Ковач: Надам се бољој сарадњи са ЕП-ом; Селаковић: Србија се обавезала на овакве мисије и посете

Долазак мисије за откривање чињеница Европског парламента у Београд, после усвајања резолуције о Србији, отворио је снажне политичке реакције и питања о стању демократије и владавине права, односима са Бриселом и утицају целокупне атмосфере на даљи ток европских интеграција Србије.

Потпредседница Народне скупштине Србије и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач каже да је ЕП најкритичнији према Србији и да су поруке тог тела према званичном Београду оштре и политичке.

"У амандманима резолуције су споменули да планирају формирање мисије за откривање чињеница, али се на томе стало и нисмо имали никакве датуме. Када се ради о неким другим посетама, шаље се позив и утврђују датуми, али је ово специфична врста мисије и они су сами одлучили да ће доћи. Проблем је у томе што је посета најављена релативно касно", објашњава Ковачева.

Наглашава да су поруке о позиву и датуму доласка погрешно протумачене, али да се створене додатне тензије.

"Посланика у ЕП има 720. У тој расправи о Србији, која траје сат времена, учествовало је 30-ак посланика са критичним тоновима, углавном из региона. Видимо политичке поруке између посланика хрватске и српске националности. Српска страна сматра да је незгодно што је европски парламент одлучио да известилац у овом мандату буде Хрват. Мислим да се томе даје превише пажње. Ово је делегација АФЕТ-а, спољнополитичког одбора и у њему имамо наравно известиоце за Србију, али и известиоце из сенке, других политичких групација. Делегација је заступљена скоро савршена, али су извештаји све критичнији, са политичким оценама. Објашњавају да је ово начин да дођу до информација", истиче Ковачева.

Селаковићева: Србија се обавезала на могућност оваквих посета

Координаторка Националног конвента у Србији Бојана Селаковић указује да посета није регуларна дипломатска активност због чега не стоји аргумент да је угрожен суверенитет Србије, већ да је у питању ад хок механизам ЕП-а који је утемељен у пословнику о раду те институције.

"Посланици спољнополитичког одбора имају право да формирају такву врсту механизма када процене да је у држави која је чланица ЕУ или земља кандидат потребно да се на директан начин упознају и разговарају са различитим актерима, како би се проверило стање после резолуције. Пошто је Србија држава кандидат, обавезала се и дала сагласност да је у асиметричном односу у којем може да буде предмет надзора", сматра Селаковићева.

Оцењује да мисија ЕП-а нема комуникацију искључиво са највишим функционерима, већ и са представницима цивилног друштва, медија, свих групација у парламенту, академске заједнице, студената – како би имала целокупну слику на основу које праве анализу.

"Власти су хтеле да дискредитују легитимитет мисије. Неко себи даје за право да коментарише националност чланова делегације. Чињеница је да трећину делегације чине посланици Европске народне партије, политичке афилијације чија је чланица Српска напредна странка. Лицемерно је", тврди Селаковићева.

Напомиње да су неоправдана очекивања другог корпуса да мисија има некакав чаробни штапић који ће одмах решити све проблеме.

Ковачева: Надам се јачој сарадњи Скупштине и ЕП-а

Ковачева каже да је Србији стигла вербална нота Европског парламента у којој је истакнута жеља за састанком са председником Србије, председницом парламента и посланичким групама, а накнадно и са министрима спољних послова и европских интеграција.

"Нажалост, ни сам шеф делегације ЕУ није у Србији. Ја ћу их примити у својству потпредседнице Скупштине и председнице Одбора за европске интеграције. Најављено је да желе да разговарају о реформама и извештајима Европске комисије. Свака посланичка група је била слободна да одреди своје представнике. Разговараће и са представницима владајуће већине", процењује Ковачева.

Селаковићева сматра да ће фокус европарламентараца бити на постављању питања и слушању одговора, а да ће закључака бити у коначном извештају.

"Оно што је уочено, и на шта је цивилно друштво указивало у претходном периоду, јесте да постоји проблем са поверењем између различитих актера у друштву које се сада неминовно одражава на процес европских интеграција. Такође је проблем што се на глобалном нивоу дешавају озбиљне промене. Све оно што је било на столу када смо причали о процесу проширења можда више није, а то су процеси који не зависе од нас", истиче Селаковићева.

Ковачева се нада јачој сарадњи Народне скупштине и Европског парламента, али наглашава како је јасно да постоје одређени проблеми у комуникацији и искључивој критици од стране европосланика. С друге стране, Селаковићева је уверена да посету треба посматрати реалистично и да показује потребу за појачаном пажњом Уније према Србији.

Гостовање Елвире Ковач и Бојане Селаковић у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.