Гогић: Дијалог Београда и Приштине у слободном паду, без снажније улоге САД нема опоравка

Брисел најављује могуће оживљавање дијалога Београда и Приштине после вишегодишњег застоја и изостанка сусрета на највишем нивоу. Политиколог Огњен Гогић каже да је дијалог у "слободном паду", уз урушавање раније постигнутих договора и једностране потезе Приштине који директно погађају Србе на Косову и Метохији. Европска унија тренутно нема ефикасне механизме да обезбеди конструктивност страна, због чега већу улогу у оживљавању процеса видим у ангажману Сједињених Америчких Држава и могућности увођења конкретних санкција, закључује Гогић.

Политиколог Огњен Гогић каже да је дијалог Београда и Приштине у историјском застоју и да се урушавају претходно постигнути договори.

"У том смислу, дијалог је у слободном паду. Приштина спроводи мере које су израз њене воље, а углавном директно погађају Србе на Косову и Метохији. Изасланик Европске уније за дијалог Петер Соренсен у Београду и Приштини припрема терен за наставак разговора, односно уклања препреке. Једна од њих је и политичко-институционална криза у Приштини. Аљбин Курти сада може да формира стабилну владу, чиме се формализују услови за наставак преговора", истиче Гогић.

Тврди да је Соренсен већ испитао постизборни терен у Приштини, наишавши на одређене услове Куртија и председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи у вези са наставком дијалога, које су – чини се – непремостиве.

"Не видим начин на који он у својим рукама има механизме путем којих може да обезбеди конструктивност страна у процесу и више наде полажем у улогу Сједињених Америчких Држава у настојању да се дијалог оживи", сматра саговорник Јутарњег програма.

Санкције и дијалог

Говорећи о значају Вашингтона у дијалогу Београда и Приштине, Гогић наводи да су током претходне три деценије сви постигнути споразуми спроведени уз асистенцију Сједињених Држава.

"У међувремену, Бела кућа је препустила Европској унији да реши питање у њеном дворишту, али су се доношењем Закона о ауторизацији националне одбране поново активирали када је реч о читавом Западном Балкану. У оквиру тог закона, потенцирају се споразуми из Брисела и Охрида, а не онај из Вашингтона 2020. године", наглашава Гогић.

Прецизира да је најважнији инструмент овог закона могућност увођења санкција.

"То значи да би игнорисање договореног, подривање мира, подизање тензија, дестабилизација простора, као што је био случај претходних година, могло да буде кажњено конкретним мерама", појашњава политиколог.

Курти и ЕУ

Гогић указује да је Курти после ванредних парламентарних избора 28. децембра јачи него икада, узимајући у обзир исход гласања и могућност формирања стабилне скупштинске већине.

"Оно што је до сада радио, а што му је доносило резултате, радиће и даље – укључујући и одбијање дијалога. Неће бити попустљив осим ако не буде великих санкција. У том смислу је врло предвидљив", уверен је Гогић.

Оцењује да је видљиво како ЕУ жели да приближи простор Балкана свом дворишту, као и да у том контексту треба посматрати интересовање за решавање дијалога Београда и Приштине.

"Србија не прави кораке који чине Црна Гора и Албанија на том путу. Ми заостајемо због унутрашњих разлога, али и односа са Приштином. Нисам сигуран у којој мери ћемо да испратимо темпо који ЕУ жели да види, али у контексту дијалога очекујем већу улогу Американаца. Порука што пре мора да се конкретно адресира, јер потези Приштине могу да доведу до тога да још један део Срба напусти КиМ, односно да их очисте папиром, а не пушком", закључује политиколог Огњен Гогић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.