Мултилатерализам у фокусу у Панами; Ђурић: Србија је мост између региона

На раскрсници култура и економија света, у земљи која спаја Северну и Јужну Америку, као и Пацифик и Атлантик, домаћини скупа упутили су поруке о значају повезивања и сарадње. Будућност Кариба, оцењују, биће светлија уколико се буде градилa уз пуну регионалну подршку.

"Живимо у време великих глобалних промена. Ефекти климатских промена, економска рањивост и друштвени изазови захтевају колективне одговоре засноване на акцији и ефикасној сарадњи. Циљ састанка је да Карибима пружи већу видљивост у свету и учини их ефикаснијим у реаговању на потребе својих људи", рекао је министар спољних послова Панаме Хавијер Мартинез.

Додао је да постоје различита мишљења и дебате о новом светском поретку, за који се надају да ће бити заснован на међународном праву.

"Шта год да произађе из тог потенцијалног новог поретка, једна ствар се неће мењати – моја земља ће наставити да повезује људе и регионе", каже Мартинез.

Очекивања од сарадње с карипским земљама имају и земље посматрачи.

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да Србија лобира 365 дана у години, на свим меридијанима, за заштиту свог територијалног интегритета и суверенитета.

Изазова у повезивању и сарадњи карипских земаља није мало. Нису мали ни потенцијали овог дела света.

Три кључна фактор за инвестиције

Специјални изасланик Министарства спољних послова УАЕ Омар Шехаде наводи да су региони који привлаче инвестиције они који су повезани, координисани и спремни да представе јасну визију инвеститорима и својим партнерима.

"Према нашем искуству, три фактора су кључна. Први је повезаност. То данас значи више од лука, аеродрома и путева. То подразумева дигиталну инфраструктуру, логистику, регулативу, пословни екосистем и размену талената и идеја", истиче Шехаде.

Додаје да је други фактор способност реализације, јер инвеститори траже могућност успешне имплементације пројеката, док је трећи елемент партнерство.

"Најуспешније развојне приче су оне које су настале у сарадњи влада, регионалних и међународних организација и приватног сектора", наглашава Шехаде.

Амбасадор Антигве и Барбуде Роналд Сандерс каже да постоје структурне препреке наслеђене из колонијалног периода.

"Кариби нису директно повезани са тржиштима у Азији и Африци. Сав транспорт иде преко Мајамија. Тренутно 60 одсто свега што увозимо иде преко Америке и једноставно немамо избора. Транспортне и логистичке препреке такође утичу на наш развој. На то указујемо међународној јавности већ дуго, али без већег успеха", истиче Сандерс.

Међу више од 130 држава и међународних организација које су најавиле учешће на изложби Експо 2027 налазе се и карипске земље. Пред више од четири милиона посетилаца, колико се очекује на изложби у Београду, Кариби ће се представљати на позицији непосредно уз главни улаз на сајам.

Позив за Експо 2027 и јачање сарадње

Чланицама Асоцијације које још нису донеле одлуку о учешћу позив за Експо 2027 поновљен је и у Панами.

"У време када подељеност често доминира јавним дискурсом, Експо 2027 нуди другачију визију, засновану на дијалогу, сарадњи и повезивању људи. То видимо као прилику да приближимо нације, ојачамо постојећа пријатељства и изградимо нове мостове између региона и култура", навео је министар Марко Ђурић.

Према његовим речима, Експо 2027 доприноси јачању мултилатерализма и повезанијег света, а чињеница да је већина карипских земаља најавила учешће показује да везе између наших региона постају све снажније.

Асоцијација карипских држава основана је 1994. године. Уз Србију, још 29 земаља из Европе, Африке и Азије има статус посматрача.

Двеста година откако је Симон Боливар у истом овом граду покушао да окупи латиноамеричке земље око визије заједничке будућности, поделе међу тим државама можда су видљивије него икада у последњој деценији. Оно око чега нема размирица јесу потреба за развојем економије и туризма, као и заједничка забринутост због климатских промена и раста нивоа мора.