Пејић: Власт на локалне изборе излази самоуверенија него раније; Пановић: Јединствен наступ опозиције даје бољи ефекат

Гласање заказано за 29. март у девет локалних самоуправа, као и у градској општини Севојно, могло би да покаже да ли је реч о борби за власт у конкретним срединама или о ширем политичком тесту који ће утицати на односе снага између власти, опозиције и студената у блокади на националном нивоу.

Програмски директор "Демостата" Зоран Пановић каже да предстојећи локални избори не могу да се посматрају искључиво као секундарни, узимајући у обзир политички тренутак и климу, већ могу да делују и као тест расположења бирача.

"Симболички су више од локалних избора. Интересантно је да код нас локални избори сад већ имају форму етапности и сукцесивности. Власт покушава да потврди да се релативно или више консолидовала. Опозиција и студенти могу да извуку поуке из претходних избора и да виде да јединствен наступ даје много бољи ефекат него наступ у неким, како се то каже, колонама", истиче Пановић.

Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић наводи да локални избори представљају индикацију стања на одређеном делу територије, али да нису показатељ стања на републичком нивоу, већ да показују однос снага.

"Тренутно су тензије мање, као и ишчекивање, али самим тим што се одржавају на више места одједном, уместо на два или три, даће више корисних резултата за анализу. Моје мишљење је да је опозицији на локалним изборима лакше него на републичким, јер немају потребу за исказивањем било какве значајне националне политике. С друге стране, чини ми се да власт са много више самопоуздања улази у ове изборе него што је то био случај, рецимо, у јуну прошле године", наглашава Пејић.

Висока лествица

Пановић напомиње да је власти битно да одржи психолошки осећај самопоуздања и високог нивоа.

"Власт је себи одавно наметнула високу лествицу огромног рејтинга, а да би се он држао, морате да ангажујете огромне партијске и државне ресурсе и да неуротизујете цео простор", објашњава Пановић.

Пејић оцењује да би победа опозиције или студентске листе на локалном нивоу потенцијално подигла еуфорију коју су они имали претходне године, те покренула гласаче на које су рачунали.

"Српска напредна странка јесте поставила високу лествицу и није је лако јурити на сваким изборима. Негде је и опозиција прихватила такав наратив, па ако СНС не освоји 50 одсто на неким изборима, кажу да је власт на том месту изгубила легитимитет. Такође, у референдумској атмосфери морају постојати два избора, а ми у овом тренутку имамо један и по избор. Власт је хомогена и чврста. Страна која је против власти је састављена од низа учесника – од различитих опозиционих странака до потенцијалних студентских листа", указује Пејић.

Распоред снага

Пановић подвлачи да се на изборима у Косјерићу и Мионици показало да грађани позитивно гледају на уједињење блока који је против власти.

"Опет, и ту треба бити опрезан због претходних разочарења гласача на ранијим изборима. Јер 2018. сте имали Савез за Србију који више није актуелан. Затим, на кратко, Удружену опозицију Србије, потом Србију против насиља. Распади таквих блокова демотивишу бираче, јер са друге стране стоји иста власт. Фактор организације је веома битан", сматра програмски директор "Демостата".

Пејић тврди да је распоред снага таква да СНС и даље јесте најдоминантнија партија, док Социјалистичка партија Србије опстаје упркос предвиђањима о њеном нестанку са политичке сцене.

"Те две партије су оличење ове власти. Мислим да историја гласања у Србији углавном полази од исхода председничких избора, који се потом преливају на републички и локални ниво. Можда сада буде обрнуто, поготово што мислим да ће прво бити парламентарни па председнички избори", закључује директор агенције "Фактор плус".

Гостовање Зорана Пановића и Владимира Пејића у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије можете да погледате у видео запису на почетку текста.