Може ли историјско савезништво Србије и САД да постане савремено партнерство

На данашњи дан пре 108 година председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон прогласио је Српски дан и наредио да се на Белој кући завијори српска тробојка.

“Тај племенити српски народ тако се витешки борио за иста начела за која су се бориле Сједињене Америчке Државе за своју независност“, наведено је у саопштењу Беле куће из 1918. године.

Више од једног века касније, у години у којој Сједињене Државе обележавају 250 година независности, а Србија и САД 145 година дипломатских односа, две државе покренуле су стратешки дијалог и отвориле нову фазу сарадње.

 "Партнерство које се калило кроз 'челик и огањ'"

Амбасадорка Министарства спољних послова Љиљана Никшић истакла је да је после НАТО бомбардовања 1999. године један од највећих изазова био обнављање српско-америчких односа.

"Од 2017. године српска дипломатија радила је на ресетовању односа и враћању на стратешке темеље које су поставили наши преци. Због дневника о дану када се српска застава вијорила на Белој кући, књиге чији сам један од аутора, добила сам захвалницу председника Доналда Трампа, што је за мене представљало велику част“, рекла је Никшићева за РТС.

Нагласила је да је култура сећања од изузетног значаја.

"Заборав је опасан. Када пријатељи разговарају, увек се долази до добрих резултата. Зато је важно познавати историју и у њој тражити одговоре“, истакла је Никшићева.

Подсетила је на бројне личности које су повезивале Србију и Америку – од Ђорђа Шагића (Џорџа Фишера), једног од вођа Тексашке револуције 1835. године, преко америчког добровољца Феликса Рајта у другом Српско-турском рату 1877, до др Едварда Рајана који је спасавао Боград од тифуса и Рут Фарнам, прве жене коњичког официра у српској војсци.

Како је оценила, то је било партнерство које се "калило кроз челик и огањ".

Како је настао Српски дан у Америци

Историчар Синиша Вулић подсетио је да је 28. јул 1918. године проглашен Српским даном у САД, на четврту годишњицу почетка Првог светског рата.

“Иницијативу је покренуо тадашњи српски посланик у Вашингтону Љубомир Михајловић. Уз подршку државног секретара Роберта Ленсинга и председника Вудроа Вилсона, иницијатива је спроведена у дело“, објаснио је Вулић.

Како је навео, Српски дан био је врхунац дипломатске офанзиве Краљевине Србије у САД током Великог рата, у којој су важну улогу имали и истакнути Срби у Америци, пре свега Михајло Пупин, близак пријатељ председника Вилсона.

“Српске заставе биле су истакнуте широм САД, у црквама су служене молитве за Србију, а из депеше Љубомира Михајловића Николи Пашићу знамо да се српска застава вијорила и на Белој кући. Не знамо све околности тог догађаја, али знамо да је Србији тиме указана велика част“, рекао је Вулић.

“Гест без преседана“

Никшићева је оценила да је истицање српске заставе на Белој кући био гест без преседана.

"То је била прва страна застава која се завијорила на Белој кући. Друга је била француска, поводом Дана Бастиље. Тај чин говори о поштовању које је Америка исказала Србији и њеној борби у Првом светском рату“, истакла је Никшићева.

Подсетила је и на телеграм који је Вудро Вилсон упутио Николи Пашићу, у којем је навео да се “правда за српски народ налази високо на листи поимања правде сваког мислећег Американца“.

Никшићева је нагласила да су 2018. године  српске занатлије направиле један триптих о томе, од трешњиног дрвета старог једна век, за галерију Беле куће.

Нова фаза сарадње

САД су недавно укинуле царине на српску робу и да је покренут стратешки дијалог који обухвата сарадњу у области енергетике, економије, науке и свемирских истраживања.

Никшићева сматра да је највећи потенцијал управо у сарадњи у оквиру програма “Артемис“, истичући да је Никола Тесла још донео идеју о српском свемирском програму.

“После сарадње са 'Роскосмосом' и кинеским свемирским програмом, споразум са НАСА је веома важан. Верујем да би заједнички научно-истраживачки центар за космос 'Тесла–Пупин' могао да постане симбол новог партнерства Србије и САД“, рекла је Никшићева.

Подсетила је и на инжењер Дејвид Вујић, један од учесника програма “Аполо“, управо предложио оснивање таквог центра.

Симбол новог партнерства

На питање шта би данас могло да представља симбол српско-америчког партнерства, Синиша Вулић је оценио да је важно да обе државе граде односе на вредностима које их дефинишу.

“Успешне нације знају који су њихови симболи и не одричу их се. То треба имати на уму када се отварају нова партнерства и граде мостови међу нацијама“, истакао је Вулић.

Никшићева сматра да би управо заједнички свемирски центар "Тесла–Пупин“ могао да буде нови симбол сарадње две земље.

“Ако се некада изгуби компас, треба погледати славна поглавља историје. Она могу да помогну у одређивању будућих политичких праваца“, закључила је Љиљана Никшић.