Шта Србији доноси стратешки дијалог са САД

Бојан Станић наглашава да је разговор са САД од изузетне важности, јер се ради о најзначајнијој привреди на свету и пиониру у најсавременијим технолошким достигнућима. Прве теме које су стављене на дневни ред јесу енергетика и образовање.

"Са једне стране, потписан је споразум са Америчком агенцијом за свемирска истраживања (НАСА), у оквиру пројекта Артемис, који се тиче истраживања космоса. А са друге стране, говори се и о новим интерконекторима за снабдевање природним гасом – од тог ресурса Србија је зависна готово у потпуности и њега увозимо", наводи Станић, додајући да се у области образовања планира проширење Фулбрајтове стипендије.

Повезивање кроз просвету и културу, према његовим речима, кључни је показатељ изградње дубљег поверења.

"Када се разговара о сарадњи у области образовања, у области културе, онда то управо говори о поверењу између две стране, и то подиже билатералне односе на један одрживи ниво који поштује обостране интересе", наводи Станић.

Решавање енергетског "географског хендикепа” и питање НИС-а

Србија тренутно преко 80 одсто својих потреба за природним гасом подмирује увозом из Руске Федерације. У контексту постепених забрана увоза које Европска унија намеће својим чланицама, питање дугорочне диверсификације праваца снабдевања и приступа гасоводима на Егејском мору постаје приоритет.

"Европа је, као конкретно Европска унија, постала значајно зависна од америчког течног гаса, како је одустала од руског. И самим тим, Америка постаје кључна за снабдевање и енергетску стабилност Европе, па самим тим и Србије, која има тај географски хендикеп: нема излаза на море, окружена је чланицама Европске уније, па ако хоћете и НАТО пакта”, објашњава Станић.

На питање да ли отварање овог дијалога може убрзати решавање комплексних проблема везаних за Нафтну индустрију Србије (НИС), претње санкцијама и продужење лиценци, Станић изражава наду да ће процес донети већи ниво разумевања на међународној сцени.

"Ми се надамо да, уколико га не буде баш убрзао, да неће једноставно дозволити да дође до опет обуставе увоза нафте преко нафтовода Јанаф за рад наше рафинерије, што је неопходно. Отпочињање стратешког дијалога говори да сада заиста није тренутак да се то подигнуто поверење угрози увођењем санкција које би паралисало нашу нафтну индустрију. Решавање проблема НИС-а није питање само Америке, то је питање и Русије, то је питање Мађарске, и на крају и Србије", каже он.

Србија као научно и ИТ чвориште југоисточне Европе

Један од кључних ослонаца за сарадњу са високотехнолошким сектором САД представља снажна академска заједница у Србији, пре свега технички факултети Београдског универзитета, који заузима високу позицију на Шангајској листи.

"У тим техничким наукама, када је у питању електротехника, када је у питању астрономија, када је у питању астрофизика, са друге стране Физички факултет, Природно-математички факултет, па на крају и информационе технологије, и у погледу вештачке интелигенције, Србија је заиста ту направила један значајан искорак који говори о томе да Србија може да буде чвориште за те делатности овог дела Европе”, истиче Станић, додајући да сарадња са америчком страном отвара врата домаћим стручњацима да надограђују и примењују своја знања.

У економским односима две земље, ИТ сектор већ заузима лидерску позицију. Сједињене Америчке Државе су тржиште број један када је у питању извоз српских услуга, док су по питању робне размене на 17. месту. Ипак, незванично се помињу потенцијални изазови, попут могућег увођења америчког пореза од 25 одсто на оутсоурцинг ИТ услуга, што би представљало врсту царине. Станић верује да се ти сценарији неће реализовати и да ће дијалог у финалној фази водити ка преференцијалном статусу српске привреде.

Сигнал за инвеститоре и кредитни рејтинг

Успостављање стратешког дијалога шаље снажан сигнал инвеститорима и подиже кредибилитет домаћег тржишта за дугорочна, технолошки интензивна улагања. Привредна комора Србије очекује да би ово могло утицати и на прелазак домаћег кредитног рејтинга са шпекулативног на инвестициони ниво.

Као приоритетне области у којима се очекује појачано интересовање америчких компанија, Станић издваја прехрамбену индустрију, аутомобилску индустрију, ИТ сектор и креативну индустрију.

Са друге стране, анализирајући постојеће баријере и америчке забране извоза појединим великим компанијама које послују у Србији (попут компанија Линглонг и Зиђин), Станић напомиње да те мере немају суштински угрожавајући ефекат на укупну привреду, јер домаћи произвођачи успешно преусмеравају пласман робе на тржишта ЕУ и Кине. 

Критеријуми Вашингтона и балансирање између великих сила

Објашњавајући саму природу "стратешког дијалога”, Станић наводи да је то врста преговора која претходи чврстим уговорима о стратешком партнерству, какве Србија већ има са земљама попут Француске. Приликом одабира партнера за овај ниво односа, Вашингтон се првенствено руководи интересима сопствене националне безбедности, али и геополитичком тежином државе са којом преговара.

"Имајући у виду Србију као кључну – они кажу пивотал, односно као стожер привреде у овом делу Европе – онда самим тим свакако да је интерес Америке - уколико је заинтересована за стабилност региона, да има добре односе и са Србијом”, објашњава Станић. Он додаје да би успешан развој овог дијалога могао пружити значајан политички ослонац и по питању статуса Косова и Метохије и положаја српског народа на том простору.

На питање да ли је дугорочно одрживо да Србија развија стратешка партнерства са међусобно супротстављеним глобалним силама – будући да већ негује традиционално дубоке односе са Кином и дипломатско-енергетску сарадњу са Русијом (која је последњих пет година ограничена због рата у Украјини и претњи секундарним санкцијама) – Станић каже да кључ лежи у вештини дипломатије и уставном статусу војне неутралности.

"Србија као земља која заиста и у Уставу, дефинисан статус неутралности по питању војних савеза и других, има неку основу, за разлику од многих других земаља у региону, да заиста инсистира на том стратешком партнерству који би се тицао пре свега економије, научно-истраживачког рада и културних односа. У овом случају то је могуће. Србија на Западном Балкану заиста има предности на основу којих може да гради своју јединствену позицију и да на тај начин балансира у односима са кључним актерима светске политике и економије”, објаснио је Бојан Станић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".