Скупштина усвојила законе о родитељима-неговатељима, о оружју и муницији, измене Кривичног законика

Скупштина Србије завршила је Осмо ванредно заседање усвајањем свих 18 тачака дневног реда. Посланици су поред осталог усвојили Закон о финансирању политичких активности, Закон о родитељу-неговатељу, Закон о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика.

Седница је почела 6. јула.

Скупштина је прихватила Одлуку о измени Одлуке о именовању сталног састава Републичке изборне комисије, коју је поднела председница Народне скупштине.

Посланици су прихватили Одлуку о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, коју је поднела Посланичка група ПУПС – Солидарност и правда, као и Одлуку о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, коју је поднела Посланичка група Странка слободе и правде.

Скупштина је прихватила Листу кандидата за избор председника Савета Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), коју је поднео Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације.

Посланици су изгласали Мирка Вујадиновића на ту функцију.

Такође, посланици су прихватили и Листу кандидата за избор чланова Савета регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге, коју је поднео Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације.

За чланове Савета су изабрани Михајло Јовановић, Слободан Недељковић, Снежана Петровић и Мира Стевановић.

Посланици Скупштине Србије су усвојили аутентично тумачење одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима који је поднео Одбор за уставна питања и законодавство, а по коме изјаве воље четири члана РЕМ-а о подношењу оставке немају правно дејство.

За прихватање тумачења гласало је 128 посланика, а против је било 20. Овим се потврђује тумачење закона по коме оставка члана Савета РЕМ-а пре ступања на дужност нема правно дејство, као и да подношењу оставке на ту функцију мора претходити преузимање функције.

Оваквим тумачењем се разјашњава дилема, да ли се оставком може сматрати свака изјава воље изабраног члана Савета РЕМ-а као и да ли се изјаве воље четири члана Савета РЕМ-а од 19. децембра 2025. године, које су у Скупштину поднете као оставке на чланство, могу сматрати пуноважним оставкама.

Предлажући ово тумачење Скупштини, Одбор сматра да норму из тачке 4 треба тумачити тако да се оставком може сматрати само изјава воље дата након преузимања функције члана Савета РЕМ-а и у складу са тиме, изјава воље дата након избора, а пре ступања на дужност, односно фактичког преузимања функције, не сматра се оставком у смислу одредбе члана 18 тачка 4, нема правно дејство и не производи правну последицу у виду престанка мандата члана Савета РЕМ-а.

Према Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима који је Одбор за уставна питања и законодавство доставио Скупштини, наведено је да се оставком може сматрати само изјава воље дата након преузимања функције члана Савета Регулаторног тела за електронске медије.

"У складу са наведеним, изјава воље дата након избора а пре ступања на дужност, односно фактичког преузимања функције у Савету Регулаторног тела за електронске медије не сматра се оставком у смислу одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима и она нема правно дејство односно не производи правну последицу у виду престанка мандата члана Савета Регулаторног тела за електронске медије", наведено је у Предлогу аутентичног тумачења.

Додаје се да разлог за доношење аутентичног тумачења одредбе члана 18. тачка 4 Закона о електронским медијима проистиче из потребе да се прецизира да ли се оставком може сматрати свака изјава воље изабраног члана Савета РЕМ, односно да ли се изјаве воље четири члана Савета РЕМ-а од 19. децембра 2025. године, које су Народној скупштини поднете као оставке на чланство у Савету РЕМ-а, могу сматрати пуноважним оставкама у смислу цитиране одредбе Закона о електронским медијима.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности које су, како је наведено, у складу са препорукама ОДИХР-а, а једна од новина се односи на укидање јемства за политичке субјекте који немају своје овлашћене представнике, односно посланике или одборнике у скупштинама.

За закон, који је поднео народни посланик снс Мирослав Петрашиновић, гласало је 129 посланика.

Измене и допуне Закона о финансирању политичких активности омогућавају и таквим политичким субјектима да остваре права на средства из јавних извора без полагања јемства. Такође, прописано је да максимално задужење политичког субјекта може бити до 25 одсто од укупно опредељених средстава из јавних извора које тај субјект користи за редовно финансирање или која су му опредељена у току године када се спроводе избори. Смањен је рок отплате кредита или зајма са три на две године за редовно финансирање, а када је у питању финансирање политичке кампање, зајам мора бити враћан до 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Дефинисано је и да правна лица могу да дају прилог у висини 10 просечних зарада у Републици Србији, а физичка лица пет зарада, док за изборну кампању физичка и правна лица преко тог износа могу дати још 50 одсто од максималног износа за финансирање политичке странке. Извештаји о финансирању изборне кампање подносе 30 дана од дана објављивања коначних, односно укупних резултата избора.

Изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности примењена је још једна препорука ОДИХР-а која се тиче политичког оснаживања жена. Странке које на листама буду имале више од 40 одсто жена и освоје мандате, имаће додатна средства из буџета.

Прецизније је дефинисано и да услови морају бити једнаки за све политичке организације када је реч о пружању услуга од стране установа које су у јавној својини. Такође, дефинисани су и лимити трошкова изборне кампање.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о Уставном суду којима се омогућава да се представке Уставном суду убудуће подносе и електронским путем. За закон, који је предложио посланик СНС Миленко Јованов, гласао је 131 посланик.

Измене и допуне Закона имају за циљ унапређење права на приступ Уставном суду, а омогућава се да се Уставном суду, поред непосредног достављања представки, представке достављају и могу се подносити електронским путем на прописаном обрасцу.

Тај образац, односно пријем и евидентирање тог поднеска и све остало биће дефинисано пословником о раду Уставног суда. Уставни суд ће имати обавезу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да усклади свој Пословник са овим законом.

Посланици су усвојили Закон о интегрисању и спречавању контроле загађивања животне средине који предвиђа поједностављење и дигитализацију поступка издавања интегрисаних дозвола, јачање инспекцијског надзора, већу транспарентност и учешће јавности.

Овим законом, за који су гласала 132 посланика, унапређује се систем заштите животне средине, а домаће законодавство се усклађује са прописима Европске уније.

Новим законским решењима уводи се ефикаснији систем контроле индустријског загађивања, заснован на примени најбољих доступних техника и савремених стандарда заштите животне средине. Закон се примењује на индустријске активности и постројења утврђене посебним прописом који се доноси на основу овог закона, укључујући постројења за сагоревање, постројења за инсинерацију и коинсинерацију отпада, постројења и активности у којима се користе органски растварачи, као и постројења за производњу титанијум диоксида.

Одредбе овог закона, како се наводи, не примењују се на истраживачке и развојне активности или тестирање нових производа и процеса.

Постројења ће обављати индустријску активност на основу интегрисане дозволе, осим у случају пробног рада одобреног у складу са законом којим се уређује планирање и изградња. Врсте активности и постројења за које се издаје дозвола класификују се према нивоу загађивања и ризику који те активности могу имати по животну средину и здравље људи, укључујући и друге технички сродне активности које могу проузроковати емисије и загађење животне средине.

Влада Србије прописује врсте постројења и активности за које се издаје дозвола, постројења и активности на које се примењују општа обавезујућа правила, листу загађујућих материја и критеријуме за утврђивање најбоље доступних техника. За рад постројења и обављање активности оператер прибавља дозволу надлежног органа. Дозволом се одобрава рад новог постројења и обављање његове активности, рад и битне измене у раду, односно функционисању постојећег постројења.

Дозвола се може издати за рад два или више постројења или делова постројења ако се она налазе на истој локацији и ако њима управља исти оператер.

Оператер је дужан да, за све време важења интегрисане дозволе, водну дозволу и дозволу за управљање отпадом обнавља у складу са законом којим се уређују воде, односно законом којим се уређује управљање отпадом и ту дозволу благовремено достави надлежном органу.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о родитељима-неговатељима и неговатељима којим се уводи право на статус родитеља неговатеља и неговатеља, као и месечна новчана накнада од 65.000 динара, уз уплату доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање.

За закон, који је поднела Влада, гласало је 140 посланика, а уздржано је било 14.

Како је раније речено, Законом о родитељима неговатељима и неговатељима начињен је историјски искорак у изградњи праведнијег система социјалне заштите и први пут институционално препозната жртва, посвећеност и свакодневна борба родитеља који су свој живот посветили бризи о деци којој је неопходна целодневна нега и подршка.

Циљ нових решења је унапређење материјалног и социјалног положаја породица које због бриге о својим најближима нису у могућности да остваре редовно запослење.

Износ од 65.000 динара за родитеље неговатеље, како је у расправи истакла министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, неће бити фиксни него ће бити усклађиван сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде, тако да се неће догодити ситуација да родитељ неговатељ прима испод минималца.

Додала је да ниједно постојеће право неће бити суспендовано, укључујући и новчану социјалну помоћ. Примена закона планирана је од 1. октобра 2026. године.

Народна скупштина усвојила је данас измене Закона о спречавању допинга у спорту, којим се домаћи антидопинг систем усклађује са изменама Светског антидопинг кодекса, а ступиће на снагу 1. јануара 2027. године. За закон, који је поднела Влада Србије, гласало је 133 посланика.

Усвајање измена закона, како се наводи у образложену, било је неопходно како би Србија испунила међународне обавезе које произлазе из Међународне конвенције против допинга у спорту и задржала статус земље чији је антидопинг систем у потпуности усклађен са правилима Светске антидопинг агенције.

Најзначајније измене односе се на јачање независности поступака за утврђивање повреда антидопинг правила.

По новом законском решењу, национални спортски савези више неће одлучивати у првом степену о повредама антидопинг правила, а та надлежност биће искључиво поверена Антидопинг одбору, чиме се обезбеђује потпуна оперативна и институционална независност поступка, у складу са захтевима новог Светског антидопинг кодекса.

Законом је предвиђено и да чланове Антидопинг одбора убудуће именује Министарство надлежно за послове спорта, уместо Олимпијског комитета Србије, Параолимпијског комитета Србије и Спортског савеза Србије, у складу са захтевима новог Светског антидопинг кодекса да лица која одлучују о повредама антидопинг правила не буду именована од стране националних спортских организација. У образложењу закона наводи се да би неусаглашеност домаћег законодавства са новим Светским антидопинг кодексом могла имати озбиљне последице по српски спорт.

Посланици су усвојили Закон о правном положају међународних спортских савеза са седиштем у Републици Србији који је упутила Влада Србије.

Законом, за који је гласало 133 посланика, се први пут успоставља правни оквир који омогућава међународним спортским савезима да без прекида правног континуитета преселе своје седиште у Србију, као и да се подстакне оснивање нових међународних спортских савеза од посебног значаја за земљу.

Законом је, како се наводи у образложењу, предвиђено да се отклоне правне препреке које су до сада онемогућавале постојећим међународним спортским савезима са седиштем у иностранству да промене седиште и наставе рад у Србији уз очување свог правног и спортског континуитета. Истовремено, законом је омогућено да новоосновани међународни спортски савези, када су од посебног значаја за Србију, имају равноправан правни положај са савезима који пренесу своје седиште у Србију.

Закон такође успоставља законски основ за институционалну подршку програмима и активностима међународних спортских савеза са седиштем у Србији, чиме се стварају услови за њихов дугорочан развој и јачање међународне улоге Србије у области спорта.

Усвајање овог закона представља значајан корак у унапређењу система спорта у Републици Србији и доприноси јачању њене позиције као регионалног и међународног центра за спортске организације. Очекује се да ће нови закон допринети даљем развоју домаћег спорта, унапређењу спортске дипломатије, већој међународној сарадњи, као и привредном и туристичком развоју земље.

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Кривичног законика којима су казне за недозвољено ношење оружја драстично повећане.

Законом, за који је гласало 129 посланика, за недозвољено ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја запрећена је казна затвора од најмање пет до 15 година, а иста казна је сада предвиђена за убиство.

Важећи Кривични законик за то дело прописује казну од две до 12 година затвора.

За основни облик овог члана, односно за неовлашћено држање ватреног оружја, његових делова, муниције или експлозивних материја, запрећена је казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Уколико је то ватрено оружје, муниција, експлозивне материје или средства на бази експлозивних материја, 3Д штампано ватрено оружје или гасно оружје, чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима или је у питању већа количина оружја, муниције или средстава или се ради о другим средствима велике разорне моћи, учинилац ће се казнити затвором од две до 12 година и новчаном казном.

Ко неовлашћено носи предмете из претходна два става, како је предложено, казниће се затвором од пет до 15 година, док ће се лице, које неовлашћено носи те предмете за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, казнити затвором од једне до осам година.

Скупштина Србије усвојила је Закон о оружју и муницији, којим се предвиђа пооштравање режима набавке и држања оружја.

За закон је гласало 130 посланика, а 23 је било против.

Законом је предвиђено и подизање старосне границе за набавку оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину као и забрана малолетницима да користе цивилна стрелишта, осим у случају ако су чланови спортских стрељачких клубова.

У образложењу закона који је упутила Влада Србије, наведено је и да је досадашњи Закон о оружју и муницији из 2015. године потребно додатно ускладити са актуелним правним тековинама Европске уније.

У Скупштини Србије нешто после 15 часова почело је гласање о 18 тачака дневног реда ванредног заседања. Седници присуствује 153 посланика.

Посланици гласају о Предлогу закона о финансирању политичких активности и Предлогу закона о родитељу-неговатељу, као и о Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 231а став 12. тачка 2) Закона о ваздушном саобраћају, односно Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима. Пред посланицима је и изјашњавање о Предлогу закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу у појединостима по свих 18 тачака дневног реда, а председница Народне скупштине Ана Брнабић одредила је да гласање буде у 15 часова.

Посланици у Скупштини Србије почели су на ванредном заседању разматрање Предлога аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков на седници је навела да је министарство у првих шест месеци ове године у оквиру свог инспекцијског надзора поднело укупно 1.085 прекршајних пријава субјектима који су кршили норме заштите животне средине.

Додаје и да је за првих шест месеци министарство поднело укупно девет привредних преступа, две кривичне пријаве, 46 забрана, а све то са само 60 републичких инспектора.

Како је током расправе било различитих мишљења о томе да ли оператерима фабрика требају интегрисане дозволе да би радили, Павков је навела да непостојање интегрисане дозволе од извесног оператера не значи да он не може да ради.

Током расправе тема је била и фабрика гума "Линглонг", а Павков је навела да та компанија није предмет IPPC закона, већ Seveso директиве и додала да компанија тренутно ради на поступку исходовања сагласности на план за безбедност.

Павков је навела и да је министарство покренуло поступак за санацију и рекултивацију несанитарне депоније у Дубоком и додала да се нада да ће крајем ове године, а најкасније у јануару, кренути са припремним радовима.

Рекла је и да изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Краљеву иде убрзаном динамиком, подсећајући да је у питању постројење које ће на годишњем нивоу да пречишћава преко 10 милиона кубних метара.

"Тако да ћемо 2027. године, надам се на пролеће, пустити у функцију ово постројење, једно од два најзначајнија у том делу Србије. Поред тога, имамо у Нишу велико постројење, инвестицију од 80 милиона евра, што је ЕУ обезбедила средства, и надам се да ћемо на пролеће имати и то постројење стављено у функцију", рекла је Павков.

Најавила је додатне инспекцијске надзоре за све кориснике рибарских подручја на реци Ибар, подсећајући да многима истичу сагласности и дозволе у децембру 2026. године.

Говорећи о ситуацији са квалитетом ваздуха у Бору, Павков је навела да је од јануара до маја 2026. године просечна концентрација сумпор-диоксида емитована из димњака фабрике сумпорне киселине износила 99,3 одсто мање, него у поређењу са 2018. годином.

"Истовремено, просечна концентрација сумпор-диоксида забележена на пет градских аутоматских мерних станица износила је мање за 66,3 одсто, у односу на 2018. годину. Квалитет ваздуха достигао је, до сада у мониторингу, историјски најбољи ниво", рекла је Павков.

Поручила је да нико у власти нема никакву намеру да скрива податке мониторинга квалитета ваздуха у Србији и навела да се на сајту Агенције за заштиту животне средине у реалном времену налазе подаци основних загађујућих материја у складу са уредбом која је транспоновала све директиве ЕУ и у складу са новим Законом о заштити ваздуха.

Посланица ССП-a Мила Поповић поднела је амандман којим се тражи да се из закона обрише могућност загађивачима да добију блаже услове пословања јер им је прескупо да поштују највише стандарде животне средине.

Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ је поднео амандман којим се прецизира ланац одговорности уколико загађење потиче из постројења које има дозволу или подлеже издавању дозволе и оператер је одговоран за штету нанету животној средини.

Додао је да амандман подразумева да се заустави извор загађења, да се спречи даље ширење, да се санира штета, где је могуће да се животна средина врати у претходно стање, а где није могуће да се обезбеде допунске и компензационе мере.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић је навела да је амандман посланика Еколошког устанка Драгана Јонића на члан 22 прихваћен и да је постао део предложеног закона.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу по амандманима на Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и, пошто није било расправе у појединостима на Предлог закона о допунама Закона о Уставном суду, прешли на разматрање амандмана на предлог измена и допуна Закона о финансирању политичких активности.

Током расправе у Скупштини Србије по амандманима на Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине посланици полемишу о роковима за усклађивање са европским стандардима, терминологији и разумљивости садржаја законског решења, утицају НАТО бомбардовања на животну средину и здравље људи и загађењу реке Ибар.

Посланик СНС-а Маријан Ристичевић указао је на важност улоге техничких комисија које помажу надлежним органима при издавању интегрисаних дозвола и истакао да без адекватног правног оквира нема ефикасног третмана отпада.

"Ако нема третмана отпада, нема ни заштите животне средине. Узгред буди речено, један од облика третмана је плазма технологија, која је веома позитивна ствар зато што се пре производње гаса, струје производи се грађевински материјал", рекао је Ристичевић.

Ристичевић додаје да се на овај начин инвестиције у екологију могу исплатити и донети одређене приходе.

Посланица Јединствене Србије Марија Јевђић најавила је подршку предложеном законском решењу јер он, како је истакла, доноси дигитализацију, олакшице за привреду и брже процедуре на шалтерима, али и повлачи "црвену линију" кроз јачање инспекцијског надзора у заштити природе.

Подсетила је на пропале приватизације гиганата попут "Магнохрома" и "Фабрике вагона", због којих је 10.000 Краљевчана остало без посла, а граду остављене тоне неадекватно одложеног отпада.

Обраћајући се министарки заштите животне средине Сари Павков, која присуствује седници, Јевђић је затражила подршку за решавање највећег проблема Рашког округа - загађења реке Ибар фекалним отпадним водама.

Посланица Минела Календер из посланичке групе ПСГ-СДА Санџак-ПДД затражила да се појам "истраживање" у закону прецизира да не би, како је навела, постао формула за избегавање контроле код обимних геолошких радова.

Оценила је да се изостанак обавезе прибављања интегрисане дозволе за истраживачке активности не сме аутоматски преносити на велике бушотине и радове који могу угрозити воде, земљиште и ваздух.

Посланик Драган Јонић из Еколошког устанка оценио је да је предложено законско решење препуно, како је рекао, "неразумљивих превода из европских директива".

Посланик Зелено-левог фонта Роберт Козма сматра да систем издавања дозвола мора бити транспарентнији и ажурнији.

Предложио је амандман којим се од ресорног министарства захтева да најмање једном годишње врши ревизију и објављује податке о развоју најбољих доступних технологија.

Посланик Александар Јовановић из Еколошког устанка критиковао је рад Министарства за заштиту животне средине и тражио хитну примену Закона о заштити природе када је реч о реализацији пројеката.

Председница Скупштине Ана Брнабић је током расправе рекла да повлачи меру опомене посланику Бранку Лукићу из посланичке групе "Ми - снага народа проф. др Бранимир Несторовић", с обзиром на то да се извинио за то што је током јучерашње расправе изнео омаловажавајућу опаску на рачун жена.

Брнабић је извињење Лукића оценила као пример добре праксе.

Посланици Скупштине Србије, нешто после 10 часова, наставили су ванредно заседање расправом по амандманима на Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

Седници председава председница Скупштине Ана Брнабић, а присутно је 114 народних посланика.