политичко-правном смислу неспорно право Србије да предузима мере за заштиту својих интереса.

"Имајући у виду да приштинска страна предузима мере које су и противправне и које стварају услове да се обесмисли даљи опстанак српског народа на том простору, Србија мора да предузима све мере и кораке", казао је Миливојевић.

Питање Украјине враћа за сто и питање Србије

Миливојевић је посебно оценио значај става украјинског председника Володимира Зеленског о непризнавању једнострано проглашене независности Косова, наводећи да та изјава представља "своjeврсну реафирмацију принципа међународног права".

Према његовим речима, евентуално отварање приступних преговора Европске уније са Украјином поново би могло да отвори питање такозваног кипарског модела, односно начина на који се третира држава која не контролише целу своју територију.

"Не само да Србија може да пита, него само отварање преговора са Украјином на сто враћа кипарски модел. Не могу да почну преговоре с Украјином и са Молдавијом са територијалним проблемима, а да не ставе на сто и питање Србије", рекао је Миливојевић.

Он сматра да аргумент Европске уније о "посебним околностима" није довољан, јер се, како наводи, морају поштовати исти принципи и стандарди у односу према државама.

"Посебне околности подразумевају да не контролишете део територије, али нема посебних околности како третирате државу. То није само питање међународног права, него питање принципа и стандарда и норми са којих наступа Европска унија", казао је он.

Према његовој оцени, уколико ЕУ Украјину буде третирала као територијално целовиту државу током приступних преговора, исто питање би морало да буде отворено и у случају Србије.

Миливојевић је поручио да Београд, како је навео, не тражи посебан третман, већ примену истих принципа.

"Србија је пуноправна чланица Уједињених нација у међународно признатим границама, које подразумевају Косово и Метохију. Према томе, третирајте само тако Србију и ништа више", закључио је Миливојевић.

Он је оценио да је питање отварања преговора ЕУ са Украјином велики тест за Европску унију, јер би се, како је навео, истовремено поставило и питање односа према Србији и статусу Косова и Метохије.

Миливојевић је подсетио и на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, оценивши да она представља правни оквир који потврђује позицију Србије када је реч о Косову и Метохији.

"Од почетка нема објашњења. Покушали су са објашњењем да је косовско питање случај sui generis, али је то већ на међународном плану одавно пало. Две трећине света не признаје Косово. Друго, постоји Резолуција 1244. Она је потпуно у складу са међународним правом", закључио је Миливојевић.

Различите оцене безбедности последица су различитих интереса

Коментаришући најаву Кфор-а о почетку процеса интеграције косовске полиције у безбедносни систем, укључујући патроле на мосту на Ибру и код манастира Високи Дечани, Миливојевић је оценио да различите оцене безбедносне ситуације произлазе из различитих политичких интереса.

Док Кфор говори о побољшању безбедносне ситуације, Београд упозорава на све тежи положај Срба. Миливојевић сматра да део међународне заједнице има интерес да се покаже како Косово функционише као држава у пуном капацитету.

"Интерес је дела међународне заједнице, дакле неких западних центара моћи, да докаже тезу да је Косово држава и да функционише у пуном капацитету, и да су безбедносни услови такви да нема више потребе да Кфор делује", рекао је Миливојевић.

Према његовим речима, тиме се доводи у питање и даљи значај мисије КФОР-а, али и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

"Главна мисија Кфор-а на Косову и Метохији је безбедносна и делује по Резолуцији 1244, дакле по мандату Уједињених нација и Савета безбедности који је задужен за мир. Уколико ви обесмислите ту функцију, ако тамо влада мир и благостање, онда практично отварате и тему Резолуције 1244 и мандата Уједињених нација", навео је Миливојевић.

Сматра да је циљ таквог приступа да се косовска државност додатно потврди, а истовремено доведе у питање потреба за међународним безбедносним присуством.

"Циљ је да се питање Косова и Метохије, односно та државност на тај начин потврди и да се доведе у питање мандат Уједињених нација и функционисање Резолуције 1244 доказивањем да је тамо мир, да све добро функционише и да КФОР нема разлога за своје постојање", рекао је Миливојевић.

Говорећи о институционалној кризи у Приштини, Миливојевић је оценио да немогућност политичких актера да формирају функционалне институције представља додатни аргумент да је косовска државност, како је навео, неодржива.

"Ви тамо немате функционалан политички систем. И то је један од аргумената који показује да та косовска државност није одржива, не само на спољном плану, него и на унутрашњем плану", казао је.

Оценио је да се институционална блокада толерише упркос деловању Еулекс-а, Кфор-а и Унмик-а, док за косовског премијера Аљбина Куртија каже да, по његовом мишљењу, настоји да по сваку цену сачува власт.

Дрецун: Одлука Кфор-а да измени мандат угрожава безбедност Срба

Одлука Кфор-а да укључи такозвану косовску полицију у безбедносну архитектуру око манастира Високи Дечани представља покушај преношења дела надлежности на институције Приштине, оценио је председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун.

Дрецун сматра да се најављеним смањењем присуства Кфор-а и укључивањем косовске полиције у заштиту српских светиња мења модел безбедности на Косову и Метохији, што би, према његовој оцени, могло додатно да угрози Србе.

"Управо мислим да се ради о покушају једне реконфигурације мандата Кфор-а, да већи део свог мандата, својих надлежности, преносе на косовску полицијску службу", рекао је Дрецун.

Кфор не сме да буде трећа карика

Он је упозорио да се различито тумачење улоге Кфор-а већ види у односу према безбедности Срба на северу КиМ, док се истовремено најављује његова прва реакција у случају угрожавања Високих Дечана.

"Кфор по Резолуцији 1244 никако не може да буде трећа карика у том безбедносном окружењу које се ствара на Косову и Метохији", поручио је Дрецун.

Према његовој оцени, потези Кфор-а око Високих Дечана и моста на Ибру могли би да доведу до даљег смањења присуства НАТО снага и преношења њихових надлежности на безбедносне структуре Приштине.