Посланици завршили рад, наставак седнице о изменама правосудних закона у уторак

Скупштина Србије завршила је са радом за данас, а наставак ванредне седнице, на чијем су дневном реду 32 тачке, председница парламента Ана Брнабић заказала је за уторак у 10.00 часова.

Посланици су расправљали у оквиру обједињене начелне расправе о свим тачкама дневног реда, а највише се говорило о изменама сета правосудних закона након усаглашавања са Венецијанском комисијом.

Пажњу посланика привукле су и предложене измене закона о људским ћелијама и ткивима, као и о трансплантацији људских органа.

Посланици опозиције критиковали су предложене измене сета правосудних закона, наводећи да се тим изменама стање враћа на оно из јануара, односно пре усвајања измена на иницијативу посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића.

Тврде да је Србија изгубила шест месеци времена, као и новац из Плана раста за Западни Балкан Европске уније.

Министар правде Ненад Вујић више пута је истакао да нигде у извештају Венецијанске комисије не пише да су измене закона усвојене у јануару штетне, већ напротив.

Вујић је додао да је Венецијанска комисија у свом априлском мишљењу констатовала да је Србија направила искорак ка ефикасном правосуђу, као и да нико никада није тражио оно што су посланици опозиције тврдили, а то је да се пониште закони измењени у јануару.

На дневном реду седнице су и измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мере подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, као и допуне Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате–Прељина.

На дневном реду је и више предлога закона о давању гаранција за кредитне аранжмане, као и потврђивање више међународних споразума.

Ванредно заседање Скупштине Србије почело је у среду.

Србија никада није бежала ни од реформи, ни од сталног унапређења, рекао је министар правде Ненад Вујић и указао да је и Венецијанска комисија констатовала у свом априлском мишљењу да је Србија направила искорак ка ефикасном правосуђу, као и да нико никада није тражио оно што су посланици опозиције тврдили, а то је да се пониште закони измењени у јануару.

"То никада није тражила Венецијанска комисија, то су можда тражили одређени појединци, али то никад није било нити у једној институцији, ни европској, ни Савету Европе", рекао је Вујић.

Нагласио је да ће сигурно бити и убудуће реформских корака и реформских закона и додао да је Србија сама сада тражила мишљење Венецијанске комисије, да је сама организовала радну групу, јавне расправе и стручне консултације.

"Република Србија је читавим овим процесом показала да је посвећена реформи, не само због нашег пута ка Европској унији, него зато што наши грађани имају право и то је наша уставна обавеза, а то је да имају јасан, ефикасан и предвидив правни систем", истакао је Вујић.

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић тврдио је да је то што је сет правосудних закона поново пред посланицама показатељ да су посланици опозиције били у праву када су говорили да ће то нанети велику штету Србији и да, како је рекао, спасавање каријере једног министра, грађане не треба да кошта милијарду и нешто евра.

Изнео је тврдњу и да представницима власти суштински смета Европска унија и да на европском путу иде "два корака унапред, три корака уназад".

Народни посланик посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Александар Мирковић упитао је о каквом то европском путу и европским вредностима говори Пајић који је представник оне политике која, према његовим речима, позива на крвопролиће.

"У којој то европској земљи можете да позовете на убијање, крвопролиће, заузимање институција, позовете на терористичке акте. Које то европске вредности прописују да жену, која се не слаже са вашим политичким деловањем, пребије секретар вашег покрета, а да за то не одговара нити да сноси политичку одговорност о којој ви говорите?", рекао је Мирковић.

Упитао је и које су то вредности уопште, не само европске, које подразумевају борбу против права на вероисповест.

"У којој то земљи политички лидер, председник једне странке, може отворено да каже: 'Ми се боримо против цркве'? Против Српске православне цркве се борите ви и вама слични, а за нас ће увек Косово и Метохија бити део Србије, а Српска православна црква један од стубова наше Србије", рекао је Мирковић одговарајући Пајићу.

Посланица посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Александра Томић, говорећи о изменама сета правосудних закона које су усклађене са Венецијанском комисијом, изјавила је да нису постојали никакви притисци и додала да када се прича о европском путу, не постоје било какве европске институције које на нешто приморавају.

"То морају грађани да схвате, а тај покушај опозиционих странака да креирају неку нову реалност у којој ће показати да постоји нека батина овде и Србији и Александру Вучићу и СНС-у, једноставно не постоји", истакла је она.

Посланик посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Иван Рајичић говорио је о законским решењима из области медицине истичући да ће у дану за гласање са задовољством гласати за предложене законе.

"Предлог закона о пресађивању људских органа у својој суштини има племенити циљ. Пресађивање органа буде неопходно и зато су нам потребни донори", рекао је Рајичић.

Како је додао, племенити циљ тог предлога закона се оличава у три компоненте - друштвена одговорност, поштовање воље сваког појединца, као и потреба да се донесе квалитетан, исправан и праведан закон за све грађане који ће бити у стању потребе.

Рајичић је истакао да је потребна промоција донорства, како би успели да број потенцијалних донора са садашњих 6,2 на милион становника се повећа на ниво развијених земаља као што је на пример Шпанија која има 90 донора на милион становника.

Навео је да су у првој половини године у Србији урађене 73 трансплантације, што и у односу на прошлу годину показује пораст, а до краја године очекује се да буде урађено више од 180 трансплантација.

"То ће бити значајно повећање у односу на прошлу и претпрошлу годину", рекао је Рајичић.

Када је реч о Закону о помоћи младим људима за стицање своје прве некретнине, Рајичић је рекао је иницијална вредност предлогом закона била 400 милиона евра, да је додато 200, а да се сада додаје још 300 милиона.

"Укупна вредност долази до 900 милиона евра помоћи младима", указао је Рајичић.

Посланици Скупштине Србије наставили су обједињену расправу о 32 тачке дневног реда, а највише су говорили о изменама сета правосудних закона, као и о темама ван дневног реда, попут случаја "Сењак".

Министар правде Ненад Вујић, одговарајући на примедбе посланице Народног покрета Србије Ане Јаковљевић, рекао је да је јавно мишљење Венецијанске комисије о изменама сета правосудних закона доступно свима и да се у њему наводи да је Србија поступала експедитивно како би унапредила свој правосудни систем.

"Реформа је увек процес и рражи усвајање одређених законских решења, њихово праћење, као и анализу и рад на одређеним изменама. Све то лепо пише и у мишљењу Венецијанске комисије", истакао је Вујић.

Говорећи о законима, рекао је да никада нису нешто што је коначно и што се неће мењати и усавршавати, поручивши и да је Венецијанска комисија консултативно тело, а не казнена експедиција.

Посланица Народног покрета Србије Ана Јаковљевић оценила је, говорећи о изменама сета правосудних закона, да власт покушава да паралелну стварност прикаже као истину, јер су у јануару говорили да су измене "фантастичне", а сада то исто говоре за законе који стање враћају на старо.

Према њеним речима, мандат Венецијанске комисије није да оцењује да ли су закони начинили неку штету или не, већ да утврди да ли су предложени закони у складу са европским и међународним демократским стандардима и принципима владавине права.

Изнела је тврдњу да измене које су пред Скупштином у највећем делу враћају старе одредбе пре јануарских измена, док није измењено оно што је Венецијанска комисија тражила, односно да тужилаштво за високотехнолошки криминал буде самостално и да оснивање новог суда буде резултат темељне анализе.

Посланик Србија центра Слободан Цветић, говорећи о закону којим се допуњује споразум са Европском унијом о ИПАРД програму за рурални развој, критиковао је владајућу коалицију због, како је навео, малог износа средстава која су повучена кроз те програме.

Навео је да Србија није користила ИПАРД 1 програм јер није на време припремила одговарајућу документацију, док је из ИПАРД-а 2 искористила око 56 одсто доступних средстава, односно 99 од 175 милиона евра намењених Србији.

Када је реч о ИПАРД 3 програму, рекао је да је од 2021. године до данас повучено 10 од предвиђених 280 милиона евра, док су пољопривредници поднели захтеве за више од 400 милиона евра.

Према његовим речима, главни разлози за губитак дела новца биле су споре административне процедуре и процедуралне грешке пољопривредника приликом подношења захтева.

Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић осврнула се на случај "Сењак" и затражила да седници присуствује министар полиције Ивица Дачић и одговори на питање шта је начелник београдске полиције радио у ресторану "27" са криминалцима.

Истакла је да је гарантном шемом за стамбене кредите за младе предвиђено ограничење од 100.000 евра за куповину стана, који по тој цени, како је рекла, не може да се купи у Београду, док начелник полиције са полицијском платом има кућу на Дедињу.

Одговорила јој је председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је рекла да је занимљиво да Стојменовић, осим свих правосудних и закона важних за грађане, о трансплантацији органа, становима за младе и фондовима за пољопривреднике, није говорила ни о једној од тих тема, већ искључиво о питањима ван дневног реда.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Александар Мирковић поручио је Стојменовић да не желе београдску полицију да назову београдском криминалном полицијом.

Посланик СПС Угљеша Марковић одговорио је Стојменовић да је МУП систем од 43.000 људи и да је веома неодговорно полицајце етикетирати на најгори могући начин.

Посланица СПС Сања Ћаловић рекла је да су измене Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е761, деоница Појате–Прељина, посебно важне за становнике централне и југозападне Србије.

Истакла је и да на подручју на којем се планира изградња нове саобраћајне деонице Краљево–Нови Пазар са везом Рашка–Јариње живи око 240.000 становника који ће директно осетити позитивне ефекте изградње тог пута и додала да је Краљево центар привредних капацитета југозападне Србије.

 Посланици Скупштине Србије су, након једночасовне паузе, у 15 часова наставили расправу о 32 тачке дневног реда, међу којима су и сет правосудних закона и законска решења из области медицине о донорству. 

Расправа се у досадашњем раду највише се тицала сета правосудних закона и мишљења Венецијанске комисије о њима, али и тема које нису на дневном реду.

На дневном реду ванредног заседања су 32 тачке, међу којима и предлози измена сета правосудних закона, које је поднела Влада Србије, а који су усаглашени са препорукама Венецијанске комисије, као и предлози за измене Закона о људским ћелијама и ткивима и Закона о пресађивању људских органа.

Посланици  полемишу највише о изменама сета правосудних закона, али и о темама које нису на дневном реду.

Посланица посланичке групе "Александар Вучић – Србија" не сме да стане Наташа Јовановић, истакла је да је улога народних посланика и Скупштине, као највишег законодавног тела да кроз измене закона створе услове да правосуђе као независна грана власти и тужилаштво са својом аутономијом раде у складу са Уставом и законом.

Са друге стране, посланици опозиције су изнели критике на рачун измена сета правосудних законе, тврдећи да су нанеле штету.

Посланик Србија центра Слободан Петровић сматра да су изменама сета правосудних закона, пет месеци касније, враћена ранија законска решења и тврди да су измене биле потребне власти да би потпуно ставила под контролу правосуђе.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Kозма оценио је да су усвајањем измена правосудних закона у јануару причињења штета Србији, тврдећи да Србија зато није могла да повуче средства из Плана раста.

Министар правде Ненад Вујић поновио је да Венецијанска комисија ни у једном свом мишљењу није оценила да су измене сета правосудних закона из јануара нешто што је лоше, док су посланици опозције тврдили да је усвајањем измена сета правосудних закона у јануару Србији нанета штета.

Вујић је истакао да је Венацијанска комисија оценила да је усвајање тих измена корак напред и да ће унапредити ефикасност правосуђа.

"То врло јасно пише и то су чињенице које су лако проверљиве, зато што је и мишљење доступно јавности и на сајту је Венецијанске комисије. Тако да, кад говоримо о јануарским изменама, само говоримо о нечему што је корак ка ефикасности и исто тако, у мишљењу које је објављено, поздрављени су напори Србије да реформу даље унапређује и да реформу и даље спроводи", рекао је Вујић.

Додао је да реформе нису нешто што је коначно и да увек у изменама закона може да се направи и одређени помак, али да су уочени и неки недостаци.

"Тако да је Венецијанска комисија поздравила даље унапређење када говоримо о транспарентности одређених поступака, рецимо када говоримо о упућивању које сада ради Високи савет тужилаштва уместо да то ради појединац, али још додатно, што је Србија и у овим одредбама сада унапредила, а то је увођење јавног позива, увођење јасних критеријума и обавезе да се изврши процена да ли је могуће да се упућивање, рецимо, у тужилаштво, избегне додатним јачањем капацитета или на неке друге организационе начине", навео је Вујић додајући да се процес консултација наставља.

Осврћући се на наводе у медијима да су Венецијанској комисији послате измене које се разликују у односу на оригинални текст, Вујић је истакао да је разлика само у језику, јер је Комисији послат текст на енглеском језику.

Посланици су након питања наставили обједињену начелну расправу о 32 тачке дневног реда ванредног заседања, међу којима су измене и допуне сета правосудних закона које су предложене на основу мишљења Венецијанске комисије.

Посланици Скупштине Србије су постављали питаа која су се односила на помоћ пољопривредницама погођеним недавним невременом, евроинтергације, одлагање отпада у Новом Пазару, Сјеници и Тутину.

 Посланик Савеза војвођанских Мађара Јожеф Тобијаш питао је Владу Србије и Министарство пољопривреде да ли је планирана помоћ пољопривредницама погођеним недавним невременом у Бачкој. Тобијаш је навео да су највише погођене Бачка Топола, Суботица, Сента и Ада, а да је од култура највише штете причињено на пшеници.

Посланик Ми глас из народа Јован Јањић питао је Владу Србије шта је мотив да се преговора са ЕУ када она не признаје територијални суверенитет Србије на целој њеној територији.

"Све досадашње владе истицале да је циљ пуноправно чланство у ЕУ, док су они правним насиљем признали тзв. Kосово, а пре тога су кроз НАТО пакт учествовале у агресији на СРЈ", рекао је Јањић.

Додао је да се Србији намеће да призна тзв. Kосово кроз поглавље 35 у преговорима са ЕУ и навео да би Србија тиме била приморана да потпише споразум о сарадњи са делом своје територије.

Посланица СДА Санџака Милена Kалендер питала је Владу Србије и Министарство заштите животне средине које мере намеравају да предузму да уклоне смеће са улица Новог Пазара, Сјенице и Тутина и да ли ће због, како је навела, еколошке катастрофе која прети тим општинама бити позвани на одговорност њихови челни људи.

Додала је да Нови Пазар и Тутин немају адекватну локацију за одлагање отпада, а да је ситуација у Сјеници посебно алармантна, јер су улице претрпане отпадом.

Посланик Србија центра Слободан Цвејић питао је Владу Србије и Министарство пољопривреде шта ће учинити да буде обезбеђен опстанак Института за ратарство и повртарству Новом Саду, док је посланик посланичког клуба Радничка партија - Руска странка - Уједињена сељачка странке Ђорђе Ђорђић питао министра здравља Златибора Лончара када ће уролошка амбуланта и уопште урологија у Сремској Митровици добити најосновнија средства за рад.

"Мислим да је у интересу сваке установе, па и државе, да болница која лечи од 330.000 до 350.000 људи у Сремском округу има добра и савремена средства за рад, да не би за сваку интервенцију слали људе у Kаменицу, у Нови Сад и у Београд", рекао је Ђорђић.

Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић питала је Владу  Србије зашто предлаже брисање члан Закона о порезу на доходак грађана и члан Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање којим се, како сматра, практично укидају олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом.

Посланици Скупштине Србије постављају питања Влади и државним институцијама, а затим ће наставити обједињену начелну расправу о 32 тачке дневног реда ванредног заседања, међу којима су измене и допуне сета правосудних закона које су предложене на основу мишљења Венецијанске комисије.

Посланици Скупштине Србије наставили су ванредно заседање, на чијем су дневном реду 32 тачке, а, као и сваког четвртка, посланици на почетку постављају питања.

Седници присуствује 101 посланик, а председава потпредседница Скупштине Марина Рагуш. После посланичких питања, биће настављена обједињена расправа о свим тачкама дневног реда, међу којима су и измене сета правосудних закона које су усаглашене са препорукама Венецијанске комисије.

На дневном реду седнице су и предлози за измене Закона о људским ћелијама и ткивима и Закона о пресађивању људских органа, које је такође поднела Влада Србије.

Посланици расправљају и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности и о допунама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина.

На дневном реду је и више предлога закона за давање гаранција за кредитне аранжмане, као и потврђивање више међународних споразума.