Одаловић: Разговори у Бриселу конфузни, али је постигнут најважнији договор

Ове недеље у Бриселу одржан је први састанак Заједничке комисија за нестала лица Београда и Приштине. Две стране разговарале су о спровођењу декларације о несталим лицима договорене још 2023. године. Шта је договорено, како су ти разговори изгледали, да ли је то први конкретан корак ка расветљавању судбине више од 1.500 несталих после сукоба на Косову и Метохији – за РТС је говорио Вељко Одаловић, председник Владине комисије за нестала лица.

Вељко Одаловић оцењује да су се разговори одвијали слично као и претходни, конфузно, али да је на крају постигнут најважнији договор.

"Међутим, суштина је да је на крају постигнут онај најважнији договор. То је да је оно на чему смо ми инсистирали годинама, прихваћено од стране господина Соренсена", рекао је Одаловић, наводећи да изасланик ЕУ својом изјавом потврдио захтев Београда да се очува дух Декларације о несталима, која је усаглашена 2023. године и да се сачува механизам радне групе.

То је, истиче, дефинитивно потврђено и то је био знак и сигнал и тренутак у којем је могло да се озваничи да су та општа правила, по којима ће заједничка комисија радити, усаглашена.

"И то је веома добро, првенствено је добро за породице и Срба и Албанаца које су већ шест година очекивале од Брисела нешто што су веровале да ће им донети тај нови квалитет", каже Одаловић.

Објашњава да је Заједничка комисија тело које се у складу са Декларацијом формира да помогне раду Радне групе за нестала лица, која је формирана у складу са резолуцијом 1244, којом председава Међународни комитет Црвеног крста.

"Механизам је тако постављен да Радна група на својим састанцима отвара теме, теме око којих се она усагласи у свом мандату, ради и решава најнормалније као што је некада и радила, а оне око којих има било каквих спорења, оне ће бити делегиране Заједничкој комисији да Заједничка комисија помогне да тражи механизме", рекао је Одаловић.

Када је о архивама, Одаловић је истакао да је важно да оне буду доведене у везу са несталим лицима.

"Да када тражимо архиве, када Приштина тражи од нас да видимо да ли у нашим архивама има било која информација о нестанцима, буду идентификовани и лица идентификована, локације идентификоване и да ми покушамо да идентификујемо онај наш унутрашњи механизам који је функционисао на том простору, да ли кроз званична документа било шта постоји. Приштина такође ће морати да одговори на наше захтеве", напомиње Одаловић.

Београд је, истиче, за разлику од Приштине, до сада увеко поступао крајње одговорно.

"Ми ни један, ни на један документ, ни на један захтев, ни на један упит приштинске стране који је дошао преко Међународног комитета Црвеног крста нисмо одбили одговор", рекао је Одаловић.